ДИОБА ЈАКШИЋА - народна песма
Можда ти је занимљивије да чујеш песму:
Јасно ти је да ова песма припада народним епским песмама старијих времена или покосовском тематском кругу песама. Овај тематски круг чине песме које певају о отпору турским завојевачима после пораза на Косову. Прожете су истородним мислима и осећањима и зато чине јединствен тематски круг. У ове песме спадају песме о БРАНКОВИЋИМА, ЈАКШИЋИМА И ЦРНОЈЕВИЋИМА. Реч је о периоду од око 70 година после Косовске битке. Било је то изузетно тешко време. Деспот Стефан Лазаревић је пренео престоницу у Београд, а његов син Ђурађ Бранковић натеран је од Угара да се пресели у Смедерево. Трудили су се да ојачају Србију, али нису могли много да учине јер су нападани с три стране:
- ТУРСКА на југу (Википедија)
- УГАРСКА на северу (Википедија)
- МЛЕТАЧКА РЕПУБЛИКА на западу (Википедија)
Били су попут „сламке међу вихоровима” и падом Смедерева 1459. коначно је деспотовина Србија покорена. Многи су се одселили у јужну Угарску и одатле се борили против Турака. Међу њима су најпознатија браћа Јакшићи, Стефан и Дмитар.
Као што примећујеш, све се то дешавало средином петнаестог века.
У данашњој Црној Гори, тадашњој Зети, владао је Стефан Црнојевић који је служио Млецима. Његов син Иван се из Жабљака преселио на Цетиње, па се и ова лоза распала. Народ је био у тешкој муци и трудио се да нађе кривца. Најчешће је на мети била Ђурђева жена Јерина, позната као „проклета Јерина”. Била је странкиња, а притом су је мрзели због градње смедеревске тврђаве уз велике муке народа.
Познате песме овог круга, поред ове, јесу и:
- Смрт војводе Пријезде (Викизворник)
- Болани Дојчин (Викизворник)
- Смрт војводе Кајице (Викизворник)
- Јакшићи кушају љубе (Викизворник)
- Женидба Максима Црнојевића (Викизворник)…
Сигурна сам да можеш одредити књижевни род и књижевну врсту овог дела. Битно је да знаш да су основни мотиви ове песме, али и свих наведених песама – ЈУНАШТВО и СМРТ.
Размисли:
ПРВА ГРУПА (до прозора)
- Кажи о ком то великом чуду говори народни певач.
- Уочи чиме је чуђење посебно појачано на самом почетку песме.
- Сети се шта су браћа лепо и лако поделила.
- Око чега су се браћа Јакшићи завадили?
- Колико су њихова завада и мржња биле жестоке и опасне?
- Која је трагедија на помолу?
- Размисли о поруци која следи из сукоба завађене браће.
ДРУГА ГРУПА (у средини)
- Браћа су се завадила око врана коња и сокола. Објасни шта коњ и соко значе за феудалне господаре, племиће и властелу.
- По коју цену браћа хоће да стекну и сачувају свој углед и достојанство?
- Шта мислиш о стицању и одбрани части помоћу подлости и кукавичлука?
- Размисли колико у борби за власт, престиж и углед долази до изражаја сујета, егоизам и подлост. Колико је та појава кочница друштвеног напретка и поразна за народ?
- Обрати пажњу на речи којима Дмитар казује љуби Анђелији заповест и претњу. На основу тога окарактериши његову нарав и нечовештво.
- Којом је метафором Анђелија верно окарактерисала свога мужа? Има ли већег греха од братоубиства?
- Које су невоље освестиле Дмитра и вратиле га на пут човечности?
ТРЕЋА ГРУПА (до зида)
- Протумачи зашто Анђелија није послушала свог супруга.
- У чему је симболична вредност молитвене чаше?
- Објасни шта је Анђелија таквим поступком показала обојици.
- Наведи особине које су својствене Анђелији.
- Колико су мржња, свађе, себичност и среброљубље опасне по породицу?
- Колико је истине у тврдњи да невоље опамећују човека?
- Уочи увод или експозицију, заплет, кулминацију или врхунац, перипетију или преокрет и расплет. Наслови сваку целину.
У песми „Диоба Јакшића” све се у природи и у људској души удружило против зла. Космичке појаве, Месец и звезда Даница чуде се злу, рањени соко на њега опомиње, а снаха Анђелија се против њега изборила својом љубављу, мудрошћу и племенитошћу.
МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ
- КАРАТИ – грдити;
- УТВА – врста патке;
- ЧЕКМЕК – покретни мост.
