МАЛИ РАДОЈИЦА - народна песма

Сети се поделе народне епске поезије. Јасно ти је да је реч о Малом Радојици, хајдуку, а песме о хајдуцима припадају песмама средњих времена према подели Вука Караџића.

Сети се ко су хајдуци. Још ти је учитељица говорила о Старом Вујадину, у петом разреду смо говорили о хајдуку Вељку Петровићу, познат ти је хајдук Станко из истоименог романа Јанка Веселиновића. Причаћемо и о Старини Новаку, а имаћеш прилике да се упознаш и са делима Баје Пивљанина.
За хајдуке су везана и два верска празника:

У каквој су вези ови празници са хајдуцима?
Шта значи реч ЈАТАК?

Вук Караџић је записао о хајдуцима:

Турско владање и суд и њихово поступање с рајом, највећи су узрок што у Србији, као и у Босни и Херцеговини и у свој Турској, има много хајдука. Кад човек зна да га суд и закон не чува од силе и од неправде, он мора сам да се чува и себи правицу да тражи. Србин само удаљен од Турчина може мирно живети као слободан човек; али сваки свагда не може бити од њега удаљен. Казано је да сваки, по кога кадија пошаље мураселу, мора ићи у варош; али ли који не смједе отићи, онда му нема другог спасенија него са животом бјежати у шуму; на ђекога узму Турци за штогод на зуб, пак мора да бјежи у шуму, да га не убију; многоме Турци отму штогођ, или му учине какву другу неправду, па отиде у хајдуке, да се освети; а многи отиде у хајдуке, само да се наноси лијепих хаљина и оружја по својој вољи. Зато су онамо хајдуци понајвише најодличнији људи, и све се држе више за јунаке, него за рђаве људе.

Следеће синтагме показују особине хајдука. О којим је особинама реч?

  • ХИТРЕ НОГЕ
  • ЈУНАЧКЕ РУКЕ
  • ВАРЉИВЕ ОЧИ
  • СРЦЕ ЈУНАЧКО

Срж хајдучке издржљивости је свакако исказана у речима Старог Вујадина:

Кадар сам стићи и утећи,

и на страшном месту постојати.

Војислав Ђурић (историчар књижевности) анализирао је карактер хајдука и записао:

Оно што нарочито карактерише хајдуке јесте изванредна отпорност у свим приликама. Малобројни према турској сили, они су морали да се боре и памећу, да се сналазе и довијају на најразличитије начине, да буду опрезни, али изнад свега морали су бити храбри и издржљиви, спремни да ведро подносе умор, глад, жеђ, ране, најтежа мучења. Зато се у песмама тако често и наглашава да хајдук може бити само човек...

ком је кућа диван-кабаница,

мач и пушка - и отац и мајка,

два пиштоља - два брата рођена (...)

кој од ране јаукнути неће,

поред себе уплашити друга.

О Старом Вујадину и Малом Радојици као најупечатљивијима у народној епској поезији о хајдуцима записао је:

Стари Вујадин и Мали Радојица имају улогу победника на мукама, али сваки на свој начин. Вујадин је миран, озбиљан, непоколебљиво решен. Пребијених ногу и руку, он се подсмева Турцима који би му за признање оставили очи. Он с поносом цео умире да би цео остао човек пред друговима и пријатељима. - Мали Радојица није мање храбар, а много је виталнији, један од највиталнијих типова у нашој епици, прожет безграничном вером да може и да мора остати жив, жив и слободан... У време борбе с Турцима и један и други служили су као узори и као опомена како треба да се држе часни људи.

Напомена: Обрати пажњу на писање имена хајдука из ове песме.

