СЕОБЕ - Милош Црњански

Seobe 1

О МИЛОШУ ЦРЊАНСКОМ

Рођен је 26. октобра 1893. у Чонграду, у Мађарској (Чонград - званична страна, мађарски) Породица касније одлази у Темишвар, где Милош завршава основну школу и гимназију. Уписује се на Експортну академију на Ријеци. Одлази 1913. у Беч на студије медицине, које убрзо напушта. Као студент у Бечу, мобилисан је 1914. у аустро-угарску војску. Рат га одводи на фронт у Галицију. После рата (1919) одлази у Београд на студије књижевности. Годину дана касније упознаје се са Видом Ружић и исте године одлази у Париз (Париз - званична страна, француски) Путује по Италији и по повратку у Београд жени се Видом Ружић, са којом остаје до краја живота. Предавао је физичко васпитање у панчевачкој гимназији. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Касније је био професор књижевности и историје у једној београдској гимназији, а био је и сарадник  у листу „Политика”. Као аташе за штампу одлази у Берлин.

По избијању Другог светског рата, одлази из Рима, преко Мадрида и Лисабона у Лондон (Лондон – званична страна, енглески) Одлучује да остане у изгнанству у Лондону где покуша да живи од сопственог рада. Прихвата се разних послова. Између осталог, ради као књиговођа обућарске радње и разносач књига. Његова супруга је доприносила кућном буџету шивењем хаљиница за лутке у фирми „Хародс”. У то време Црњански похађа и предавања на лондонском универзитету и стиче многе дипломе. Тада пише и други део „Сеоба”. Одлучује да узме и британско држављанство. Међутим, када је 1965. године одлучио да се врати у Београд, вратио је британско држављанство. С друге стране, интересантно је да је одбио кандидатуру за дописног члана САНУ. Године 1977. оболева, одбија храну и лекове и умире 30. новембра у 84. години умире у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу.

Један је од твораца модерне поезије. Проучавао је српску историју 18. века, почев од Велике сеобе (1690) О томе и писао у свом најпознатијем делу, роману „Сеобе”  чији су први наставци излазили у часопису „Српски књижевни гласник” 1927. године, а други део је писао у Лондону, а касније и трећи. Иза њега је остала и збирка песама „Лирика Итаке”, поема „Стражилово”, „Роман о Лондону”, поема „Ламент над Београдом” и друга дела о којима више можеш прочитати на страни:

Задужбина Милоша Црњанског

ЗА РАДОЗНАЛЕ – Двобој Милоша Црњанског (преузми)

ИЗ ИСТОРИЈЕ

У три књиге овог романа главна је тема живот и судбина панонских Срба у 18. веку. У великом делу романа говори се о славонско-подунавском пуку под командом Вука Исаковича. Пук је за интересе Аустрије ратовао по целој Европи по налогу аустроугарске царице Марије Терезе.

Seobe 2

Грађа је узета из дела „Мемоари” Симеона Пишчевића,   шидског капетана и пуковског писара. У пуку мајора Вука Исаковича био је ађутант. Црњански је из његових Мемоара користио прве четири главе и почетак пете.

Црњански је користио историјске чињенице. Зна се да је радња романа везана за средину 18. века, када је владала Марија Терезија, којој је оспоравано право на владавину. Познати владари тог доба су и Леополд Први и Јозеф Други (помињан у оквиру  лекција о развоју српског језика Smile).

Seobe 3

То је разлог борбама између аустријске и француске војске на Рајни, у Лорени и код Стразбура. Њен налог је разлог што и Славонско-подунавски пук мора на војну. Пук чини 300 војника из Угарске. Крећу у рат 1744. године. Иду у Лорену и под Стразбуром да се боре за туђе интересе. У своја војвођанска села враћају се 1745. године.

У овим аустро-турским ратовима Срби из поменутог пука морали су да бране границе Аустро-Угарске од Турака.

Seobe 4

Наиме, то је био услов када су примљени на територију Угарске под вођством патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића у време Велике сеобе 1690. године.

Seobe 5

Заузврат им је обећана самосталност у верском и културном смислу, против које су били угарски и хрватски феудалци и католичка црква. До доласка Марије Терезе на власт, некако су опстајали, а под њеном владавином, били су принуђени да се боре широм Европе за аустроугарске интересе. Због унијаћења и сужавања привилегија многи Срби су се враћали у Турску или одлазили у Русију (1751 – 1753). То је време када стижу руски учитељи (Емануел Козачински).

У Русију је отишло око 3000 људи. Добили су земљу и неке повластице. Насељени су у крајеве назване НОВА СЕРБИА и СЛАВЕНОСЕРБИА.

ДРУГА СЕОБА (1739) – Поразом Хабзбуршке монархије, северна Србија је враћена Турцима. Опет су Срби морали преко Саве и Дунава. Водио их је патријарх  Арсеније Четврти Јовановић Шакабента.