ТЕМА песме је подела имовине између браће Јакшић, Дмитра и Богдана.
ИДЕЈА песме је жеља народног певача да дочара мудрост српске жене и важност породице у животу.
ПОРУКЕ песме су:
- Ниједан разлог није добар да се чланови породице замере.
- Соко њему писком одговара: „Мени јесте без крила мојега, као брату једном без другога”.
- Слога кућу гради.
- Лепа реч и гвоздена врата отвара.
- Добар глас далеко се чује.
- Свако је одговоран за своје поступке.
- Не треба бити брзоплет у делању.
- Жена је стуб куће.
- Тиха вода брег рони.
АНТИПОДИ – Дмитар Јакшић и Богдан Јакшић
- ДМИТАР ЈАКШИЋ: хладнокрван, циција, сналажљив, ловац, брзоплет, незајажљив, повређене сујете и поноса, себичан, шкрт, неразуман, прорачунат, дрчан, злонамеран, промућуран, осветољубив, лаком, лукав, кукавица, егоиста, подмитљив, халапљив…
- БОГДАН ЈАКШИЋ: великодушан, мек, добар брат, частан, добар девер, искрен, добронамеран, племенит, одан породици, дарежљив, праведан, разуман, лаковеран, поверљив, заљубљен, добродушан, неискварен, брижан, меког срца…
- АНЂЕЛИЈА – досетљива, осећајна, верна, разумна, пажљива, мека срца, доброчинитељ, одлучна, љупка, племенита, покорна, трезвена, оптимиста, неискварена, саосећајна, невесела, часна, хришћанка, добра, мудра, лепа, сналажљива, паметна, одана породици…
ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА
• СИМБОЛ:
ВРАНИ КОЊ И СОКО > симболи великашког и владарског статуса;
МОЛИТВЕНА ЧАША > симбол љубави, слоге и породичног благостања; има ритуални и обредни карактер, али може имати и материјалну вредност када је од сувог злата. О молитвеној чаши Вук Караџић је писао у свом Српском рјечнику:
Кад сватови дођу дјевојачкој кући и сједну за сто, онда (по обичају) отац дјевојачки донесе нову чашу, те из ње пију у здравље. Потом ту чашу спреме уз дјевојку и на вјенчању запоје из ње вином момка и дјевојку, и то се зове м о л и т в е н а ч а ш а. Послије вјенчања млада остави молитвену чашу, и чува је (спомена ради) до смрти: Те узима чашу молитвену…
УТВА ЗЛАТОКРИЛА > веза горњег и доњег света, а у пренесеном смислу представља идеал и бежање од одговорности.
•ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – „Мјесец кара звијезду Даницу”; соко говори
•СТАЛНИ ЕПИТЕТИ – звијезда Даница; чуда великога; бијели двор; рујно вино; сиви соко
•СМЕНА ДИЈАЛОГА И МОНОЛОГА
•ПОРЕЂЕЊЕ – соколу је крило као брату једном без другога
•ОБРАЋАЊЕ и АПОСТРОФА
•ЕПИТЕТИ – Каравлашка, Карабогданска, равно, доњи, брижна, невесела, сиња, молитвени, сувога, цијел, златокрила, господско, тихо
•АЛТЕРНАЦИЈА е И и – Бијоград, гријота
•ОДСУСТВО ГЛАСА х – узја(ха) (1836)
•ИНВЕРЗИЈА – чуда великога, земљу равну, Ужица града, Ружица црква, врана сива, чашу молитвену, вранца великога
•КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА):
1. у подели имања;
2. Војводина и Србија (по географским одликама);
3. доњи и горњи део Београда;
4. „да око шта, веће ни око шта”;
5. „сама мисли, а сама говори”;
6. мало и велико;
7. „све мислила, на једно смислила”;
8. Дмитар хоће да убије брата, па да га спаси;
9. „нијесам ти брата отровала, веће сам те с братом помирила”
•ПОИМЕНИЧАВАЊЕ – мало и велико, војна (војник, ловац)
•ОНОМАТОПЕЈА – писак
- Анализа песме Диоба Јакшића (Матурски радови.нет)
- Диоба Јакшића (Боске.рс)
Ако те занима…
Раде Р. Лаловић
ФОЧА
ЈОШ ПОНЕШТО О ДИОБИ ЈАКШИЋА
Објављено у ГОДИШЊАКУ Православног богословског факултета «Свети Василије Острошки»
за 2005. г. у Фочи