ВЕТАР - Иван В. Лалић

Иван В. Лалић (1931–1996) један је од најцењенијих савремених српских песника у европском културном видокругу. Песме је почео да објављује 1951. и убрзо постао уважен, разноврстан и плодан стваралац. Осим низом песничких књига, Лалић је српску културу обогатио преводима поезије бројних истакнутих европских и светских песника.

Из првих пет објављених књига („Бивши дечак”, „Ветровито пролеће”, „Велика ватра мора”, „Мелиса”, „Аргонаути и друге песме”), Иван В. Лалић је 1961. одабрао по врло строгом критеријуму одређене песме и тако саставио нову, целовиту књигу коју је сматрао својом првом правом књигом. За то дело, „Време, ватре, вртови”, добио је поменуте године Змајеву награду. У овој збирци песама налази се песма „Ветар” у којој је Лалић заокупљен својим детињством.

Његове песме одликује благост и племенитост мисли и осећања. Јавио се педесетих година двадесетог века и унео модеран стих у српско песништво. Певао је о природи, детињству и младости, али није заборавио и стару Византију, нашу културну колевку. Често је певао и о рату и смрти, о неким личним доживљајима и губицима. Суштина његовог певања су: човек, живот, пролазност и нестајање. О себи и свом раду рекао је: „Видим себе негде на некој линији која иде од Војислава Илића до Јована Дучића, али оног из друге половине његовог стваралаштва”.

Поред набројаних, написао је и збирке песама: „Сметње на везама”, „Чини”, „Круг”, „Изабране и нове песме”, „Писмо” и „Четири канона”.

Члан САНУ (Српска академија наука и уметности)

СЕТИ СЕ:

Јасно је да се песник у овој песми сећа детињства и догађаја везаних за вечери и ноћи које је проводио са мајком у кући. Сети се и других дела и њихових аутора у којима је реч о мајци.

Песникова мајка Љубица, опевана у многим стиховима, испунила је први петнаестогодишњи период уметниковог живота. Иако је умрла у својој 35. години од туберкулозе, обележила је, емотивно уобличила и усмерила остатак његовог живота.

Лета смо пре рата проводили на Дивчибарама, у нашој белој и зеленој кући „од које оста темељ и зелена рђа корова”. Дивчибаре су митски пејзаж мог детињства; онај храм тајанства из Бодлерове песме Везе, у којој је мајка била првосвештеница. И данас ме фантомски прогони звук ветра у великим (а давно посеченим) боровима око куће, праћен звуком лупања зелених дрвених капака. Ти звуци се везују за слике мајке која се пење уз степенице на спрат и пажљиво заклања пламен свеће својом малом руком (која је на клавиру једва могла да захвати октаву). Тај заштитнички покрет утиснут ми је у сећање као нека врста заштитничког знака њеног постојања. Мајчина ме је брижна заштита оматала као атмосфера, као ваздух; удисао сам је заједно са ваздухом, несвесно.

АНАЛИЗА ПЕСМЕ

РАЗМИСЛИ:

Која је осећања у теби побудила ова песма? Спреми се да своје утиске поделиш са нама. Објасни одакле потичу таква расположења. Куда ти је мисли песма повела? Препознајеш ли у песми нешто од личног искуства?

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

МАЉА – длака
КАПАК – прозорско крило

КЊИЖЕВНИ РОД: лирика / лирска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА: рефлексивна (мисаона) песма са елементима описне (дескриптивне) песме; замишљена као лирски дијалог

Тема песме су страхови из детињства заробљени у сећању одраслог човека.

Идеја песме је песниково сећање на детињство када се јасно оживљава прошлост одраслог човека вечном душом дечака.

ПОРУКЕ песме су:

Муке и незгоде дечачких година и тешке су и многобројне, а лако се подносе и не трају дуго. (Иван В. Лалић)
Нажалост, одрасли заборављају на лековиту сигурност детета услед животног искуства.
Одрасли су резигнирани (помирени са судбином, равнодушни) пред пролазношћу и променом.
Закорачењем у свет одраслих губи се заштита и заборавља се успаванка, све оно што краси свет детета.
Пролазност и страх од непознатог су вечите људске теме.

Версификациони елементи песме:

Пет строфа са различитим бројем стихова – (7), (3), (1), (2), (5)
Стихови – од 9 до 16 слогова
Риме − нема, осим у дистиху: спим − сним
Стих – слободан, што омогућује да у поезију уђу ритам и мелодија живог говора.

