АУТОБИОГРАФИЈА - Бранислав Нушић
У београдској цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуше 8. октобра 1864. године рођен је Алкибијад Нуша. Ђорђе Нуша је био познати трговац житом. Непосредно по синовљевом рођењу, остао је без богатства. Селе се у Смедерево. Нушић је ђак смедеревске основне школе и гимназије (прва два разреда). Враћа се у Београд и у њему завршава средњу школу. С 18 година мења име у Бранислав Нушић. Године 1884. завршава Правни факултет у Београду.
Док је био војник, задесио га је Српско-бугарски рат (1885). После рата проводи две године у затвору због песме „Два раба” у којој је исмејао српску монархију и краља Милана.
Запослио се 1889. године као писар српског конзулата у Битољу. Ту се и оженио, а на српском 
југу и у Македонији живео је десет година. Пре повратка у Београд био је вицеконзул у Приштини.
Године 1900. постаје секретар Министарства просвете, а нешто касније, и драматург београдског Народног позоришта. Одатле одлази 1904. године у Нови Сад јер постаје управник Српског народног позоришта. Већ после годину дана враћа се у Београд и ради као новинар, под псеудонимом Бен Акиба.
Због послова у државној служби, враћа се у Битољ. Заслужан је за оснивање позоришта у Скопљу.
Као учесник у Првом светском рату с војском одлази из земље, а до краја рата био је у Италији, Швајцарској и Француској.
По повратку у земљу, ради и у Министарству просвете, и управља Народним позориштем у Сарајеву, али се 1927. године враћа у Београд.
Био је и редовни члан Српске краљевске академије.
Бројна су његова дела, али је најупечатљивији по хумору. Никада нису оставиле равнодушним ниједног читаоца или гледаоца његове драме: Госпођа министарка, Сумњиво лице, Народни посланик, Ожалошћена породица, Покојник, Др или Мистер Долар.
Написао је и три романа: Аутобиографија, Хајдуци и Општинско дете, а мање су познате његове приповетке: Политички противник и Посмртно слово.
Умро је 19. јануара 1938. године у Београду.
П Р В А Љ У Б А В
Пред тобом је одломак из читанке. Након сваког дела, налазе се питања и задаци које треба да решиш.
За почетак, препиши подвучене речи и одреди им значење. Можеш се послужити објашњењем у читанци, али својим речима објасни шта значи дата реч. Ако су у питању глаголи, напиши их у основном облику. Сећаш се инфинитива 
.
Заљубио сам се у Персу, нашу комшику, јер она ми је била најближа. Перса је била пегава, носила је жуте чарапе и увек су јој биле искривљене штикле на ципелама. Док се нисам заљубио, нисам ни обраћао пажњу на њу, али, од часа кад сам се заљубио, изгледала ми је божанствено лепа и довољно ми је било да је видим, ма и издалека, да видим само њене криве штикле, па да се одмах узбудим и похитам јој у сусрет, не бих ли што пре срео осмех на њеноме пегавоме лицу.
- Објасни дечаков разлог да се заљуби баш у Персу.
- Образложи како је Перса одједном постала ‘божанствено лепа’.
- Протумачи како је могуће да неко види нечије криве штикле па да одмах тој особи крене у сусрет.
- Издвој епитете из наведеног дела.
- Покушај да нацрташ Персу према датом опису, али пре тога, напиши још неколико њених карактеристика које ћеш такође представити у цртежу.
Она је била ћерка професора који нам је предавао рачуницу и који о мени, не знам зашто, није имао тако добро мишљење.
- Осмисли неколико разлога због којих професор није имао лепо мишљење о дечаку.
- Објасни зашто дечак не зна зашто професор о њему не мисли добро.
Било јој је девет година и учила је трећи разред основне школе. Љубав сам јој исказао на један необично романтичан начин. Једном приликом, када смо играли жмурке, ми се заједно сакријемо у једно буре, у коме је моја мајка зими киселила купус. Ту, у том бурету, ја сам јој исказао љубав и, због те миле ми успомене, и данас ме још троне кад год прођем крај каквог бурета.
- Сети се још једног књижевног дела где се помиње буре.
- Покушај да објасниш изразе ‘исказати љубав’ и ‘због те миле ми успомене’.
Једанпут се нађемо после школе и пођемо заједно кући. Ја јој дам једну кифлу, коју сам јој сваког петка куповао, јер сам четвртком после подне зарађивао на крајцарицама бар толико да сам могао по једном недељно кифлом да јој изразим симпатију и пажњу.
- Протумачи зашто се давање кифле сматрало добрим начином за показивање својих осећања у време Нушићевог детињства. Кажи да ли би се и данашњи дечаци могли тако удварати својим симпатијама.
- У контексту самог одломка, али и свакодневног живота, покушај да објасниш речи СИМПАТИЈА и ПАЖЊА.
- Замисли колика је вредност новца који је дечак зарађивао у поменутој игри. Колико би то данас било новца?
