ПРВА БРАЗДА - Милован Глишић

brazda 1 

(1847–1908)

Познати писац из друге половине 19. века. Рођен је у селу Градац код Ваљева 6. јануара 1847. „Отац сеоске реалистичке приповетке”. Преводилац са руског и француског. Умро је 1. Фебруара 1908. у Београду.

Најчешћа тема његових дела су тешки социјални и економски проблеми у селу у време Обреновића. Његова позната дела поред ове приповетке јесу: „Глава шећера”, „Редак звер” и комедија „Подвала”.

ПРИПОВЕТКА

ГЛАВНИ ЛИК – МИОНА ЏАМИЋ

МИОНИНА ДЕЦА – ОГЊАН, ДУШАНКА, СЕНАДИН

МЕСНА ЛОКАЛИЗАЦИЈА – село Велика Врбница испод Копаоника, под планином Вратарном. Потомке Сибина Џамића приповедач је упознао у селу када је 1884/1885. године у том селу радио као пописивач сеоских домаћинстава.

ВРЕМЕНСКА ЛОКАЛИЗАЦИЈА – Други српско-турски рат (1877-1878)

brazda 2 

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И  НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ И ИЗРАЗИ

АЈА – користи се за одрицање, као: не, нипошто

БЛАГ ДАН, ЗА БЛАГЕ ДАНЕ – празник, за празнике

БРАЗДА – усек у земљи који прави плуг при орању

БРАЛЕ – хипокористик, реч од милоште, од речи БРАТ

БРАТАНАЦ – братовљев син, синовац; брат од стрица

ВАЗДАН – цео дан, током  целог дана

ВАЈДИЦА – бити од користи

ГЛАВНИЦА – житна болест,  врста гљиве, коров

ГРДНО – врло много, јако, страшно

ДАЈАНИТИ СЕ – борити се, излазити на крај са тешкоћама

ДВОРЕЋИ – послужујући

ДЕВЕР – мужевљев брат

ДЕША – девер од милоште реч од мила, умањеница од речи девер

ДЕЛА – узречица: хајде

ДЕТИЋ – ваљан момак, храбар, смео, окретан човек

ДУРАШНОСТ – издржљивост, истрајност

ЖЕТИ – радња на њиви

ЗАДРУЖНИЈИ ЉУДИ – укућани способни за рад

ЗАЈМИТИ – позајмити

ЗАСТРУГ – дрвени суд, тањир, чинија, с поклопцем

ЗАСТРУГ МЕЖГАНИКА – пасуљ у дрвеној посуди

МЕЖГАНИК – јело од куваног и изгњеченог пасуља, папула

ЗАУВАР – од користи, на корист, у корист

ИЗГЛАВНИЧАТИ СЕ – оболети од главнице

ЈАРИЦА – врста пшенице која се сеје у пролеће

КАДАР – способан, спреман

КРСНО ИМЕ – име светитеља ког слави једна кућа

КРСТИНА – гомила од неколико снопова жита наслаганих један преко другог, сложени снопови пшенице посејане с пролећа

КУРАЖ – храброст одважност, срчаност

ЛАЗ – клизиште, земљиште које се осипа, клизи; искрчена шума

ЉУЉ – врста корова који расте у житу

МАТОРА РЕДУША – искусна домаћица

РЕДУША – жена која се у задружној сеоској кући по реду стара о спремању хране

НУТО – узвик при указивању на некога узвик: гле, види

ОВРАТИТИ – обрнути, окренути натраг, назад

ОДЕЉАК – издвојен део неке целине, браћа с подељеном имеовином од родитеља

ОЗДО – одоздо

ОКОПНЕТИ – скоро се отопити, обично снег

ОТРЕСИТА – отворена у речима

ПЛЕВИТИ – чистити од корова

ПОПЛАСТИТИ – скупљати сено

ПОТАКША  ЗЕМЉА – слаба, мршава, испошћена, не баш родна земља

ПОУЗДАНО – сигурно

ПУНО СРЦЕ – весела, задовољна

ПУЦАЉКА ОД ЗОВЕ – врста играчке

РАБОТНИК – радник, од: работа, рад

РАЛО – ралица којом се оре земља

РАСПЛИНУТИ СЕ – растопити се

РАХАТНИЈЕ – лакше, задовољније, пријатније, угодније

РУДИШТЕ – место где је био рудник

САМОТИЊА – усамљеност, самоћа

САМОХРАНА – која се сама стара о себи, мајка с децом, без мужа

САПРЕТИ – заслужено некога казнити

СЕЈА – хипокористик, реч од милоште,  од речи СЕСТРА

СНАХА – братовљева жена

СТУТОЉИТИ – смотати, зграбити нешто на брзину

ЋЕРЕТАТИ – говорити, ћаскати, чаврљати

УКОРИТИ – изрећи замерку некоме због неког лошег поступка

УСРДНА – срдачна, искрена

УСТАВИТИ – зауставити,  задржати

УСТОКА – источни ветар, кошава

ЧЕСНИЦА – божићна погача која се за ручак ломи на комаде, у којима свако тражи новац замешен у чесницу јер се верује да ће онај који га нађе бити срећан, божићни колач

ЧУТУРИЦА – посуда за воду или ракију

brazda 3 

КЊИЖЕВНИ РОД: епика / епска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА: реалистичка приповетка

ТЕМА ове приповетке је херојски и пожртвовани лик мајке у борби за опстанак породице и очување породичног огњишта. (храброст самохране Мионе у издржавању троје деце и прва бразда најстаријег сина)

ИДЕЈА приповетке је приповедачева жеља да прикаже тежак живот људи на селу, посебно жена чији су мужеви погинули у рату, а оне остале саме са децом.

