ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ О КОСОВСКОМ БОЈУ

КОСОВСКИ БОЈ

Већ десетак година после Маричке битке (1371) почели су мањи турски упади у Србију кнеза Лазара. Циљ Турака је био да разори привреду и да заплаши становништво. Тако је Србији претила опасност са истока, али ни са севера није било боље. Кнез Лазар се одлучно бранио и одбио је положај угарског вазала.

Све је то полако водило до сукоба, за који су се обе стране припремале. На српској страни – кнез Лазар; на турској страни – султан Мурат са синовима Јакубом и Бајазитом. Турци су стигли до Косова, које је тада било под влашћу Вука Бранковића. Жестоки сукоб десио се 15. (28.) јуна 1389. године. Живот су изгубила оба владара.

Мало је писаних трагова о самом Боју на Косову. Можда због опште пометње и несигурног времена. Преживели сведоци представљали су своје виђење догађаја. Најстарији извор је настао дванаест дана касније. Руски монах Игњатије у свом кратком извештају не помиње победу Турака. Последице су биле за Србију, знатно слабију у овој борби. Иако привредно снажна и војнички добро организована, Србија није могла да се пореди са Османским царством. Није чудо што су Лазареви наследници признали новог султана Бајазита за врховног господара – непосредна последица Косовске битке. И Запад и Исток је предвиђао пораз Турске, поготово што се Бајазит повукао с Косова да би учврстио свој положај у Царству.

Непотпуна сазнања претворена су у легенду, судећи по првом запису Дубровчанина Мавра Орбина („Краљевство Словена”, објављено 1601. на италијанском језику).

Косовска битка представља кључни догађај и основна временска одредница, што је разлог дељења српске прошлости на доба пре Косова и после Косова. Сматра се да је тада уништена српска држава и да је почело вековно робовање.

ВИДИ: Бој на Косову (Јутјуб)

КНЕЗ ЛАЗАР

У Косовској бици представља Христовог борца за одбрану Европе од најезде неверника. Лазар је први и једини српски владар који је живот изгубио на бојном пољу. Поред физичких припрема за борбу, припремао се и духовно за жртву и страдање у име Господње. Опрашта се од деце уз дубокоумне поуке о животу, вери, држави и борби. Преноси деци да морају бити чувари сопствене душе и високих моралних вредности, чувари државних и верских традиција и борци за истиниту веру и највиша морална начела. Остваривао је истините и дубоке везе са духовницима наших манастира и светогорским оцима. Дубоко везан са Богом стално остварује литургијске споне са анђелима, Божјим гласницима. Пред битку и он, као и кнегиња Милица, сања пророчке снове, што говори о њиховој дубокој везаности за Христа, као и о међусобној везаности. Зна да ће страдати и свесно и искрено на то пристаје ради спасења вере и народа, попут Сина Божјег.

Бој се одиграо на дан крсне славе кнеза Лазара, старозаветни пророк Свети  Амос. Кнез Лазар је страдао са шеснаест смртних рана и одсечене главе. Монаси су касније од султана измолили кнежево тело. Тело је сахрањено у Приштини у цркви Вазнесења Христовог. Годину након Боја, Лазареви синови Стефан и Вук моле мајку Милицу да пребаце тело свог оца у његову задужбину, јер је кнез Лазар познат и као српски задужбинар.

Манастир Раваницу почео је око 1375. године. Манастир је посвећен Вазнесењу Господа Исуса Христа. Приликом отварања гроба нађене су целе мошти као знак Божје пројаве да је уврштен у ред светаца. Мошти су  положили у кивот, изведен је свечани пренос тела са свим свештеним обредима. Мошти су преноћиле у цркви Ваведења Пресвете Богородице крај Брвеника, Нова Павлица задужбина браће Мусић, Лазаревих сестрића. Лазар је у Раваницу донет као светитељ. Године 1567. гроб са моштима Светог кнеза Лазара још увек је био у Раваници. Од 1832. године у Београду се штампају приватни црквени календари у које је унет кнез Лазар као светитељ, после пророка Амоса. Од 1852. године излази државно издање црквеног календара, а у њега је  кнез Лазар као светитељ унет 1857. године. Назив  Видовдан додат је 1864. године. Култ кнеза Лазара постоји и данас.