ОДЛОМАК

Seobe 6

ФИЛМ

(Јутјуб)

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

  • СМОТРА – војна парада, војно представљање
  • КУБУРА – врста оружја; мања пушка
  • ФИШЕК – држач за муницију
  • СТОГ – сакупљено сено
  • ОБОР – тор
  • ПРЕВЕЗ – коњски каишеви
  • МРКОВ – коњ мрке, тамне длаке
  • КОБАЦ – птица грабљивица
  • ТАБОР – група
  • ХАНЏАР – врста оружја, нож
  • КУЋИШТА – окућница, двориште
  • ГУНГУЛА – гужва, хаос, неред у поретку
  • ПУК – већа војна јединица, формација
  • ПЕРЧИН – исплетена кика, плетеница, код мушкараца
  • МУРА – река у Словенији и Аустрији

Seobe 7

КЊИЖЕВНИ РОД: епика / епска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА: историјски роман

ТЕМА одломка је војни аустроугарски пук (славонско-подунавски пук) под вођством Вука Исаковича.

ИДЕЈА одломка је пишчева осуда рата уопште и жеља да говори о тешком животу српског народа у време сеоба под окриљем  Аустроугарске као мањег зла у односу на турску владавину.

ПОРУКЕ овог одломка су:

  • Рат увек деградира људску личност.
  • Начин на који се аустријска команда односи према ратницима славонско-подунавског пука изазива отпор и протест, јер исказује нехуманост и непоштовање.
  • Човек тежи за оним до чега тешко долази – за лепшим животом.
  • У највећим патњама народа увек је било и биће појединаца који делују само ради личног интереса.
  • Сила Бога не моли.
  • Ратови не доносе ништа добро, а поготово онима који су далеко од куће у борби за туђе интересе на туђој територији.

ВРЕМЕНСКА ЛОКАЛИЗАЦИЈА – Аустроугарски ратови (од пролећа 1745. до пролећа 1755. године)

МЕСНА ЛОКАЛИЗАЦИЈА – Печуј, у Мађарској; варош Радкерсбург на реци Мури

ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА

  • МОТИВ СЕОБЕ – Главни мотив романа
  • МОТИВ КУЋЕ И КУЋИШТА – Војници не схватају шта раде ту где су, па није чудо да под тим емотивним притиском полако заборављају куће, кућишта и своје најмилије.
  • МОТИВ ТУЂИНЕ – Повезује се са непознатим које плаши, води у неизвесност, поготово у ратним условима. Ратници не могу да схвате где су ни зашто су ту. Породице и све драго и познато је негде далеко, толико далеко за њих, да се не могу сетити ни намилијих. У непознатом је и извор њихове дубоке потиштености.

Од начина изражавања упечатљиво је да међу толиким људима нема дијалога. Углавном је коришћена дескрипција (описивање) уз нешто мало нарације (приповедање).

Коришћени су архаични, застарели глаголски облици. Чести су имперфекат, глаголски прилог садашњи и глаголски прилог прошли. Поред ових глаголских облика, доста су коришћени перфекат и плусквамперфекат како би се дочарала атмосфера описаних догађаја. Читаоци стичу утисак да су непосредни посматрачи описаних дешавања.

Интересантно је да нема ни заплета. Срж свих дешавања је одлазак у потрагу за бољим сутра што је у супротности са онима који остају код куће. Не појављују се ни споредни ликови. Њих троје из породице Исакович представљају издвојене ликове наспрам главног јунака – самог пука.

ЗАНИМЉИВОСТ:

Интересантно је преплитање књижевног језика и рускословенског језика против кога се Вук Караџић годинама борио. Подсећања ради, реч је о говору војвођанског грађанства у 18. веку. Јасно је да Црњански то смишљено чини како би дело показало сву дубину ликова и порука. На тај начин стиче се прави утисак о оном времену, а да се такви подаци не сведу на чисту историју – госпожа Дафина, полк, солнце… Није ни чудо да има толико русизама, а да тога читаоци нису ни свесни:  ВИНОВНИК, ДЕЈСТВО, ИСКРЕН, ЛИЧНОСТ, НАГРАДИТИ, НАЧЕЛО, НЕГОДОВАТИ, НЕОПХОДАН, ОБМАНА, ОГРОМАН, ОДВАЖАН, ОДЛИЧНО, ОПАСАН, ПОДАНИК, ПОДОЗРИВ, ПРЕВАСХОДАН, ПРЕДОСТРОЖНОСТ, ПУКОВНИК, СТРОЈ, УБЕДИТИ…

ЛИКОВИ

СЛАВОНСКО-ПОДУНАВСКИ ПУК: главни лик; састављен од Срба, под вођством Вука Исаковича; супротстављен је појединцу Вуку Исаковичу; у мукама које трпи добија неке неочекиване карактеристике, сличније животињском свету, а не људском: понизан, тих, попут пребијеног псета, развучен, неуредан, као пијан, обезглављен, без ентузијазма, диже прашину као стока, опуштених глава, креће се као стадо; огорчен, уморног људства које смрди на лој; урлају опуштених глава, раскречени од хода, прашњави, затупелог мозга, гладни, прозебли, изненађени, уплашени непознатим, разливених осећања, празних душа, потиштени, изнемогли, несрећни, умртвљени, неспремни као борци, неувежбани, дезорјентисани, депресивни, затворени у себе, трпе и физичке и психичке муке…

ВУК, АРАНЂЕЛ И ДАФИНА

Три књиге романа „Сеобе” говоре о страдању српског националног бића, страдању породице Вука Исаковича и, незаобилазно, страдање људских живота. Представљено је вечито трагање за  срећом и бежање свести из страдања у сан и машту. Заиста су приказане сеобе, али не само у физичком, већ и у психичком смислу. Човек је стално у сновима о неким даљинама, висинама, неким другим простором. И верује да ће баш негде другде пронаћи срећу. Радња романа се везује за ратне и мирнодопске услове. Срби ратују, пате се по Европи и на крају, враћају се својим кућама. С друге стране су они који нису учесници Велике сеобе: Вукова жена Дафина и Вуков брат Аранђел Исакович.

ВУК ИСАКОВИЧ: Представљен је као кривоног и тежак, безвољан човек. Мора у рат, иако је физички уморан и пропао, што је дочарано и одговарајућим избором речи. Бежи од тешке стварности у снове, маштарије, илузије. Из унутрашњег незадовољства он иде напред, у непознато, у просторе који се безгранично пружају пред њима стварајући му илузију успеха. Не успева да буде вођа свог народа у мајчицу Русију. Срби стижу у Русију тек у другој књизи, али не са њим.

Његов брат Аранђел је у потпуности другачији од Вука. Није чак ни војник, већ трговац. Нема ниједан разлог за сеобу, чак је и љути противник оних који би да иду. С друге стране, он је прави пример да се новцем не може купити баш све. Упркос богатству, у души је незадовољан, а то се незадовољство појачава с братовљевим повратком.

Госпођа Дафина је занимљива већ својим изгледом. Лепа, нежна, неодољива. Никако се не уклапа својим изгледом у описане пределе и слике напаћеног народа. И она живи у реалном свету, у свим трзавицама које јој живот намеће, док је мисли носе у свет који прижељкује.

Seobe 8

РАЗМИСЛИ!

1. „КАО И У ДУШИ ИСАКОВИЧЕВОЈ И У ЊИХОВИМ ДУШАМА НАСТАДЕ ПРАЗНИНА. КУЋЕ И КУЋИШТА ЗАБОРАВИШЕ, НА ЖЕНУ И ДЕЦУ ВИШЕ НИСУ МИСЛИЛИ, А СВОЈУ МУКУ И ЗНОЈ ОСЕЋАХУ СВЕ ЈАЧЕ. БИ ИМ МРСКО ДА ЖИВЕ И МРСКО ДА СЕ СЕЋАЈУ СВОЈИХ У ДОМУ. НАТРАГ, НИСУ ВЕРОВАЛИ ДА ЋЕ СЕ ИКАД ВРАТИТИ”.

Празнина у души Вука Исаковича и славонско-подунавског пука условљена је:

а) дугим одсуствовањем из домова и немогућношћу да виде своје породице

б) преданошћу борби за ослобођење српског народа

в) ратом за туђе интересе, бесмисленошћу ратовања и погибија

г) недовољном везаношћу за породични живот и свој стари завичај

д) подавање слепом току догађаја; губљењем наде и смисла живота.

2. „ГЛЕДАЈУЋИ ПРЕД СОБОМ СВЕ ВИШЕ БРДА, РАВНИЦА БАРОВИТА СА КОЈЕ ПОЂОШЕ, ДОЂЕ ИМ КАО САН, СА СВИМ СВОЈИМ БУНАРИМА И ОБОРИМА. КАО МАГЛЕ ШТО СУ ЛЕБДЕЛЕ НИСКО, НАД ПОЉАНАМА И НЕСТАЈАЛЕ ИЗА ЊИХ, РАСКИДАШЕ СЕ, У ЊИХОВИМ МИСЛИМА, И СЛИКЕ ЊИХОВИХ ЖЕНА И ДЕЦЕ”.

Славонско-подунавски пук, идући на војну, у туђину, осећа:

а) потиштеност и неизвесност

б) надахнуће

в) празнину у души

г) спремност да се бори

д) патњу

ђ) замор и унутрашње болове.

Ако те занима…

Наши писци дипломате: Стих у фраку

(Политикин забавник)

Знаш ли шта је ФРАК?