ОДЛОМАК

---

Док читаш одломак…

ЗАДАЦИ

• Пронађи и запиши најважније податке из живота и дела Петра Петровића Његоша.
• Пажљиво прочитај одломак и прибележи само оне непознате и мање познате речи за које не постоји објашњење у Читанци, а ти не умеш да их објасниш.
• Док читаш одломак, потруди се да разумеш пренесено значење појединих стихова, а притом не
• заборави на истицање најупечатљивијих стилских фигура. Наравно, књижевно-теоријска анализа одломка се подразумева  Осмисли и напиши три до пет порука, а онда према свом броју у дневнику пронађи на крају овог текста одговарајућу Његошеву мисао и протумачи је, а своје размишљање запиши.
• Информиши се о историјској позадини овог одломка и одреди место и време дешавања радње приказане у овом одломку.
• Анализирај лик главних ликова, владике Данила и везира Селима, а посебну пажњу посвети истицању супротности у њиховим психолошким карактеристикама. Можда ти од помоћи буде табела чији ћеш садржај, наравно, ти допунити:

• Својим речима објасни појмове: ДРАМСКИ СПЕВ, ЕП, АЛЕГОРИЈА, АЛУЗИЈА и АФОРИЗАМ.
• Још једном запиши најважније одлике романтизма, књижевног правца које је везан за овај спев, али не заборави да упоредиш овај књижевни правац са реализмом.

 

Петар Други Петровић Његош рођен је 1. новембра 1813. године у селу Његушима у породици која је традиционално давала владике и владаре Црне Горе.

Крштен је старим словенским именом Радивоје и ово име је носио до 1831. године.

Наиме, са седамнаест година, после смрти стрица владике Петра Првог, Раде Петровић постаје духовни и световни поглавар Црне Горе. Потом се закалуђерио и узео монашко име Петар. Што се тиче образовања, био је један од најумнијих људи свог доба. Школовао се у цетињском самостану за положај владике који је преузео са 17 година. Дубоко је веровао у образовање, па је отворио прву школу и штампарију у Црној Гори. На његово духовно сазревање највише је утицао Сима Милутиновић Сарајлија, који му је био и учитељ неколико година. Као владар, био је строг, енергичан и правичан. Средио је политичке прилике у земљи, увео судове, порез и издејствовао помоћ од Руса. Са њим је и почео културни препород Црне Горе. И у књижевности је био први међу својим савременицима. Остао је запамћен по својим спевовима или еповима:

• „Луча микрокозма” (1845) (Његош.орг)
  
• „Горски вијенац” (1847) (Пројекат Растко)
  
• „Лажни цар Шћепан Мали” (1851) (Пројекат Растко)
  

Живео је на двору на Цетињу све до смрти. Наследнике није изродио јер му правила службе то нису дозвољавала.

Умро је 10. октобра 1851. године од туберкулозе. Нажалост, ни лечење у Италији му није било од помоћи.

По личној жељи сахрањен је на Ловћену, у капели коју је за живота саградио.

Маузолеј на Ловћену, Петар Лубарда

---

Шта означава назив спева који је и данас у тесној вези са Његошевим именом? Није аутор случајно осмислио баш овакав наслов. Желео је да истакне вечну борбу за слободу. Самим насловом је нагласио да ово дело представља венац горских песама за слободу.

Овај спев је настао у време романтизма, па је важно да се сетиш неких одлика овог књижевног правца:

• буђење националне свести,
• ослањање на народно стваралаштво, 
• емоционалност, 
• култ слободне стваралачке личности…

О чему је реч у целом спеву? Реч је о истрази потурица која се десила 1702. године, у време владавине владике Данила. Сигурно се питаш ко су биле потурице. То су Црногорци који су прешли у ислам, веру ондашњих освајача, Турака. Изједначена је борба против потурица са борбом за слободу не само Црне Горе, већ и читавог подручја где су завладали Турци. Владика Данило, тадашњи владар Црне Горе, нашао се у великој муци. Неодлучан је шта му је чинити у тој тешкој ситуацији. Труди се да нађе начин да не дође до борбе међу племенима. Зато се труди да овај проблем с потурицама реши на миран начин. Нажалост, сви његови покушаји за мирним решењем пропадају. Остаје само – борба. Спев је углавном посвећен догађајима пре борбе. Сама борба није ни приказана, већ се о њеном крају сазнаје из речи гласника.