ПЕСМЕ

Песме косовског циклуса су најсложеније и најпотресније песме нашег епске поезије. Све песме говоре посредно или непосредно о Косовском боју, везују се за  исте ликове, а временски су ограничене на кратак период пре Боја, за време Боја и након њега.

Причање о Косовском боју почиње песмом „Сан царице Милице” – црна сенка  несрећа надвија се над српски народ, о чему је царица Милица обавештена у сну (од Бога). Песма представља својеврсну психолошку припрему за предстојећа дешавања. Према временском периоду песме се деле на:

1. Песме које певају о догађајима пре Боја

-       Кнежева клетва

-       Кнежева вечера

-       Косанчић Иван уходи Турке

-       Бановић Страхиња

-       Цар Лазар и царица Милица

Epske narodne pesme o Kosovskom boju 1

2. Песме које говоре о самом Боју:

-       Три српска јунака

-       Пропаст царства српскога

3. Песме које говоре о последицама Боја:

-       Смрт мајке Југовића

-       Косовка девојка

-       Слуга Милутин

-       Мусић Стеван

ПЕСМЕ О ДОГАЂАЈИМА ПРЕ БОЈА

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

КНЕЖЕВА КЛЕТВА

Лазарева клетва наликује на завет дат Христу. У пшеници и хлебу лако је препознати Христово тело, а у виновој лози вино и Христову крв. Клетва је страшна у поређењу са очигледном  разликом у снази две војске. Сви су могли претпоставити исход. Тако се није ни водила битка  против Турака, већ за част своје земље и војника.  Лазар „грозне сузе рони”, јер је свестан да је битка унапред изгубљена и да је српска војска знатно слабија. Најважнија борба је била пред њима – за част која је једино преостало.

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА

На  слави кнеза Лазара окупљени су  Милош Обилић, Бановић Страхиња, Вук Бранковић, Топлица Милан, Косанчић Иван, браћа Југовићи и Југ-Богдан.

Народни певач покушава да оправда пораз српске војске, проналазећи различите узроке. Један од тих узрока је и издајство Вука Бранковића. Према народној песми, Вук Бранковић је покушао да се сакрије иза личности Милоша Обилића и да њега оптужи за издајство. Неправедно оптужен, Милош Обилић успева да сачува образ и убија султана Мурата. Не сме се заборавити да издајство Вука Бранковића није историјски доказано.

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ

У песми је истакнута снага и величина турске војске (хипербола). Турски војници упоређени су са природним појавама: облаци, снегови, дрвеће у шуми (поређење). Нити се може на њих утицати нити их неко може победити.

Рећи истину о турској надмоћи – вера у прихватање судбине, одбрану части свог народа и свесно жртвовање живота.

Лагати о турској надмоћи – лоше је и  неморално решење, јер говори о невери у сопствену снагу. Војсковођа Лазар је веровао својој војсци, што они и заслужују судећи према каснијим часним делима. заиста показали часно.

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

БАНОВИЋ СТРАХИЊА

Вук је записао песму 1822. године од Старца Милије. Прва објављена верзија песме објављена је још пре 1764. године. Реч је о бугарштици од 131 стиха која се завршава сликом браће која изводе сестру у поље и девет сабаља сручују у тело неверне жене. У данашњој верзији види се да је Старац Милија радњу приближио свом времену. Препознаје се интернационални мотив неверне жене који је у уској вези са  мотивом националног пораза. Бановић Страхиња је историји непозната личност, а осликан је лик Ђурађа Страцимировића Балшића, зетског великаша и феудалца.

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА

Царица Милица моли да бар један њен брат остане на двору, како би помогао у трагичним будућим догађајима који следе. Свесно се бори да својој земљи обезбеди будућност, јер одласком свих на Косово не остаје ниједан одрасли мушки наследник престола. Поучава да ни љубав ни власт нису јачи од одговорности за сопствену земљу. Наравно, ниједан не остаје, јер је сваки човек био неопходан у тој пресудној бици. Не отићи на Косово значило је издати сопствену земљу, породицу, изгубити своју част. Најхрабрији српски ратници приказани су кроз ликове Југовића и старог Југ-Богдана, Косанчић Ивана и Топлице Милана, Срђе Злопоглеђе…  За свако дивљење је и слуга Голубан који је добио наређење од цара Лазара да остане на „бијелој кули” са царицом Милицом. Одводи царицу у двор, али други царев захтев није испоштовао: као и сви витезови, и он је дужан да брани своју земљу. Није заборавио да је изнад цареве речи – људска част!