СЛОБОДНИ СТИХ – стих који са осталим стиховима у песми није повезан једнаким бројем слогова и римом. Такав је и стих у овој песми. Настао је у другој половини 19. века као израз побуне против традиционалних метричких облика, против прописаних и прихваћених правила у грађењу стихова, строфа, рима и ритма. Амерички песник Волт Витмен (збирка песама „Влати траве” из 1855). Слободни стих је омогућио да у поезију уђу ритам и мелодија живог говора.

Језичко-стилска анализа

АСОНАНЦА – понављање истих самогласника у стиху
АЛИТЕРАЦИЈА – понављање истих сугласника у стиху
Персонификација: ветра који се некад рађао – сав зелен међу маљама на грудима Маљена – пред боровима узнемиреним до горког корена иглица – …сасвим сигуран да ћеш се сутра пробудити. Као и ветар. Као и ветар.
Метафора: маље и груди Маљена
Поређење: ноћ, превелика за тебе као одело одраслих – …сасвим сигуран да ћеш се сутра пробудити. Као и ветар. Као и ветар.
Контраст (антитеза): борови и скитнице – кућа и природа
Апострофа: анђели

СИМБОЛИ

ВЕТАР – непостојаност, несталност и промена
БОР – животна снага и непоколебљивост
ШИШАРКА – бесмртност биљног и животињског света
КУЋА – средиште света, симбол унутрашњег бића; уточиште, мајка и њена заштита
ЗЕЛЕНА БОЈА – умирујућа, освежавајућа, топла боја; боја биља и вода; нада, снага и дуговечност; хришћански, боја раја и вечног живота
ЖУТА БОЈА – најтоплија и најсјајнија боја; младост, снага и божанска вечност; супротна је зеленој, јер је боја светости; код хришћана – ореол жут на иконама

РАЗМИСЛИ:

У које околности те је песма пренела? Шта је покренуло песникова осећања и успомене? Како је песник увео своје читаоце у свој поетски свет? Објасни улогу коју у томе има мотив ветра.

Јасно је да је песник окренут прошлости, тачније, детињству. Ослушкује поруке из далека, из доба које је трајно сачувано у његовом памћењу. Шум ветра је покренуо успомене на једну ветровиту ноћ из детињства. Већ је у првим стиховима наговештено да је ветар у песми оличење памћења. Он живи у сликама прошлости, његов дах се осећа у садашњости, њега ће бити и кад много чега другог не буде.

РАЗМИСЛИ:

Обрати пажњу на лирски субјекат. Којим говором се исказује? Поткрепи то примерима. Шта се таквим казивањем постиже? У којим стиховима се уочавају облици првог лица? Какав је однос између ТИ и ЈА у песми? Објасни ефекат који је изазвало удвајање лирског субјекта. На примеру покажи која су глаголска времена заступљена у песми. Објасни утисак који се остварује сталном сменом глаголских облика.

Облици заменица и глагола (сећаш ли се, тебе, ти, твоју, заспао си, ћеш се пробудити) упућују на друго лице једнине. То подразумева песниково обраћање читаоцу и успостављање непосредног, присног односа са њим. Сам читалац постаје део поетског света; непрестано лови одјеке песникових речи у себи.

У дистиху:

„Анђели дајте да заспим, да спим

Да ничега злога ја не сним”.

друго лице узима облик првог. Песнички субјекат удваја се у ЈА и ТИ, па је говор којим се исказује прво и друго лице, заправо монолог. ТИ подразумева бившег дечака и врло је блиско оном ЈА из садашњости, тако да лако успостављају непосредну комуникацију. Овакво удвајање лирског субјекта допринело је пунијем доживљају песме и нагласило колико је јака жеља и потреба песника да се враћа у доба детињства. Поменуто удвајање истиче да су песникова трагања за изгубљеним временом и наша, неизбежна, општељудска. Иако је за Лалића детињство било доба у коме је зрелост почињала, бивши дечак никад из њега није ишчезао. У овој песми тај дечак из њега говори тако упечатљиво и уверљиво као да не постоји слој времена између оног некад и сад. Песниково ЈА, које је окренуто прошлости, толико је заокупљено порукама свог индивидуалног памћења да их повремено исказује као непосредну садашњост или блиску будућност. Отуда су у песми заступљени облици перфекта, презента и футура који се истовремено допуњују и сударају, изазивајући у стиху извесну напетост. Њихово смењивање наглашава да има призора у којима се остварује пуноћа људског живота и који се као такви отимају појму времена.

