Занимљивости:

• Познат као „уклети песник”.
• Био је јако кратковид. Носио је наочаре великих диоптрија.

Владислав Петковић Дис (1880 – 1917) познати је српски песник који је доживео тешку судбину за време Првог светског рата. Оставио је српском народу две књиге песама: „Утопљене душе” и „Ми чекамо цара”. По одласку из Француске, нестаје у водама Јонског мора. Обистиниле су се слутње из збирке песама „Утопљене душе”. Чезнући за породицом која је патила у поробљеној Србији пише ову песму. Она припада циклусу песама „Из туђине”.

ПЕСМА

Песма је настала док је песник био у Француској, у избеглиштву. У току је био Први светски рат и све до јесени 1916. године није успео да се јави породици за којом је страшно патио.

Следеће године је решио да крене пут Србије, јер више није могао да поднесе бригу за породицом и усамљеност у Паризу. Креће бродом „Италија” за Крф, али су овај брод торпедовали из немачке подморнице. Као да је свој крај предсказао у наслову своје збирке песама „Утопљене душе”. Пронашли су Дисово тело. Код себе је имао само наочаре и једну и по драхму што је представљало његову имовину. Ни за живота није био имућнији. Остало је забележено његово скромно венчање. Два сведока, млада и он. У цркви су им рекли да је потребан прстен. Нису га имали, већ су га направили од жице коју су извукли из кишобрана.

Жену је много волео и била му је највећи пријатељ. Нежна песникова осећања исказана су и на последњој пошиљци из Париза упућеној вољеној жени: „Драга Тинка, ја путујем данас. Да се опростимо… Ја бих себе казнио смрћу што сам у овим приликама поверовао другима”.

Према књижевном роду ова песма спада у лирску поезију или лирику, а по књижевној врсти је ЕЛЕГИЈА, мада има пуно љубавних мотива. Може се третирати и као аутобиографска песма, што ти је јасно према ономе што знаш о песниковом животу. Многи научници сматрају да ова песма припада мисаоним или рефлексивним песмама.

Шта је елегија?

Песма са изразито тужним осећањем у којој песник жали за прохујалом младошћу, детињством или изгубљеном љубави. Супротност овој песми је ДИТИРАМБ.

ПРВА СТРОФА:

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња
Мис’о да још живиш, мој пределе млади.
Моја лепа звезда, мајка и робиња,
Боже! Шта ли данас у Србији ради?

Већ у првом стиху „У мом срцу поноћ” истакнуто је песниково расположење. Зашто је песник употребио овакав израз? О којој је стилској фигури реч и шта је њоме представљено?

Занимљива је реч ТИЊАТИ. Овај глагол значи: горети до пред само гашење. Наравно, мисли се на ватру, отворени пламен.

Зашто је песник узнемирен и забринут?

На кога се односи његово размишљање о лепој звезди, мајци и робињи?

Ко је лепа звезда, мајка и робиња?

ДРУГА СТРОФА:

Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.
Оживеле воде, ђурђевак и руже.
И мирише земља која стално расте
У гроб и тишину, мој далеки друже.

Колико је прва строфа мрачна, у овој строфи као да има више светлости. Зашто?

Дошло је пролеће, али не и срећа, јер се опет помиње смрт. Објасни овај контраст у строфи?

Како се може осетити мирис земље из даљине?

Уз ову строфу може се везати реч НОСТАЛГИЈА (чежња за завичајем; жаљење за прошлим временима или за оним што је изгубљено).

ТРЕЋА СТРОФА:

Једно твоје вече. Идеш кући споро
Улицама страха, и душа ти јеца.
Твоје гладне очи, моја дивна зоро,
Храни љубав мајке: „Нека живе деца”.

Песнику је дубоко у срцу дом, породица, домовина. Каква су његова сећања на њих?

Због чега се осећа страх у песниковим речима?

Још је тужније кад помене децу. Због чега је то тако? Објасни значење синтагме „ТВОЈЕ ГЛАДНЕ ОЧИ”?

ЧЕТВРТА СТРОФА: 

Улазиш у собу. Сузе те већ гуше.
А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше:
„Мама, зашто плачеш? Је л’ писао тата?”

Деца, упркос младости, осећају све страхоте око себе, као и страх у мајчиној души. Како је то могуће?

Можеш ли објаснити израз „из четири рата”?

Мала помоћ

• Први балкански рат 1912. године
• Други балкански рат против Бугара 1913. године
• Први светски рат 1914. године (напад Аустро-Угарске на Србију)
• јесен 1915. године (нападу се прикључују Немачка и Бугарска)

ПЕТА СТРОФА:

У велике патње невино питање
Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди…
Напољу је видно, као пред свитање.
К’о да ће се дићи гробови и људи.

Зашто песник каже да је дечје питање – невино питање?

Можеш ли објаснити видност која ће дићи гробове и људе?

ШЕСТА СТРОФА:

Скупила си сузе у косе детиње.
Све вас гледам сада крај гозбе сироте.
Лице ти се ведри: то душа светиње
Љуби твоје чело, мој сјајни животе.

Протумачи елегичну слику „скупила си сузе у косе детиње”?

Спомиње се „сирота гозба”, прави контраст у синтагми. Објасни значење ове синтагме.

Можеш ли објаснити душу светиње која љуби чело његове жене? На шта је песник тачно мислио записујући овај стих?

ТЕМА и ИДЕЈА ове песме јесу песникове мисли које допиру до далеке Србије, до најмилијих, а сама песма је упућена песниковој супрузи.

ПОРУКЕ ове песме су:

• Туђина је болна и у рату и у миру.
• Никакав добитак или лична жеља не смеју да растуре породицу.
• Нераскидиве су породичне везе без обзира на размирице, тренутно расположење, тешкоће…
• Родитељска љубав не признаје препреке, јер су деца светиња.

Сећаш ли се версификације?

Јасно ти је да је ова песма састављена од шест строфа у којима има по четири стиха. Значи, ова песма садржи шест катрена.

Стихови се римују, јасно се види: први са трећим, други са четвртим. Јасно ти је да је употребљена УКРШТЕНА РИМА.

У песми су заступљени дванаестерци (стихови од 12 слогова). Сами по себи, својом дужином, он су приповедачки, наративни. Сâм тон појачава елегичност.

Уз ову песму везује се и књижевнотеоријски појам – ЦЕЗУРА. Већ знаш да је реч о паузи после шестог слога.

У свакој строфи јасно се види и ОПКОРАЧЕЊЕ.

Истакнут је још један појам, стилска фигура – РЕТОРСКО ПИТАЊЕ.  

„Боже! Шта ли данас у Србији ради?”

Јасно ти је да је реч о упитној реченици у делу. Ова реченица не подразумева разговор, већ се само у облику питања истиче неки став, мишљење. По смислу оваква реченица је пре изјавна него упитна реченица.

---

---