ПОТЕРА ЗА ПЕЈЗАЖИМА - Пеђа Милосављевић
Претпостављам да и ти волиш путовања као већина људи. Шта за тебе представљају путовања? Путујеш ли само због задовољства или имаш и неке користи од путовања? Шта привлачи посебно твоју пажњу док путујеш?
Јасно ти је да претходна питања имају везе са прочитаним одломком. Тако је и наш познати сликар Пеђа Милосављевић путовао далеке 1932. године на море, тачније, у Дубровник. Тада се путовало популарним „ћиром”, ускотрачним и спорим возом. Пеђа Милосављевић је својим радозналим погледом запажао бројне дескриптивне слике и карактеристике крајева кроз које је воз пролазио и тако је настало ово дело, а ми уживамо само у једном његовом делу.
Рођен је 1908. године у Лужницама код Крагујевца, а умро је 1987. године у Београду. Био је члан Српске академије наука и уметности. Завршио је правни факултет, а касније је био дипломата.
Сликао је старе српске манастире, пејзаже, прозоре на мансардама, старе куће, катедрале, мостове на Сени, Тријумфалну капију у Паризу, портрете жена и природу, посебно цвеће, а користио је и митске мотиве. Овај познати сликар познат је и по есејима о уметности. Неки од његових најпознатијих есеја су „Између трубе и тишине” и „Београд, град на мору”.
Бројне су његове слике: „Сањарење”, „Дубровник”, „Димњаци и руже”, „Клини”, „Бели прозори” и друге. Неке можеш погледати:
- Пеђа Милосављевић (арте.рс)
- Предраг Милосављевић (спомен-збирка Павла Бељанског)
ОДЛОМАК
МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ
- ВИРАЖ – француски, нагли заокрет, најчешће код авиона; лет по кривуљи
- ПРЕПЛАНУЛЕ – поцрнеле од сунца
- ХАЛВА И СУЏУК – турски, оријентални слаткиши
- ШАЛВАРЕ – турски, широке турске панталоне, женске углавном, али и сукнене мушке
- ФЕРЕЏА – турски, тамна копрена за лице код жена муслиманске вероисповести
- ДОЛАП – турски, овде: ормар у зиду, плакар
- КАНО – врста чамца, кану или каноа; у језику северноамеричких Индијанаца, од коре начињен и кожом пресвучен чамац
- ЦЕРУСИ – латински, ситни паперјасти облачићи
- РЕФЛЕКС – латински, одраз, одблесак
- КИПАРИС – грчки, четинарско дрво, чемпрес
- ФАНТОМ – грчки, утвара, авет, привиђење
- ПУТ – боја коже
- СМАРАГД – грчки, драги камен сјајнозелене боје
- АКВАРЕЛ – италијански, слика израђена воденом бојом
Размисли, уочи, објасни, протумачи…
- Зашто сликар путује у Дубровник?
- Које је годишње доба описано у одломку?
- У које доба дана полази воз?
- Како је протекло његово путовање возом?
- Разликују ли се предели виђени његовим очима?
- Објасни смисао овог дела: „Пред полазак на море на сва места дуж прозора седа златно сунце. И ускаче рој позлаћених скакаваца”.
- Наведи сапутнике сунца у купеу.
- Протумачи зашто аутор тако назива приказане сапутнике.
- Када воз пролази кроз Босну?
- Да ли ти је Сарајево интересантније по опису природе или опису унутрашњости кућа и станова?
- Шта све писац осећа, наслућује и запажа непосредно пре него што је угледао морску пучину?
- Шта мислиш о опису мора, крају света?
- Протумачи реченицу: „Све престаје, јер се и само небо сурвало под ноге, у плаву, огромну провалију, без краја и почетка”.
- После колико времена воз стиже у Дубровник?
- Васко Попа је рекао: „Сликар не говори ни о чему другом до о ономе што на сунцу види”. Повежи ову песникову мисао за запис Пеђе Милосављевића.
- Пронађи у тексту фантастичне и реалне елементе.
Мало географије и још понечега
- Моравица (вишезначна одредница) (Википедија)
- Скрапеж
- Ђетиња
- Западна Морава
Понорница је река која делом свог тока понире у јаму или понор и тече кроз пећинске канале. Свакако је најпознатија ова понорница, која протиче кроз Требиње.
Од Београда до Дубровника
(Наташа Стојановић )
Овај одломак је само део ЕСЕЈА. Шта је есеј?