ПЕСМЕ О САМОМ БОЈУ

Мало је песама о самој бици. И то нешто мало је само у одломцима, па их је Вук Караџић назвао „Комади од различитијех народних песама”. Иако их је мало, пресудне су и упечатљиве.

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА

Неравноправни однос снага је већ одредио победника, а цар Лазар је на прекретници. Могућност да цар Лазар бира између земаљског и небеског царства само је покушај народног певача да пронађе још једно оправдање за пораз. Земаљско царство је славно, али кратковеко, док је небеско вечно и подразумева одрицање земаљске славе. Цар Лазар је могао само  у небеском царству пронаћи утеху. Није ни имао избор, већ је био принуђен, јер је било јасно да земаљску битку не може добити.

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

ТРИ СРПСКА ЈУНАКА

Историјске личности су Милош Обилић, цар Лазар, Бановић Страхиња, Вук Бранковић и Мусић Стеван, док остале личности нису познате историји. Косанчић Иван, Топлица Милан и Срђа Злопоглеђа  су представници славних српских војника. Њима је посвећен велики број стихова, јер су они носиоци саме битке, а њихови надљудски напори у борби осликавају  сваког појединачног српског ратника.

ПЕСМЕ О ПОСЛЕДИЦАМА БОЈА

Две најпотресније песме су свакако „Смрт мајке Југовића” и „Косовка девојка”. Свим песмама су свакако заједничке поруке:

-       Поднете жртве и проливена крв на Косову само су делић стварности српског народа, а част, достојанство и храброст су особине испред свих осталих.

-       Српски јунак (витез, хајдук, ускок, устаник) пример је часног човека, спремног да брани своју част.

-       Овакво страдање мора имати виши смисао (небеско  царство), а свака оваква битка представља битку сваког Србина.

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

СЛУГА МИЛУТИН

Два врана гаврана су у народној поезији увек весници трагедије – симбол. И црна боја њиховог перја је у супротности са бојом куле. Сама појава ових птица лешинара асоцира на лоше вести са којима ће се суочити царица Милица. Слуга Милутин доноси трагичне вести које означавају крај једне нације, државе, једног целог народа. Његове речи приказују  величину и страхоту страдања српских јунака.

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА

Најупечатљивији лик мајке у народној епици свакако је лик мајке Југовића. Поред родољубља, у песми је истакнуто материнство. Молила је Бога за „очи соколове и бијела крила лабудова” како би отишла на  Косово и видела своје синове међу хиљадама мртвих. „Лети”, жури како би прекинула страшну неизвесност и сазнала  истину о синовима и мужу. Њено „тврдо срце” показује њену снагу да се избори са толиком несрећом.  Храбра и достојанствена у болу, одаје пошту синовима и супругу. Градацијски су приказане слике њеног бола. Савладава страшну тугу, али сећање на прошлост је савладало и она умире јер је надвладала љубав мајке достојанство и храброст мајке ратника. Мајка Југовића је симбол свих српских мајки које тугом обавијају сва страдања српског народа.  Ова мајка није историјски лик, али је њеним ликом народни песник још више нагласио дубину српске трагедије.

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

КОСОВКА ДЕВОЈКА

Још једна дирљива епска песма која има за тему неостварене снове: жељену и нерођену децу. Косовка девојка на Косову  тражи тројицу јунака: Милоша војводу, Косанчић Ивана и Топлицу Милана. Баш ту, на Косову, посечена је њена. Младост јој је сахрањена са погинулим младићима, а њена породица и нерођена деца издахнула су заједно са њима. Остала је сама попут зеленог бора који ће се осушити. Бој на Косову означава сурови крај њене будућности.