РАЗМИСЛИ:

Издвој све мотиве у песми. Докажи да конкретни мотиви у песми изазивају духовни одјек (апстрактни мотиви). Који су се мотиви у песми сукобили? Замисли слику ноћи. Због чега су у њој баш борови дубоко урезани у песниково сећање? Како је доживљен ветар? Размисли о значењима ветра. Зашто је он главни мотив у песми?

У сликама из детињства примећују се бројне појединости, пуно материјалних мотива (ноћ, ветар, месец, мајка, свећа) који подстичу мисао ка духовном подручју. Песник метафорама именује садржаје детињства. Мотиви се међусобно супротстављају, а најизразитији опозити (супротности) јесу ноћ и пламен свеће, ветар и мајка. Преко мотива ноћи, борова и ветра, лирски субјекат изражава онај непознати, нејасни свет од ког је страховао и пред којим се повлачио. Њему, на прагу живота, свет и сам живот се нуде као огромна, тајанствена непознаница оличена у ноћи која долази са бескрајне небеске висине. Ноћ је превелика за дечака. У њој се не сналази јер је она као одело одраслих. Мноштво горостасних борова појачава тамнину, спутава вид и снажи немире у дечаку. Својом стаситошћу и гордошћу борови делују узвишено. Од њих се зелени Маљен, и захваљујући њима, наслућује се времешност тог кута недирнуте природе у коме се дечак нашао. Али ноћу, кад се ветар уплете у борове гране, јави се узнемиреност која проструји до горког корена иглице. Управо тај духовни немир на кога нису имуни ни кршни планински борови указује на дечаков страх од тамне, тајанствене величине – будућег живота у спољашњем свету, за који још није спреман.

Централни мотив, истакнут у наслову песме, има вишеструку улогу и у овом поетском контексту добија бројна значења. Реч ВЕТАР употребљена је осам пута, али и кад изостане, ветар се слути у позадини слике. Осећа се кад мајка заклања пламен свеће, кад падају шишарке, кад су борови узнемирени…

Ветар је персонификован: рађао се сав зелен у „митском пејзажу” Лалићевог детињства, у четинарским шумама планине Маљен. Ковитлац овог ветра што носи у себи оштру свежину и непомућену снагу исконске природе, покреће све остале слике. Он је лајтмотив; кохезиона сила што обједињује песникова осећања, снага која се одупире пролазности.

ЛАЈТМОТИВ (Вокабулар – Српски речник)

Ноћ у планини остала је урезана у сећање по узнемирености и напрегнутом ишчекивању који ветру придају извесну непредвидивост својствену судбини. Ветар је активирао злу слутњу, предосећање потоње самоће и изгубљености. Ноћ је потхранила усамљеничке немире. Али мајчино присуство и свећа осветлили су прибежиште и унели ведрину. Скитнице и борови, тужни усамљеници, остали су иза затворених врата, на ветрометини.

Као природна појава, као нешто трајно, ветар асоцира нестали свет песниковог детињства. Он остварује везу између космичког, односно вечног и земаљског, тј. пролазног. Ветар је заправо ваздух, праелемент; он „твори динамику небеса”, ствара илузију о изједначавању духа и тела. Он шири видике према небу:

„И месец ће да буде

Чист и углачан од ветра”.

Ветар је покренуо сећања и успомене, усмерио свест према детињству и мајчиној љубави и актуелизовао протекло време. У даху ветра препознаје се симбол снаге живота и силне моћи божанске тајне.

РАЗМИСЛИ:

Докажи да је мотив куће веома богат и синтетичан знак. Који су још делови куће постали у песми доживљајни симболи? Протумачи симболику затворених капака и закључаних врата.

Ова песма убедљиво показује колико је кућа богат и синтетички знак. Кућа се супротставља отвореном простору и елементима који изазивају многа непријатна осећања. Кућа је заклон за уплашеног и несигурног дечака. Она је, уопште, збир слика које човеку дају основе или илузије стабилности; место окрепљења и сигурности, простор који треба да згусне и брани интимност. Кућа штити дечака од насртљивости ветра и ноћи. сав спољашњи свет, цео космос, сва искушења остали су иза затворених врата. Она су, забрављена, утврдила заклон, као и затворени капци на прозорима. Та безбедност чини да пријатни постану и ветар под прозором, шишарке које падају, борови на ветрометини.

РАЗМИСЛИ:

Чије присуство је посебно истакнуто у песми? У ком тренутку се мајка појављује? Шта мајчино присуство значи дечаку? На који начин је представљена мајка? Како се употпуњују топлина мајке и скровитост куће? Окарактериши однос мајке и сина. Протумачи симболичка значења пламена свеће у мајчиним рукама.

Присуство мајке посебно је наглашено. Открива се у моменту кад је дечак узнемирен и дезоријентисан у дубокој ноћи. Она је спасилац и бранилац. Њена заштитничка улога се испољава у низу радњи. МАЈКА закључава врата, затвара капке, носи свећу и пажљиво заклања пламен руком. Она предузима све да би заштитнички подешен простор куће функционисао савршено. Својом топлином и нежношћу она оплемењује унутрашњи простор куће. Претвара га у микрокосмос који зрачи љубављу и поверењем. Дечаков кут у свемиру, кућа, испуњен је светлошћу. Пламен свеће чини кућу људском, озареном. И као све што сија, сада и кућа добија моћ да види. Пламен о коме брине мајчина рука, бди и надгледа дом. Пламен и мајка се поистовећују, сажимају се у центар дечаковог света. Попут саме светлости мајка зрачи радошћу, топлином, сигурношћу. Она значи видело, оријентацију, ослонац, чистоту, веру, сам живот. Преко пламена дечаку су омогућени астрални успони. Тренуци миља су тој великој ноћи пружили облик задивљујуће космичке минијатуре.

РАЗМИСЛИ:

У којим стиховима препознајеш тон успаванке? Каква осећања из њих зраче? Објасни важност сна. Шта призивају анђели? Како разумеш поређење лирског субјекта са ветром? О чему сведочи дечакова сигурност да ће се сутра пробудити?

Улазак у сан је веома важан. Зато мајка пољупцем запечати јаву. И тај израз нежности, поверења и љубави уклања и најмањи траг несигурности и нелагодности. Љуљушкајући се на милозвучним таласима успаванке, дечак се пресељава спокојно у сан. У окружењу оног што воли, моћи ће да одоли свему злом. Мајчине најлепше жеље и очекивања уткани су у успаванку, призивају анђеле. Они су оличење суште доброте, љупкости и лепоте. Окрепљујући снови одражавају душевни мир и чистоту дечака. Ни најмање сумње нема у његовом срцу; стога је и сасвим сигуран да ће се сутра пробудити. Радост и извесност живота очитују се у том сутра. Постојаност и неуништивост живота истакнуте су у поређењу са ветром. Као што ће се пробудити ветар, тако ће се пробудити и дечак. Детињство не зна за немогуће, не уочава пролазност и времешност ствари око себе на начин зрелог доба.

РАЗМИСЛИ:

Какав значај за песника имају успомене из детињства? Шта се опире пролазности? Откривај највиши смисао песме, њене поруке.

Ова песма је резултат песниковог настојања да одређени животни призор сагледа у једној општијој перспективи. Лични доживљај и конкретно искуство песника показују да нема неважних појединости кад су у питању сећања и дубоке, искрене емоције. Сваки облик живота је драгоцен баш зато што је непостојан и пролазан. У зрелости човек се природно окреће детињству, тражећи у њему нешто од дела самог себе, од потребне снаге, сопственог постојања…

Певање о детињству је трагање за спонама смисла које морају постојати између времена прошлог и времена садашњег. То је оживљавање несталих облика, ишчитавање порука из света непостојања свету постојећег, ослушкивање оног што је вечно у оном тренутном и пролазном. Само поезија и оно што је са њом повезано брани се од нестајања и смрти. Односи победу над разорним силама времена.

Светлана Миловановић „Обрада песме Ветар Ивана В. Лалића у основној школи”

Преузето и прилагођено:

Зона Мркаљ „Наставна теорија и пракса 3”

(Српски језик и књижевност у старијим разредима основне школе)

Издавачка кућа Klett, Београд, 2010)