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ И ИЗРАЗИ

  • МРАМОРЈЕ – мрамор, камен, камење
  • ШЕНЛУК – весеље уз пуцање
  • СУЖАЊ – роб
  • КАДИЈА – судија
  • ПРЕСТАВИТИ – умрети
  • ЈАГЛУК – марама
  • СНИМИТИ ЈАГЛУКА – спустити мараму
  • БАБА – отац
  • КЛИНАЦ – ексер
  • ПЕНЏЕР – прозор
  • КАДА – госпођа
  • СЕРБЕС – слободно, с миром, без страха
  • ХАКА ГЛАВЕ ДОЋИ – уништити, убити, доћи главе
  • ИСПУСТИТИ СУЖЊЕ – ослободити робове
  • АШЛУК – (сети се народне шаљиве приче „Еро с онога свијета”) – новац за трошење, џепарац
  • ТАЛ’ЈЕР (ТАЛИР) – старински сребрни новац, кованице
  • ЂЕРДАН – огрлица

Не заборави да је Мали Радојица непознат историјски јунак.

  • Размисли о слици којом почиње песма.
  • Бећир-ага приређује велико славље у Задру. Шта се крије иза овог славља? Размисли о томе.
  • У тренутку када сужњи (робови) губе наду, појављује се лик који пева. Објасни симболику његове појаве.
  • Протумачи осећања која се јављају код присутних, посебно код заробљених, када се појављује Мали Радојица.
  • Наведи муке којима је изложен Мали Радојица. Посебну пажњу обрати на стихове у којима је истакнута његова издржљивост.
  • У песми се појављује и више женских ликова. Наведи који су то ликови и уочи њихове главне особине.
  • Уочи стихове у којима народни певач говори о лепоти Хајкуне девојке. Поред физичке лепоте, можеш уочити и њен унутрашњи портрет. Мислиш ли да се њене физичке и духовне карактеристике слажу?

Треба да знаш да је Хајкунин опис један од најлепших описа женске лепоте у народној књижевности. У осмом разреду ћеш се упознати и са лепотом прелепе Љепосаве (народна песма „Женидба Милића барјактара”).

  • Видиш ли из стихова који следе однос лепе девојке према Малом Радојици?
  • Какав је био Хајкунин однос према Малом Радојици? 

Већ знаш да се радња дешава у Задру. Задар је данас град у Хрватској, а у оно време припадао је Млетачкој Републици. Радња ове песме везује се за седми век.

КЊИЖЕВНИ РОД – епика / епска поезија
КЊИЖЕВНА ВРСТА – народна епска песма средњих времена хајдучког тематског круга
ТЕМА песме је издржљивост Малог Радојице.
ИДЕЈА песме је жеља народног певача да се одужи хајдуцима бар речима за њихову храброст и истрајност у борби против Турака.
ПОРУКЕ песме су:

  • Храброст, издржљивост и жеља за слободом могу победити било какво зло.
  • Ко чини добро, добрим ће му се вратити.
  • Једина људска слабост је љубав.
  • Ко другоме јаму копа, сâм у њу пада.

Задатак за тебе: Осмисли и ти неколико порука ове песме.

ПОДЕЛА ПЕСМЕ НА ЦЕЛИНЕ

Увод (експозиција): Бећир-агино весеље
Заплет: Радојичин план
Врхунац (кулминација): Муке Малог Радојице
Преокрет (обрт) (перипетија): Неочекивана Хајкунина помоћ
Расплет: Освета Малог Радојице (Хајкунино покрштавање у Анђелију)

АНАЛИЗА ЛИКОВА

МАЛИ РАДОЈИЦА > издржљив, храбар, упоран, злопамтило, осветољубив, неустрашив, моћан у трпљењу, сналажљив, слаб према женској лепоти, паметан, тврда срца, родољуб, прави хајдук, суров према потреби, осећајан, заљубљиве природе, вешт, способан, слободољубив, вешт…
БЕЋИР-АГА и БЕЋИРАГИНИЦА – сурови, истрајни, осветољубиви, зли, лицемерни…
Много је особина које се могу приписати Малом Радојици на основу ове песме, много више него што се на основу њих сазнаје о Бећир-аги и Бећирагиници. Протумачи због чега је много лакше анализирати лик Малог Радојице него њих двоје.

ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА

СТАЛНИ ПОЧЕТАК – „Мили Боже, чуда великога”
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – обраћање зубима
ЕПИТЕТИ – мили, големога, јуначкога, тврда, лијепа (Хајкуна), чудан, бијела, ситни, тавна, вјерна, свилен (јаглук)…
СТАЛНИ ЕПИТЕТИ – срца јуначкога, тврда срца, бијело грло, вјерна љуба, вјерна љубовца
ИНВЕРЗИЈА – чуда големога, срца јуначкога, грла бијела
ИРОНИЈА – Бећирагиничине речи да се рибе нахране „лијепијем хајдучкијем месом”
СИНОНИМ – „ни се миче ни помиче Раде”
СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА – „Јали грми, јал’ се земља тресе? / Ја се бије море о мраморје? / Ја се бију на Попина виле? / Нити грми, нит’ се земља тресе, / Ни се бије море о мраморје, / Ни се бију на Попина виле: / Већ пуцају на Задру топови…”
МЕТАФОРА – „срце из њедара” > љубав према Хајкуни; тврда срца; „дебело море”
ХИПЕРБОЛА – „истрже му главу из рамена”, пливање до мора; вађење ексера
АЛТЕРНАЦИЈА м И в – тавница, тавна
КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – „а сви плачу, један попијева”; лијевијем – деснијем
СТАЛНИ БРОЈ – 20 сужања, 20 клинаца, 9 годин’ дана
НЕПРАВИЛНА МНОЖИНА (због десетерца) – ноктови, кључе
ОБРАЋАЊЕ – „браћо моја драга”, „Радојица”, „ага Бећир-ага”, „моја кадо, моја вјерна љубо”, „О, Хајкуна, душо моја драга”, „О Хајкуна, срце моје драго”…
АПОСТРОФА – „моји бјели ситни зуби”, „мили боже”, „срце из њедара”
ИМПЕРФЕКАТ – проклињаху
ОНОМАТОПЕЈА – звека, шкрипа
ГРАДАЦИЈА:

  1. ватра на прсима / змија присојкиња / 20 клинаца под ноктима / коло девојака
  2. узимање кључева: од тамнице / од ризнице / од сандука са дукатима
  3. одвођење Хајкуне у Србију / одлазак у белу цркву / покрштавање Хајкуне у Анђелију

Бошко Сувајџић, „Хајдуци и ускоци у народној књижевности”

(Пројекат Растко)

  • Сваки хапшеник снива сан о срећном и чудесном бежању и опојној слободи. (Иво Андрић)
  • У самици је човек једноћелијски организам. (Александар Баљак)
  • Затвори су зидани камењем закона, а јавне куће опекама вере. (Вилијам Блејк)
  • Ропство, то је ћутање. (Добрица Ћосић)
  • На робији има генијалних људи. (Гистав Флобер)
  • Не постоје ружни закони нити лепи затвори. (Бенџамин Френклин)
  • Ја нећу сир, ја хоћу само да изађем из мишоловке. (Габријел Гарсија Маркес)
  • Каже се: „Тужан као врата затвора”. (Алфред де Мисе)
  • У време робијања престаје све да постоји. Чак и сећање на живот у слободи. (Живојин Павловић)
  • Кога, опет пословично, не учи живот, учи га затвор, кога не поправља грех, поправља испаштање. (Борислав Пекић)
  • Човек је рођен слободан, а свугде је у ланцима. (Жан Жак Русо)
  • Можда смо сви ми већ у тамницама, једино што нисмо обавештени. А сазнаћемо кад се кључ буде последњи пут обрнуо у брави. (Видосав Стевановић)
  • Свакоме замре срце кад чује звук катанца – ударац судбине у врата ћелије, у душу, у срце, у мозак. Тај звук не може се побркати ни са једним другим. (Варлам Тихонович Шаламов)

(Политикин забавник)