ПОРУКЕ ове приповетке су:

-Безгранична је мајчина љубав и жртвовање за срећан живот деце.

-Срећа и успех постају драгоценији ако се до њих дође одрицањима, непрестаном борбом, тешким мукама и сопственом мудрошћу.

-Свако има прилике да се одужи својим родитељима за сву њихову љубав и труд.

-Невоље се могу пребродити оптимизмом, вером у себе и друге, љубављу коју примамо од других и коју им узвраћамо.

-Сваки прави родитељ показује себе у љубави према својој деци.

-Школа и образовање су неопходни за развој човековог духовног живота, његов напредак и усавршавање.

-Не треба омаловажавати и занемаривати туђе мишљење.

-Неизмерна је снага породичне љубави.

-И у добру и у злу најбитније је човеку да остане човек.

-Онолико колико дајемо љубави, топлине и подршке толико ће нам се и вратити.

-Не постоји рат који је било којој нормалној особи донео нешто добро.

-Човек никада не сме да се преда пред животним тешкоћама.

-Тешке животне околности не треба пасивно прихватати, већ се треба борити да се оне промене и побољшају.

-Да би се неки посао успешно завршио, потребно је пуно стрпљења, упорности и времена.

-Не постоје тешкоће које се не могу пребродити.

-У животу треба стално тежити напретку.

-Постоје вредности за које човек мора да се бори и не сме их изневерити.

-Оне које смо задужили љубављу и пажњом обрадоваће нас истим када то од њих најмање  очекујемо.

brazda 4

ПОДЕЛА НА ЦЕЛИНЕ – Приповетка је већ подељена у четири целине:

1. Миона и њено троје деце: Огњан, Душанка и Сенадин – жртве рата, чувају породично огњиште

2. Миона – „муж-жена” и њени „тићи лепи” – „да не буду слепи код очију”

3. Мионино успешно васпитавање деце – „Сви за једног, један за све” (Душанка и Миона за Огњана, а он за све њих)

4. Огњанова прва бразда и мајчине сузе радоснице због синовљеве прве бразде

brazda 5 

ЛЕКСИЧКА ЗНАЧЕЊА / ЈЕЗИЧКЕ ПОЈАВЕ

ПОЛИСЕМИЈА / ВИШЕЗНАЧНОСТ РЕЧИ – БРАЗДА (на њиви, на челу)

АРХАИЗМИ (застареле речи) – ДУРАШНОСТ, РАХАТНИЈЕ…

НАЧИНИ ИЗРАЖАВАЊА

Приповедање или нарација, дијалог, нешто мање описивања или дескрипције, а монолога готово и да нема.

Радња приповетке је испричана у трећем лицу.

Нарација (приповедање): Сибинова Миона не хтеде се угледати на своје, по несрећи, друге.

Опис (дескрипција): Уврх села Велике Врбнице, чак, горе већ – под планином Вратарном…

Дијалог (разговор): – Куда ћеш ти, Душанка? – Ене-де! Зар и ти дође? – одговори Душанка…

Монолог (обраћање једног лика самом себи): Та ред је да и мене једном бог обрадује! И зар ја нисам срећна? Ко то каже?!…

brazda 6 

ЛИК МИОНЕ ЏАМИЋ – самохрана, сирота, мучена, напаћена, одана, племенита, добра и нежна мајка, отресита, вредна, храбра, упорна, осећајна, неука, али цени образовање, добар психолог, поштена, промућурна, пожртвована, непоколебљива, истрајна, муж-жена, самохрана мајка са троје нејаке деце, добра снаха,  самотна и пуна терета, разборита, радосна због деце и поносна на њих, патријархално васпитана, топла, осећајна, осетљива, омиљена, скромна, поштована у породици и селу, поштује хлеб и со…

Читаоци сазнају много тога о животу наших предака у приказано време. Отуда је и занимљив наслов „Слика патријархалне породице према приповеци Прва бразда” Smile . Написати или не – питање је сад!

МАЛО СМЕХА

У петом разреду, на часу анализе приповетке „Прва бразда”, наставница пита:

-Да ли неко зна шта је то јарица?

-Па, жена од јарца – озбиљно, као из топа, узвикну један ученик, чудећи се да то неко не зна.

  • јарица – врста пшенице

Smile    Smile    Smile

За други час

  • Замисли село Велику Врбницу и кућу Мионе Џамић и своју слику подели са нама.
  • Објасни значење израза „глава породице” својим речима.
  • Уочи разлику између Мионе и осталих удовица у селу. Образложи њену одлуку да остане у свом дому.
  • Размисли о односу родбине према Миони.
  • Објасни значење израза „муж-жена”.
  • Анализирај међусобне односе у Миониној породици.
  • У делу се јављају хипокористици или речи од милоште. Пронађи их и размисли о њиховој улози приликом осликавања појединих односа међу ликовима у делу.
  • Објасни зашто се Душанка није школовала.
  • Протумачи Мионина осећања поводом Огњанове прве бразде.
  • Размисли о дијалозима између Мионе и Душанке и Мионе и Огњана. Објасни зашто су њихове реченице кратке и испрекидане.
  • Протумачи Мионин монолог на крају приповетке и подели са нама своја размишљања о њему.

После размишљања о делу, јасно ти је да се у делу истичу:

  1. Мионин лик
  2. Мионин однос према деци
  3. Мионин однос према родбини
  4. Мионина част у улози мајке и удовице
  5. Мионини успеси

Размисли о томе, па ћемо и о томе разговарати на часу.