НАРОДНЕ ЕПСКЕ ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА
ПЕСМЕ
Вук Караџић је звао мушкима епске народне песме, а онда их је поделио у три групе, у односу на време када су настале:
- песме старијих времена
- песме средњих времена
- песме новијих времена
º º º º º
Епске народне песме старијих времена за тему имају јунаке и важне догађаје из српске историје до краја 15. века. У песмама старијих времена (или у песмама преткосовског циклуса) догађаји и личности припадају више легенди него историји, али песме садрже обележја и дух времена средњовековне Србије (време Немањића). Описани су догађаји и личности који сведоче о снази и богатству племства, о снази државе, али и о првим знацима неслоге међу великашима и слабљења државе. Дакле, најчешће говоре о пропасти. Теме и мотиви су углавном уопштени; мање се баве конкретним јунацима и њиховим подвизима. У оквиру ових песама постоје:
- бугарштице – песме дугог стиха,
- десетерци – песме краћег стиха.
Епске песме препознају се по следећим карактеристикама:
- објективност
- приповедање о јунацима и догађајима
- развијена фабула
- подстицање родољубља
Јунаци ових песама су чланови династије Немањића, али и чланови других племићких породица: Мрњавчевићи, Војиновићи и Дејановићи. Најпознатије су песме: Женидба Душанова, Зидање Скадра, Милош у Латинима, Женидба краља Вукашина, Урош и Мрњавчевићи…
Прочитај песму: ЗИДАЊЕ СКАДРА
Народно веровање: ниједна важна грађевина не може се дићи без приношења жртве. Из песме се види да су градитељи Мрњавчевићи, али је то производ маште народног певача. Скадар је подигнут много пре њих. Народни певач се држао веровања: вила је стално рушила започети град у ишчекивању људске жртве.
Мрњавчевићи – српска властела у средњевековној Србији. Владали су Македонијом. Синови Вукашин, Угљеша и Гојко (непознат историји) потичу од оца Мрњаве, властелина на подручју Неретве, али и других крајева.
Вукашин Мрњавчевић – жупан цара Душана и српски краљ (1366 – 1371). Владао је из Прилепа, града у Македонији. Под његовом управом је била западна Македонија. Погинуо је у Маричкој бици (1371) у борби са Турцима који су покушавали да заузму још већи део Балкана. Његов је син Марко Краљевић. Народ је запамтио Вукашина у негативном контексту. Запамћен је као самовољни великаш који се одметнуо од цара Уроша. Жељан власти, отео је царство и круну Нејаком Урошу и усмртио га. Судећи по народним песмама, био му је ујак, кум и старатељ. Сам цар Душан му је на самрти поверио сина и управљање царством.
Вукашин Мрњавчевић
Угљеша Мрњавчевић је био господар Серске области. Његова супруга је била Јефимија, позната као прва српска песникиња. Заједно са братом Вукашином, погинуо је у Маричкој бици 1371. године.
Гојко Мрњавчевић је у народној песми трећи од браће Мрњавчевић, али историји није познат.
Вукашина је наследио син Марко Краљевић који је постао турски вазал, док су његова браћа Андреја и Димитрије били у служби угарског краља. Породица Мрњавчевић угасила се 1403. године.
Прочитај песму: УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ
Тема песме је борба за престо цара Душана, након његове изненадне смрти. Боре се владарске породице Немањића и Мрњавчевића. Марко Краљевић је тај који пресуђује, а правичну одлуку доноси захваљујући саветима своје мајке Јевросиме, брижне и честите жене.
º º º º º
Јевросима – супруга Вукашина Мрњавчевића и мајка Марка Краљевића. У историји позната од 1370. године под именом Алена. Позната је по делу ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ. Прочитај Похвалу кнезу Лазару.
Марко Краљевић је био син Вукашина и Јевросиме Мрњавчевић. Живео је од 1331. до 1395. године. После очеве смрти 1371. године постаје краљ, али и турски вазал (слуга). Погинуо је у бици на Ровинама, борећи се против влашког војводе Мирча. До последњег тренутка био је на страни хришћана, о чему постоји и запис. За разлику од оца, он је запамћен у народу као заштитник обесправљеног народа и искрени борац за правду и слободу. У вези са њим је и народно веровање да је живео више од три века. Према народу, никад није ни умро, већ спава, а кад буде најпотребнији народу – пробудиће се.
º º º º º
Цар Урош је последњи владар из лозе Немањића. Био је син и наследник цара Душана. У народу је познат као Урош Нејаки. Владао је од 1355. до 1371. године. Против њега су били моћни Мрњавчевићи, Балшићи и Дејановићи.
Вук Караџић је ове песме записао од певача Старца Рашка.
Старац Рашко је највише певао о пропасти српског царства, мада је и њега, као и Тешана Подруговића, занимала судбина српског народа у општем смислу, тако да није певао о великим јунацима и њиховим подвизима. Поред ових песама, познате су и његове песме: