СВЕТИ САВА У НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Свети Сава – први архиепископ, први књижевник, први просветитељ, државник, писац, законописац, дипломата, лекар… Огромно је његово дело за српски народ па није чудо да је био и остао инспирација бројним књижевним ствараоцима. О њему су још писали:
- ТЕОДОСИЈЕ – „Житије Светог Саве”
Погледај екранизацију житија (биографије) Светог Саве Теодосија Хиландарца, српског писца из 13. века. Реч је о радионици Телевизије Београд, а у улози приповедача је глумац Љуба Tадић.
Житије Светог Саве (Јутјуб)
- ДОМЕНТИЈАН – „Житије Светог Саве”
Народ је створио преко 130 народних прича и песама о њему, а ауторских песама и прича има сигурно преко 200. О њему су писали многи наши песници: Војислав Илић, Десанка Максимовић, Добрица Ерић…
Шта је то у лику Светог Саве што и данас инспирише на књижевно стварање?
Сигурно је умногоме утицао својим оригиналним књижевним делом, али и својим начином живота и заслугама за српски народ. Зато Срби никада неће заборавити његова остварења, идеје и циљеве. Да би се причало о Светом Сави у књижевним делима, мора се истаћи да је:
СВЕТИ САВА - ПРВИ КЊИЖЕВНИК
- ПИСМО ИГУМАНУ СПИРИДОНУ – прво дело у српској књижевности у епистоларној форми (ЕПИСТОЛА, ПОСЛАНИЦА, ПИСМО)
- ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА (Растко пројекат) – Првo књижeвнo дeлo кojим почиње oригинaлнa српскa књижeвнoст, а Свети Сава се сматра и зачетником српске биографије због овог дела. Прочитај одломак из Житија које се налази у Читанци на 161. страни. Сигурно је да су његове речи упућене оцу најдирљивије речи сина упућене оцу у нашој књижевности.
„Јер, ваистину, браћо моја љубљена и оци, чудо беше гледати: онај кога се сви бојаху и од кога трептаху све земље, тај је изгледао као један од бездомника, убог, расом обавијен, лежећи на земљи, на рогозини, а камен му под главом, и сви му се клањаху, а он скрушено мољаше од свију проштења и благослова”.
Свети Сава је писао ТИПИКЕ (правила живота у манастирима):
Студеничком типику је Свети Сава додао краћи опис свога оца у монаштву. Иначе, овај Типик представља верзију Хиландарског типика по садржају.
Аутор је и КРМЧИЈЕ (НОМОКАНОНА) чијим је садржајем утврђен правни поредак и уређен однос државе и цркве.
СВЕТИ САВА У НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
- НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У петом разреду смо анализирали народну епску песму СВЕТИ САВО, а сада се налази у твојој Читанци на 167. страни. Један од мотива у овој песми јесте мотив задужбине. Већ знаш да су задужбине добра дела која се чине за своју душу или душу неке друге личности. Великаши су у време Немањића градили цркве и манастире, а данас то могу бити зграде од опште користи: културни и здравствени домови намењени деци или старијим особама или сиромашнима.
Манастири и цркве чувају у себи духовне вредности народа. Средиште су писмености и просвете, чувари српске традиције и имена. Постаје неважно ко их је градио, када и где. Памти се оно што зрачи, што је било у народу значајно. Због тога градитељи манастира „души мјеста ухватише”, тј. уђоше у вечност.
- Преузми: Манастири у књижевним делима
- Манастир Студеница (званична страна)
- Манастир Хиландар (страна: Задужбине Немањића)
- Хиландар (страна: Православна Србија)
Последњи део ове народне епске песме показује да су се испуниле речи господе хришћанске, јер су Немањићи најзаслужнији за веру и културу српског народа.
- НАРОДНЕ ЛЕГЕНДЕ
Избор народних легенди о Светом Сави налази се у Читанци на 169. страни. О легендама о Светом Сави знаш од петог разреда када смо анализирали две: „Савина пећина” и „Савин лакат”.
Сада се у твојој Читанци налазе и:
Битно је да знаш да легенде представљају приче у прози или стиху у којој су историјски подаци испреплетени са фантастичним догађајима. Представљају приче о необичним догађајима. Често се односе и на неку особу, али је битно да је садржај најчешће измишљен или обогаћен маштом народног приповедача. Често наликују легендарним причама. Разлика је што се у легендарним причама износе оцене људских поступака и обавезан је сусрет са вишом силом, а најчешће баш са Светим Савом.
- НАРОДНЕ ПРИЧЕ
У петом разреду смо анализирали следеће приче:
- Свети Сава и ђаво (сада на 171. страни у твојој Читанци)
- Свети Сава и нерадна жена
- Свети Сава и богати Гаван
- Свети Сава и два супарника
Подсети се њиховог садржаја, а прочитај и народну причу „Свети Сава и сељак без среће” која се налази у Читанци на страни 170.
Народ је препознао у Светом Сави племенитост, побожност, љубав према ближњем, марљивост, дарежљивост, скромност, умереност и о томе је и говорио у својим делима, истовремено осуђујући, попут Светог Саве: похлепу, љубомору, завист, лењост, себичност, лаж, лицемерје…
У овим причама увек Свети Сава учи свој народ правди, вери, доброти, васпитању, знању, раду… На нама је да не заборавимо Савине речи!