ЧИЧА ЈОРДАН - Стеван Сремац

Рођен је 1855. године у Сенти, у Војводини, тачније, у Банату. У родном месту проводи рано детињство, а онда остаје без родитеља и сели се код ујака Јована Ђорђевића у Београд. У Београду је завршио гимназију, а онда се одлучио за Историјско-филилошки одсек Велике школе. Учествовао је добровољно у српско-турском рату 1877. године. Предавао је историју у Нишу, Пироту и Београду. Био је члан Српске академије науке и уметности. Умро је у Сокобањи, 1906. године.

Представља велико име у српској књижевности и један је од најзначајнијих писаца реализма. Релативно касно је почео са писањем. Тек у 33. години. Његова дела се могу везати за Војводину, Београд и Ниш, о чијим грађанима пише на занимљив и хумористичан начин како би их отгао од заборава.

Роман „Зона Замфирова”, објављен 1906. године, један је од најбољих љубавних романа у српској књижевности, а „Поп Ћира и поп Спира” (1898) сматра се нашим најбољим хумористичким романом.  Познат је и његов роман „Ивкова слава” објављен 1895. године.

Већ знаш за филмове по овим романима Smile

 

ОДЛОМАК

Приповетку „Чича Јордан” штампао је 1903. године у Мостару.

 НЕПОЗНАТЕ И МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ

  • аир – срећа
  • алајбегова слама  – имање без господара, имање о коме нико не води рачуна (алајбег – заповедник у време Турака)
  • аманет – овде, званична пошта; иначе, завет или предмет који се даје на чување и извршење
  • Аргусово око – особа оштрог ока; све запажа, ништа му промиче; порекло израза је у грчком веровању о чувару Аргусу који је имао стотине очију
Аргус (Википедија)
Аргус (енглески)
  • ашчија – кувар, гостионичар
  • баштованџија – човек који се бави баштом, вртом
  • берићет – срећа, благостање, успех, напредак, изобиље
  • бреме – терет, товар
  • дијалекат – говор људи у једном крају
  • изволевати – измишљати, тражити више од добијеног
  • испећи занат – фраза, научити добро нешто
  • казначеј – благајник
  • кокетовати – разметати се нечим, правити се важан
  • корпоративно –  групно, сви заједно
  • крајње баште – последње баште у крају
  • ласно – лако
  • наимати се – радити у најам, радити за другога
  • опкопати – окопати
  • плебисцит – непосредно гласање народа о неком питању, референдум
  • плот – ограда од летава, дасака и сплетеног прућа
  • поглавито – посебно
  • пудар – чувар винограда, поља и воћњака
  • рабаџија – најамни возач робе и другог терета
  • работа – посао, рад, труд
  • радо – добровољно, самовољно; расположено, с пуно воље
  • саблазнити се – згранути се, изненадити се
  • саг – ћилим, простирка
  • сокак – мала улица
  • тишлерај – столарија, столарски занат
  • ћопек – пас; мангуп
  • убаво – лепо, красно, дивно
  • утећи – побећи
  • фурунџија – пекар или хлебар, али и онај који прави пећи, тзв. фуруне
  • чаршија – мали град, мало место; пословни део града, трговачка четврт
  • чкоља – школа
  • штедро – дарежљиво, издашно, али и јако, обилато

/ Обрати пажњу: речи су поређане азбучним редом Smile /

КЊИЖЕВНИ РОД: епика / епска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА: приповетка

Тема, идеја и поруке за домаћи задатак!

Начини изражавања:

  • дијалог
  • приповедање или нарација (хронолошко приповедање Smile)
  • описивање или дескрипција

Пронађи по један пример за наведене начине изражавања у тексту.

Чича Јорданов говор

  • Уочи особености чича Јордановог говора.
  • Пронађи у тексту речи које чича Јордан употребљава другачије од уобичајеног (књижевног) начина изговора.
  • Подвуци у тексту некњижевне речи које чича Јордан употребљава да би именовао школу, шљиве, занимање баштованџије, дечаковог оца…
  • Подвуци у једном пасусу глаголске облике који се неправилно употребљавају.
  • Шта се на основу чича Јордановог говора сазнаје о његовом пореклу?
  • Како употреба необичних речи и израза из околине Ниша доприноси обликовању његовог лика и реалније представља говор овог књижевног јунака?

Јасно ти је да су многе речи преузете из других језика. Одомаћиле су се у нашем језику, јер немају замену за њихово значење. Не заборави: стране речи се користе само када немамо одговарајућу замену.

У овом одломку налазе се углавном позајмљенице из турског језика > турцизми.

ДИЈАЛЕКТИЗМИ

Дијалектизми су речи које не припадају књижевном језику, али се користе у говору људи одређеног краја. Верујем да ће ти бити лако да дефинишеш појам дијалекат.

Ако би да прочиташ нешто на дијалекту, биће ти од користи страна Српски лако - дијалекат.

  • Знаш ли како говоре људи у неком другом крају Србије?
  • Зашто писци користе дијалектизме у својим књижевним остварењима?
  • Размисли о дијалектима и односу људи према њима.
  • Размисли о значају и књижевног језика и дијалеката.

ПРВИ ЗАДАТАК

Осмисли приповетку на другачији начин:

  • из угла чича Јордана
  • из угла дечака Гилета
  • из угла неког од присутне деце

Знаш ли ко је Душко Радовић? И дан-данас говоре се његове речи с поштовањем, јер у себи крију дубоке животне истине. Размисли о његовим речима, па ћемо их заједно тумачити на часу:

Тешко је бити дете и бити добар. Лакше је бити стар и разумети децу.

ДРУГИ ЗАДАТАК

Замисли другачији крај ове приповетке.

Можда ћемо на часу чути нешто о неком твом несташлуку?!

И да, изражајно читање одломка. За сваки случај, спреми се за други час. И не заборави на задатке иза одломка Smile