- Образложи своје мишљење у вези са овим дечјим коцкањем. Мислиш ли да коцкање може бити безазлено и без последица?
Том приликом сам је озбиљно запитао:
– Шта мислиш, Персо, хоће ли ми те дати твој отац, ако те запросим?
- Откуд дечаку уопште идеја да би могао запросити Персу?
- Зашто треба да запроси Персу од оца, а не од њене мајке?
Она поцрвени, обори очи и у забуни преби легиштар на три парчета.
- Објасни зашто се Перса нашла у забуни.
- Има ли неке стилске важности што је легиштар поломила на три парчета?
– Не верујем! – одговори ми полугласно.
– А зашто? – запитах је узбуђено и пођоше ми сузе на очи.
– Зато што си код њега рђав ђак!
- Зашто Перса одједном одговара полугласно?
- Објасни своје размишљање о дечаку коме су у овој ситуацији пошле сузе на очи.
Заклео сам јој се да ћу и ноћу и дању учити рачуницу, само да поправим белешку. И учио сам, али зар сам ја могао савладати оно на чему су толико њих сломили своју снагу – зар сам могао измирити љубав и рачуницу? Имајући да бирам измеђ’ љубави и рачунице, изабрао сам као лакшу љубав и идућега часа место двојке, коју сам досад имао, добио сам јединицу.
- Образложи дечаково размишљање о многима који су сломили своју снагу на рачуници.
- Покушај да одговориш на дечаково питање: Зар се могу измирити љубав и рачуница?
- Слажете ли се са дечаком да је љубав лакша од рачунице? Образложите своје размишљање.
- Протумачи дечаков однос према учењу уопште користећи аргументе из одломка.
Идућег четвртка нисам ништа добио на крајцарицама, зато се у петак ујутру увучем у шифоњер и поодсецам са очевих зимских хаљина двадесет дугмета те их продам у школи за десет пара, колико ми је требало за кифлу.
- Подсети се гласовних промена и објасни у том смислу глагол ПООДСЕЦАТИ.
- Зашто би ђаци уопште куповали дугмад са нечијих зимских капута? Да ли би такву дугмад куповали данашњи дечаци? Образложи своје размишљање упоређивањем ондашњег и данашњег времена.
- Размисли о вредности десет пара и објасни своје размишљање.
- Сећаш ли се још једног књижевног дела у коме је четвртак такође био дан за дечје згоде.
На подне сачекам Персу пред њеном школом и, пратећи је, признам јој да сад још горе стојим, јер сам добио јединицу из предмета њенога оца.
- Осмисли неколико разлога зашто је дечак чекао Персу пред ЊЕНОМ школом?
Она боно рече:
– Онда никад нећу бити твоја!
– Ти мораш бити моја, па ако не на овоме, а оно на ономе свету! – узвикнух ја ове речи које сам неколико дана раније чуо на позоришној представи.
- Објасни значење израза ’још горе стојим’ и ‘на ономе свету’.
- Уочи како дечак уопште зна за овај други израз.
- Размисли о томе ко је уопште дечак-приповедач?
- Шта нам то говори о дечаку-приповедачу и позоришту?
- Наброј начине изражавања које препознајеш у одломку и аргументуј примерима из одломка.
- Сигурно си већ уочио у ком лицу се приповеда о првој љубави. Пронађи примере, облике глагола и заменица, који потврђују твоје размишљање.
- Наведи реченице из одломка које су те насмејале. Покажи на примерима из текста да смех настаје спајањем неочекиваних ситуација и поступака ликова.
- Покушај да објасниш, на основу одломка, шта је аутобиографија, а шта аутобиографски роман.
- Објасни значење појмове ХУМОР и ХУМОРИСТИЧНО.
- Образложи важност хумора и хумористичног у књижевности, али и у свакодневним приликама.
- Пронађи неколико изрека и мисли познатих о смеху.
МАЛО СМЕХА
Школске згоде и незгоде су и незаобилазни део народног хумора, тзв. вицева.
Насмејмо се мало Перичиним школским ‘бисерима’, а можеш се сетити још неког ‘школског’ па га подели са нама на часу.
Замоли наставница српког језика петака Перицу да каже неку дугачку реч.
- Жвака! – одговори Перица к’о из топа.
- Па то није дугачка реч – изненади се наставница.
- Није, али се може развући.
Час математике. За незаинтересоване ученике, питање:
- Колико је 2 + 2?
- Четири – каже Перица.
- Браво, Перице, седи, пет!
- Ма знао сам, само се нисам одмах сетио.
Седи Перица на школском степеништу, сав уплакан.
- Шта се десило? Зашто плачеш? – пита га наставница.
- Зато што је низ степенице пао наставник математике.
- Па добро – каже наставница. – Није му се ништа страшно догодило. Није то разлог за плакање.
- Јесте! Сви су из разреда видели, само ја нисам.