Дело је написано ијекавским изговором и то оним говорним типом који није ушао у основицу српског књижевног језика. Разлози за то су другачији облици за падеже, глаголска времена и личне заменице. Разумевање додатно отежава то што је Његош користио и дијалектизме, архаизме и турцизме.

Што се тиче ‘техничких’ података о овом спеву, важно је да знаш следеће:

• Писан је 1846. године на Цетињу.
• Објављен је 1847. године у Бечу.
• Преведен је одмах на све европске језике; на неке чак и више пута.
• Код нас је ово дело до 1965. године имало преко 60 издања.
• У некадашњој Југославији је овај спев дело које је највише штампано.

Можеш прочитати шта је написао Јован Деретић о Његошу у својој „Краткој историји српске књижевности” > Његош.

Ово су само неке од мање познатих и непознатих речи. У случају да наиђеш на још неке речи чије те значење збуњује, запиши их, па ћемо о њима разговарати на часу.

• АД – подземни свет, свет мртвих
• БИЉЕГ – обележје, међа
• ГРКО – горко
• ЗРЦАЛО – огледало
• КОЛАН – каиш у коњској опреми
• МАРВА – стока
• МЈЕШИНА – аугментатив; посуда од коже  за  вино
• ОТРШАТИ – завршити неки посао
• ПОСТРИЗАТИ – посећи
• ПРЋИЈА – мираз
• ПУЧИНА, ПУК – обесправљени народ
• СЕРДАРИ – племенске  старешине у  Црној  Гори,  главари
• СИЊЕ – сиво
• СИРАК – врста жита
• СПЛАЧИНА – помија,  отпаци  хране  коју  једе стока
• СУЖАЊ – роб
• ТОПУЗ – буздован, оружје
• УЉАНИК – пчелињак, кошница
• ФУКАРА – кукавица,  плашљивац,  слабић, страшљивац

Књижевно-теоријске одреднице

Књижевни род: епика / епска поезија

Књижевна врста: драмски еп, спев или епопеја

Тема спева је историјски догађај из црногорске прошлости: истрага потурица с почетка 18. века, тачније 1702. у време владавине владике Данила. Слободно се може рећи да је тема и међуплеменски сукоб на верској основи. Што се тиче теме самог одломка, јасно је да је тема писмо везира Селима владики Данилу и отпоздрав владике Данила на то писмо.

Идеја спева и одломка је Његошева жеља да овековечи овај историјски догађај и да укаже на погубне последице верских сукоба у једном народу.

Много је порука у самом делу које се и данас чују у народу, а неке од порука могу бити и следеће:

• Нема ли „чојства и јунаштва” у сваком појединцу, живот је бесмислен.
• Увек се треба борити за слободу и против сваког зла које води до понижења и ниподаштавања свега што је човечно.
• Најдраже на свету су слобода и вера.
• Нема цене коју човек не би требало да плати за своју слободу.

Шта је СПЕВ или ЕП?

Спев или еп је име за највећи епски облик у стиховима. Има радњу, догађаје и ликове, али је у драмском облику, јер је испевано у дијалозима и монолозима. Личности се директно појављују, а сав сукоб и неспоразум извире из дијалога међу њима. Тема спева или епа је увек неки велики и познати догађај. Прилично је детаљно описана радња, као и обичаји и спољашност главних јунака. Одлика ове врсте је и то што су јунаци од почетка до краја приказани кроз исте особине. Због дужине, ова врста се дели на певања и сцене. Ова књижевна врста датира још из старе Грчке. И данас су познати епови „Илијада” и „Одисеја” слепог грчког певача Хомера, као и Вергилијев еп „Енејида” из римске књижевности.

