ИЗБОР

О значају Вука Караџића за српски језик нема потребе много говорити. Било је много прилика досад, а тек ће их бити 

ОДЛИКЕ „СРПСКОГ РЈЕЧНИКА”

• Потпуни назив: „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечима”
• Овај речник припада тројезичним речницима.
• Вуков помагач при изради овог речника био је Јернеј Копитар.
• Представља ризницу народног језика и живота, историје и народног стваралаштва.
• У њему Вук користи реформисана ћирилица, као и слова Љ, Њ, Ћ, Ђ, Џ и Ј.
• Не користи глас Х, осим у неким туђим речима: архимандрит, архиђакон, захвалити… Тада је тврдио да овог гласа нема у српском језику. И Ф је увео само за туђе речи, на наговор Лукијана Мушицког и Павла Соларића.
• Вук уводи фонетски правопис уместо дотадашњег етимолошког.
• Речи су акцентоване.
• Први пут су испоштоване гласовне промене.
• Уз Речник је објавио и дело „Граматика српскога језика”, коју је 1824. године превео Јакоб Грим на немачки језик.
• Прво издање Речника објављено је 1818. године и у њему је било 26 270 речи. Вук је почео да сакупља грађу за речник још 1815. године на наговор Јернеја Копитара. Не зна се тачно када се родила намера за стварањем овог дела, јер је он сâм рекао да је још док је радио на суду у Србији знао да запише понеку реч која му се учинила занимљивом. „Рјечник” је био један од најважнијих корака у борби за језик јер је постављао за основу књижевног језика чисти народни језик, а уз њега је долазило и друго издање граматике.
• Забележене су Вукове речи: „Боље је узети и туђу ријеч… Него ли наопако ново градити, зашто то није за свакога”.
• Речник је завршен чак две године пре објављивања. Два главна разлога кашњења јесу недостатак материјалних средстава и митрополит Стеван Стратимировић, који је у Вуку видео непријатеља српске цркве и државе. Сматрао је да је Вук намеравао да преко реформе правописа започне унијаћење Срба.

ПРЕДГОВОР

Предговор „Рјечнику” је, у ствари, завршна Вукова реч која је упућена Миловану Видаковићу и осталим Славено-Србима са којима је био у полемици дуго времена. Вук је предговор „Рјечнику” написао у облику расправе у којој је писао да се нико пре Доситеја Обрадовића није сетио да пише по својим правилима, већ је свако писао „по свом вкусу”. Он у даљем тексту заговара заједништво српског и хрватског језика говорећи о Хрватима као о „браћи римског закона који нам с радошћу руке пружају”. Разлоге који су га натерали да изда „Рјечник” навео је у једном одломку, којим се на неки начин може протумачити сав његов рад.

„Ја сам из љубави к српскоме језику и из жеље да би му се што брже помогло, прије неколике године написао и издао на свијет „Писменицу српскога језика по говору простога народа написана” само као мали углед како Србљи склањају имена и спрежу глаголе. Који су сумњали да што не знаду, могли су се чему и из ње поучити; а који мисле да све знаду, они ће се подерати онакви какви су, макар им неко написао сто најбољих граматика. Из којих сам узрока издао ону прву српску граматику, из онијех издајем и овај први Српски рјечник (и другу граматику)”.

НАПАДИ НА ВУКА

Добар повод својим противницима да појачају нападе на њега дао је тим што је у „Рјечник” унео велики број псовки. То је делимично урадио по наговору Копитара и Јакоба Грима. Грим се веома интересовао за псовке у српском језику и у преписци са Вуком је тражио њихов еквивалент у немачком. Напади на Вукову реформу нису престали ни након 1847. године која се рачуна као година Вукове победе.

Основни разлози за нападе на Вуково дело били су:

(И)ЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР

НАРОДНИ ЈЕЗИК

ГЛАС Ј ИЗ ЛАТИНИЦЕ

ВЕЛИКИ БРОЈ ПСОВКИ

Специфичан живот српског народа за време владавине Турака, изолован до савремености, учинио је да су се архаична патријархална веровања и обичаји у њему дуго очували. Стога је Вук Караџић предано радио на описивању народног фолклора. „Српски рјечник” је пружио прве богате описе обичаја и веровања народа. Тумачећи поједине речи, Вук је уносио и описе.

Други Вуков Рјечник објављен је 1852. године. Његов помагач при изради овог Речника био је Ђура Даничић. Речник је садржао око 47 500 речи. У њему није било непристојних речи.

Данас су најпознатија два речника:

• „Лексикон страних речи и израза” Милана Вујаклије из 1931. године
• „Велики речник страних речи и израза” Ивана Клајна и Милана Шипке из 2006. године

Преузми следеће задатке, а одговоре пиши у свесци за домаћи задатак, као и одговоре на задатак у вези са првим и другим Вуковим речником:

ЗАДАТАК: ТАЧНО / НЕТАЧНО

• Аутор првог Српскога рјечника је Доситеј Обрадовић.
• Вуков први Српски рјечник објављен је 1918. године.
• Први Српски рјечник штампан је у Бечу.
• У првом Српском рјечнику било је преко 26 000 речи преведених на немачки и латински језик.
• Вуков сарадник на првом Српском рјечнику био је Јернеј Копитар.
• Друго издање Вуковог Рјечника објављено је 1852. године.

Захваљујући одломку, знаш шта је Вук записао о речима:

ВАСКРС

ВИЛА

ДЕМБЕЛ

ТАМА

ШЕГРТ

Ако те занима, прочитај шта је Вук записао у свом речнику о вукодлаку или вампиру:

Можеш прочитати и шта је Вук забележио у вези са Божићем:

Б   О   Ж   И   Ћ