Осмисли тему и идеју овог одломка.
Ово је само једна могућа порука, а ти смисли бар још пет:
Ни у својим најлепшим сновима човек не може замислити ништа лепше од природе. (Алфонс де Ламартин)
Загревање
Уочи стилске фигуре у овом одломку: „Борба камене воде. Неретва која цвили и урла без престанка. Иза оштрих планина рађа се црвено сунце које својим продорним погледом гледа истовремено у Мексико…”
Наравно, то је само део стилских изражајних средстава које можеш уочити у овом одломку.
ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА
ЕПИТЕТИ – бескрајно, плаво, златно, зрела, високи, нетакнут, бео, чедан, свеже, мутна, гола, гломазна…
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА –
- Дуж прозора седа златно сунце.
- Колубара се крије између врба.
- Бистри потоци маме нас да се зауставимо.
- У први сумрак прилази нам Вишеград.
- Иза оштрих планина рађа се црвено сунце које својим продорним погледом гледа истовремено у Мексико.
- Понизно сунце дошло је до њених ногу.
МЕТАФОРА – Неретва одмиче кроз маглу на риђем коњу.
ОНОМАТОПЕЈА – Неретва цвили и урла
КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – дан и ноћ
Овај бисмо одломак могли повезати и са путописом. Сети се шта је ПУТОПИС.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК
Овај домаћи задатак је везан за твој број у дневнику:
1-5: Састав „У потрази за мојим пејзажима”, „Природа је мудра, мудрија од човека”, „Путовање које памтим по незаборавним пејзажима”, „Пред мојим очима смењивали су се незаборавни предели”, „Кад склопим очи, видим чудесне пределе”, „Пратим сликара у његовој „потери за пејзажима”, „Гледам пејзаже оком сликара”.
Као што видиш, могућности су бројне Ако ти се не допадају дати наслови, смисли неки који ће одговарати и теби и теми о којој је реч.
6-9: Прошири одабрану целину дијалогом и радњом, што богатијом, занимљивијом и духовитијом.
10-13: Сажми две одабране целине. Сети се шта је резиме или сажетак.
14-17: Испричај одломак на другачији начин. Наравно, реч је о особи која је кренула на исти пут који је приказан у одломку. Посматра исте пределе, али има другачији доживљај онога што види у односу на друге путнике. Одабери особу: репортер, дете, мангуп, пословни човек, човек са села, домаћица.
18-22: Осмисли стрип са ликовима и дијалозима (у облачићима) кроз приказане пределе.
За крај
Преузми ове дивне слике и уживај. Ипак је природа највећи уметник. Шта ти мислиш о томе?
Радови ученика
Прича једног мангупа
Када смо кретали, сунце је јако сијало и личило ми је на фудбалску лопту са светског купа. То ме је подсетило да сам сад могао да будем са својим друговима и да се забављам уместо што седим у овом досадном возу где ме нападају неке бубе. Мислим да су скакавци.
Колубара је, морам да признам, поприлично лепа и велика. Налазила се иза неког дрвећа. То би било савршено место за спортски терен. У Милановцу је било много тихо. Језиво. Као да никог нема. У мом крају у то доба дана ја и моји другови би увелико били напољу и правили би толику буку да би нас сваки комшија чуо. У целом Чачку се помешао мирис неког воћа и возова. Не знам како ти људи живе, али мени је била мука. Морава је прљава и одвратна. Попели смо се на неку планину и ништа нисам видео од глупих облака. Било је пуно тунела на путу и то ме је изнервирало. Час светло, час тама. Много ме је заболела глава. А томе је допринело и лишће које је иритантно и непрекидно ударало у прозор. У Вишеграду је било пуно река. Мислим да је једна од њих Дрина. Колико је то добро са једне стране зато што деца могу да пливају кад хоће, толико је и лоше са друге јер се не чује ништа осим воде која удара у камење. Сарајево је савршено место да играмо пејнбол или да глумимо да смо ученици, војници у рату. Неретва је била врло бучна, али то није ништа у односу на исушену Требишњицу где је било отприлике три хиљаде змија.
Стигли смо у Дубровник и коначно изашли из глупог воза. Дебела жена у праисторијској хаљини јела је сладолед поред неке фонтане која само што се није распала. Али када сам видео море, знао сам да се пут исплатио.
Стефан 7/1