Његошев еп је написан у епском десетерцу, а већ знаш да је то стих народне књижевности, што није једина веза овог епа са народном књижевности. Сличност се види и у стилским фигурама, као и односу Турака према поробљеном народу.

Од других књижевно-теоријских појмова треба издвојити следеће:

АЛЕГОРИЈА је, као што знаш, стилска фигура развијена из метафоре, па је ова стилска фигура позната и као проширена метафора. Јасно ти је зашто се овај појам везује за ово Његошево дело. Наравно, због метафоричног представљана већих делова и звог певања у завијеној форми. Сећаш се, басне су очигледан пример ове стилске фигуре. У њима се прича о животињама, а одлично се зна да се мисли на људе и њихове особине.

АФОРИЗАМ је ауторска варијанта народне пословице и може бити у прози или у стиху. Садржај афоризма је исказан кратко, али у себи крије неку мисао која је изузетно дубока и важи за све. Овај облик је и те како згодан за исказивање важних животних мудрости, па је често везан за етику и морал. На свој начин представља и ауторову духовитост и оштроумност. Познат је и као пословица интелектуалаца, а интересантно је да су бројни афоризми ушли из ауторске књижевности у народну и постали изреке и пословице.

ПИСМО је један од облика писмене комуникације међу лицима која нису заједно. Овај облик представља начин да се изнесу ауторове мисли, жеља и осећања, па је зато ово прилично субјективан облик. Теме су разноврсне и често је велика сличност између писма и разговора. У суштини, писмо се не везује за књижевност, али постаје књижевна врста, такозвана, епистоларна врста када композиција и стил писма имају књижевне квалитете. Због различитости тема и многих аутора, писма се могу поделити у врсте, а само неке од њих су:

• интелектуална писма – пишу их књижевници, филозофи и научници,
• политичка писма – пишу их владари, државници и политичари,
• религиозна писма – сети се „Писма игуману Спиридону”.

Психолошка анализа главних ликова

ВЛАДИКА ДАНИЛО је приказан као велики човекољубац. Овај миран и сталожен, мудар и племенит владар не паничи и не боји се. Јесте млад, али је у потпуности спреман за одговорну функцију владике. Њему је поштење и част изнад свега те није чудо што веома прибрано одговара на везирово писмо. Његова природа му намеће спремност на преговоре, а борба њему представља последњи начин за одбрану.

ВЕЗИР СЕЛИМ је прави представник Турака, освајача. Апсолутно је спреман на војни поход на Црну Гору, а писмо које је наменио владики Данилу и другим поглаварима Црне Горе представља само његов начин да тражи поклоњење, покорност и оданост султану. Иако је послат да обилази царство, он својевољно заводи ред. Врло је охол и уверен у своју моћ. Вероватно би га реч ‘нечовек’ описала у потпуности.

Довољан је само одломак за поређење нејаке Црне Горе са турском царевином. Наравно, важно је и да ли говори владика Данило или везир Селим. Размењена писма такође много говоре о двојици владара. Везирово писмо је хладно и претеће. Пуно је ироније и цинизма, а није тешко препознати све увреде и понижавајуће речи које садржи. У потпуној је супротности владикино писмо. Владикино писмо представља прави израз људског достојанства и пуно је мудрости, али и одлучности. Из сваке речи види се мудрост младог владике који свим срцем брани понос и част свог народа, али и људско достојанство у општем смислу.

