ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА - народна бајка

БАЈКА

Сети се поделе књижевности према аутору, облику или форми и према књижевним родовима.

Како се дели народна проза?

Шта знаш о бајкама?

Не заборави:

Бајке припадају и народној и ауторској књижевности. У бајкама се описује нестваран догађај, има фантастичне јунаке који наилазе на бројне препреке како би дошли до циља и има срећан крај. Назив потиче од речи бајати што значи чарати или лечити болест чаробним, тајанственим речима. Код нас је и народне бајке записивао Вук Караџић, а у Европи се то чинило крајем 17. века. Бајке су настале због човекове жеље да победи силе природе и да нестане сиромаштво и неједнакост међу људима, али пре свега, из жеље да победи добро над злим.

Зашто баш јабука?

Према народном веровању, јабука је симбол здравља и плодности. Неретко се везује и за љубав и пријатељство, што се види у народним обичајима и књижевним делима. У току просидбе момак и девојка бацају једно на друго баш јабуку, а ставља се и на барјак. Када сватови долазе по младу, одабрани гост има задатак да је погоди стрелом или пушком. У неким крајевима ставља се на колач, баца се у коло или се баца преко куће младожење. Девојка која узме ту јабуку, биће следећа невеста. С јабуком се и долази у куће чији ће чланови бити у сватовима. Сигурно знаш да се прасету које се пече ставља јабука у уста. А о важности јабуке за здравље не треба много причати. Нема лекара који неће препоручити једну јабуку дневно.

Мање познате и непознате речи

• паун – птица, симбол лепоте и охолости због лепог перја
• девати се – нестајати, ишчезавати, губити се
• злобити – желети и наносити зло некоме, мрзети некога
• оправити се – спремити се, опремити се
• плетеница – уплетена коса пуштена низ леђа или савијена око главе
• мешчић < мех – посуда од животињске коже
• клин – дрвени или гвоздени ексер
• пустиник < пустињак – човек који због вере живи далеко од људи
• вратнице – дрвена врата на имању
• буре – већа дрвена посуда направљена од дасака и гвоздених обруча
• одврањити – извадити врањ (чеп), отворити буре
• гвожђа (кљуса) – гвоздени предмет за хватање дивљачи
• старати се – бринути се, трудити се
• буџак – забачен део просторије или забачено место
• губав – болестан од кожне болести губе или лепре
• колац – подужа мотка, зашиљена с једне стране
• најмити се – ступити у најам, на рад, у службу
• клада – одрезан кратак и дебео комад дрвета
• улар – конопац којим се воде коњи или краве
• дура! – узвик упућен животињама: мируј, стани, буди миран!
• жарач – гвоздена шипка за разгртање и подстицање ватре
• обрети се – изненада, неочекивано се појавити, створити се на неком месту
• отрети – обрисати, очистити
• вијати – терати, гонити, јурити неког
• ала – биће сродно аждаји и змају
• у вретен – увис

КЊИЖЕВНИ РОД: епика /епска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА: народна бајка

ТЕМА бајке је успех најмлађег царевића у чувању златне јабуке.

ИДЕЈА бајке је жеља народног приповедача да искаже снагу човека против нереалних бића.

ПОРУКЕ бајке су:

• Храброст и одлучност доводе до циља.
• У свим поступцима треба бити опрезан.
• Ко добро чини, добро му се и враћа.
• Не треба бити осветољубив.  
• Љубав и племенити циљеви најјачи су подстицаји за јуначка дела.
• Без великих напора и искушења нема ни великих успеха.
• И у најтежим ситуацијама не треба губити самопоуздање и веру у победу.
• Нема препрека које људска воља и ум не могу да савладају.
• Добро ће победити ако се људи за њега залажу и боре.
• Зло има снажну, али привремену моћ.
• Оно се појављује у многим видовима, а човекова је дужност да га разобличава и кажњава.  
• Правда и истина су споре, али достижне.
• Награда и слава не треба да буду циљеви човекове акције, оне су само последице успешног и корисног друштвеног рада.
• Не мора и не може свако да изврши херојски подвиг, али зато може да се морално уздигне и да покаже пуну човечност ако чини добра у границама својих могућности.
• Добрим васпитањем, скромношћу и лепим понашањем може се пуно постићи у животу.
• Зло ће бити кажњено и правда ће  на крају победити.
• Срећу не трeба чекати, већ се за њу морамо борити.
• Све препреке човек може да савлада. Смели подвизи су извор правога јунаштва.