ЛИКОВИ

ЦАР ЛАЗАР – Искусан, одважан ратник и државник, свестан судбоносног тренутка, свестан унапред изгубљене борбе; војсковођа који предводи витезове у битку за част земље; бранилац Србије пред будућим генерацијама. Помиње се у песмама: „Клетва кнежева”, „Кнежева вечера” и „Пропаст царства српскога”.

Epske narodne pesme o Kosovskom boju 2

ЦАРИЦА МИЛИЦА - Жена српског кнеза Лазара и православна светитељка. Отац јој је био кнез Вратко, припадник немањићке лозе, познатији као Југ-Богдан. Рођена је 1335. године, а удала се 1353. године.  Родила је осморо деце (три сина и пет ћерке). Након Косовског боја преузела је државне послове. Бавила се и књижевношћу. Државним пословима је престала да се бави када је њен син Стефан постао владар. Са рођаком Јефимијом отишла је у манастир Љубостињу,  своју задужбину.  Монашко име јој је било Евгенија. У Љубостињи је умрла и сахрањена је 1405. године.

Epske narodne pesme o Kosovskom boju 3

МИЛОШ ОБИЛИЋ – Пример оданости и достојанства, неправедно  оклеветан за издају своје земље; неустрашив у жељи да  промени ток битке и убије цара Мурата, несебична жртва за Србију. Помиње се у песмама „Кнежева вечера”, „Косовка девојка” и „Слуга Милутин”.

БОШКО ЈУГОВИЋ – Пример витеза-ратника, свестан скорашњег краја, одлучан у борби за слободу своје земље, дубоко свестан значења ЧАСТ. Помиње се у песмама „Кнежева вечера”, „Цар Лазар и царица Милица”, „Три добра јунака”, „Слуга Милутин” и „Смрт мајке Југовића”.

КОСАНЧИЋ ИВАН – Одважан и храбар витез, извидник који говори истину о бројности турске војске; Косовки девојци оставља у залог бурму; велича лик Милоша Обилића. Појављује се у песмама „Кнежева вечера”, „Косанчић Иван уходи Турке” и „Косовка девојка”.

ТОПЛИЦА МИЛАН – Неодвојив од Милоша Обилића и Косанчић Ивана (број три!), храбар и поносан ратник, Косовки девојци даје златну копрену, њен је несуђени супруг. Помиње се у песми „Косовка девојка” и „Кнежева вечера”.

КОСОВКА ДЕВОЈКА – Представница свих младих жена у Србији оног времена, стоик у болу, сва у белом, чиста и светла као небески знак (контраст крвавом Косову), истрајно трага за својим вереником и за својом будућношћу. Појављује се у песмама „Косовка девојка” и „Мусић Стеван”.

МАЈКА ЈУГОВИЋА – Изузетан лик достојанствене и изузетно храбре мајке и супруге, свесне одговорности мајке,  достојна синова и супруга ратника, најпотреснији лик песама о Косовском боју,  уметнички изузетно обрађен лик, иако историји непознат. Појављује се у песми „Смрт мајке Југовића”.

БАНОВИЋ СТРАХИЊА - Запамћен као витез, властелин, ратник, епски јунак упрљане части, бранилац епске части и достојанства мужа, храбар, непоколебљив, усамљен, разочаран издајом најближих, достојанствен и узвишен, пун презира према кукавицама Југовићима, победник сломљеног срца, пољуљане вере, немоћан да се радује победи, емотивно уздрман и физички немоћан…

ВУК БРАНКОВИЋ – Историјски неоправдано оклеветан за издају. Помиње се у песмама „Кнежева вечера”, „Слуга Милутин”, „Мусић Стеван” и „Пропаст царства српскога”.

ЈУГ-БОГДАН - Према родослову Немањића, реч је о јунаку Вратку. У народу и даље постоји веровање да су Југ-Богдан и његови синови заиста постојали. Сведок је црква посвећена Југу-Богдану:

Epske narodne pesme o Kosovskom boju 4

Девет Југовића су прави синови свога оца према јунаштву и родољубљу, мада су се неславно показали у песми „Бановић Страхиња”.

Погледај и…

ТЕКСТОВИ

СЛИКЕ

ПЕСМЕ