Језичко-стилска анализа

АЛЕГОРИЈА је присутна у целом делу. Везир Селим користи фигуративне изразе у писму, мада се позива и на чињенице које се односе на турске амбиције да се освоји Европа. Тесна је веза између алегорије и алузије у овом одломку:

…Да се вуци не преједу меса,

да овчица која не занесе

своје руно у грм покрај пута;

да подстрижем што је предугачко,

да одлијем ђе је препунано;

да прегледам у младежи зубе

да се ружа у трн не изгуби,

да не гине бисер у буниште,

и да раји узду попритегнем,

е је раја кâ остала марва.

ИРОНИЈА се посебно види у стиху „… и чувај му образ кâ он теби”, а та иронија у стиху који следи представља и савет:

…барјактару (султан) дариват Европу!

или у стиховима:

…отада смо виши пријатељи,

у главу ми памет ућерасте.

МЕТАФОРА:

• цар од царах > султан;
• породица света пророкова > султан и Турци као Алахова породица;
• за примити од мене дарове > потурчити Црногорце;
• главу од купуса > слабићи, кукавице;
• миш у тикви > роб, раја;
• добре душе кад јој ребра пучу > Црногорци су добри само када су мртви или немоћни;
• на нос вам је почела скакати > власт или моћ ударила је Турцима у главу;
• пуче колан свечевој кобили, окренуше кола низа страну > време да турска снага крене низбрдо;
• спуштавах се ја на ваше уже > владика им хтео веровати, али умало да му се то о нос обило…

ЕПИТЕТИ – (земљу) свуколику, праведну (цијену), јаки (зуби), тврд (орах), сињему (мору), страшнога (барјака), (стока) грдна, (воћка) чудновата, веља (крушка), дивљу (памет), (ћуд) отровану, горске (госте), тијесна (врата)…

ПОРЕЂЕЊЕ – е је раја кâ остала марва; па живите као досле што сте; сунце ће га спржити као муња; и чувај му образ кâ он теби; зло под горим као добро под злим…

КОНТРАСТ – два писма; турска империја и црногорски народ; владика Данило и везир Селим; вук и овце; ружа и трн; бисер и буниште; лаф и миш; јаки зуби и тврд орах; снага трске и оркана; потоци и сиње море; барјак и његова сенка; дивљи вепар (нечовек) и човек; стадо и звијерад; зло под горим; добро под злим…

Уживај и учи!

Његошеве мудре речи

1. Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!
2. Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова!
3. Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити!
4. Будале су с очима слијепе које виде, а залуду виде.
5. Вез части и поштења све је ништа.
6. Вјечна зубља, вјечне помрчине нит догори нити свјетлост губи.
7. Врана врани очи не извади!
8. Из грмена великога лафу изаћ трудно није, у великим народима генију се гнијездо вије.
9. Иза туче ведрије је небо, иза туге бистрија је душа.
10. Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења.
11. Ко на брдо ак’ и мало стоји, више види но онај под брдом.
12. Ко не путује, тај не живи!
13. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.
14. Нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке.
15. Очи зборе што им срце вели.
16. Плакање је пјесна са сузама!
17. Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
18. Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.
19. Славно мрите кад мријет морате!
20. Старо дрво сломи, не исправи!
21. Страх животу каља образ често.
22. Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал’ зубе поломи!
23. Тешко земљи куда прође војска!
24. Ћуд је женска смијешна работа! Не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промијенит вјерах да учини што јој срце жуди.
25. У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци.
26. Чашу меда још нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.
27. Што је човјек? Као слабо живинче!
28. Што људи хоће, то и вријеме трпи.

Утврђивање

Преузми презентацију у којој се налази 28 питања која ће ти помоћи да провериш колико ти је јасан овај одломак.

За крај

Не знам да ли је теби познат неки занимљивији текст о Његошу од овог у „Политикином забавнику”. Ако јесте, подели га са нама. У сваком случају, прочитај текст:

Сеобе после смрти

Нећеш се покајати.

Ако ти је пажњу привукао Вук Мандушић, прочитај текст на странама Пројекат Растко:

Новак Килибарда: Лик Вука Мандушића у Горском вијенцу