ЗАДАТАК ЗА ТЕБЕ:

Подели бајку на целине и наслови сваку од њих. Не заборави:

• Увод (експозиција)
• Заплет
• Кулминација (врхунац)
• Преокрет (перипетија) (обрт)
• Расплет

ЗА ДРУГИ ЧАС

• Протумачи шта представља златна јабука за цара, а шта за царевића.
• Објасни шта је мотивисало најмлађег царевића да пође на пут.
• Образложи тврдњу да је најмлађи царевић храбар, добар и племенит.
• Уочи када јунак упознаје жену-птицу у коју се заљубљује.
• Протумачи зашто паунице краду златне јабуке.
• Наведи епитете којима су паунице представљене.
• Замисли и опиши девојку пауницу у коју се царевић заљубио.
• Протумачи особине старијих царевића.
• Уочи у којим се просторима налази царевић и објасни разлоге за то.
• Образложи свој доживљај „проклете бабетине”.
• Објасни зашто слуга није веран царевићу.
• Протумачи царевићеву жељу да живи на двору своје жене.
• Образложи зашто јунак у једном моменту није послушао своју жену.
• Уочи до чега је довела јунакова непослушност.
• Запази за чим јунак даље трага.
• Објасни којим путем јунак стиже до удаљеног града.
• Уочи ко су царевићеви помоћници у овој бајци.
• Наброј фантастична бића која се помињу у овој бајци.
• Уочи натприродна својства наведених фантастичних бића.
• Протумачи на који је начин царевић задужио своје помоћнике.
• Уочи које глаголско време преовладава у бајци и објасни разлоге за то.
• Уочи начине изражавања и објасни зашто се два начина стално смењују.
• Разврстај реалне и фантастичне елементе у овој бајци и објасни однос међу њима.

ЗАНИМЉИВОСТ

Већ знаш ко је Миодраг Павловић. Прочитај шта је он написао о бајци и сну:

БАЈКА И САН

         Кажу да бајка долази из сна, или потиче са истог места са којег се сан јавља. Али сви који смо у сну били, знамо, сан није слободан, у сну се не догађа све што желимо. Зато је бајка ту, да испомогне сан, да га допуни и доврши. Оно што се у сну прекида, наставља се у бајци, у причи. Има много људи, па и деце, који мало сањају, или не памте своје снове, или у сну немају маште; ништа им занимљиво не пада на памет. Њима помаже бајка, и онај који је смишља. У ствари, ретко се  сања нешто налик на бајку. У сну, излазимо у неки простор где би требало да се појави нешто чудесно, необично, неочекивано, нешто што нам је некад неко причао. Али то остаје негде испод или изнад сна, привири нека блистава капа или чудотворна рука, појури нас нека утвара, и то је све. Шта се стварно догодило с нама, испричаће нам неко ко то зна, с неке друге стране, из неког другог памћења, испричаће нам онај ко зна бајке. А таквих немa много. Иако се  бајке зову народне, и у народу се причају, они који заиста умеју да донесу бајку, малобројни су.

         Они који познају бајке, обично крију своја имена. Они су на ратној нози са тајнама. Због тога и себе држе у тајни и прећуткују своје име. Али то не значи да седе у мраку, или да име мрака говоре. Они бораве у светлости, у светлостима жеље и слутње, или неког древног сећања, које излази на светлост дана, невино, као да се ништа није десило од чукун-времена дедина, до данас. Бајкина прича не крије да нешто измишља, а измишљање није истина. Кад се већ измишља онда треба много измишљати, а то није лако. Треба да машта личи на саму себе, а нико не зна каква је заправо машта. Зато је стално откривамо, у причама. На крају читања бајки, видимо: из многог размишљања, родила се нека истина.

         Живот се живи из дана у дан, свакодневно. Стварност је постала свакодневна. Али то што свакодневно видимо као стварност, има своја наличја, своја скривена лица. Бајке су лепо наличје стварности.