Исидора Секулић је твоја познаница још из шестог разреда. Верујем да се још увек сећаш осећања која је на све нас оставило њено дело „Буре”.

Исидора Секулић је рођена 16. фебруара 1877. године у Мошорину, у Бачкој, а умрла је 1958. године у Београду. Живела је у Руми и Земуну, а учитељску школу завршила је у Сомбору. У Пешти је завршила математику и природне науке. Књижевношћу почиње да се бави тек од 1910. године. Била је наставник математике у Панчеву, Шапцу и Београду, а докторирала је филозофију у Немачкој 1922. године. Можда се сећаш да смо о њој својевремено причали да је прва жена члан САНУ. Била је редовни члан од 1950. године. Пропутовала је читаву Европу. Писала је записе и путописе, приповетке и романе. Позната је по својим есејима. Њих има највише, али је писала и студије, критике и коментаре. Бавила се и преводилачким радом. Пред Први светски рат објавила је дела „Сапутници” и „Писма из Норвешке”, а касније роман „Ђакон Богородичине цркве”, збирке приповедака „Хроника паланачког гробља” и „Записи о моме народу”. Познате критике и есеји су јој „Аналитички тренуци и теме”, „Мир и немир”, „Говор и језик, културна смотра народа” и „Његошу књига дубоке оданости”.

Погледај, захваљујући Дигиталној Народној библиотеци Србије, рукописе из заоставштине Исидоре Секулић.

Што се тиче појма ЕСЕЈ као књижевне врсте, мислим да знаш довољно. Сети се дела „Мостови” Иве Андрића из петог разреда. Есеј или оглед је краћи књижевно-научни спис. На свој начин представља расправу о неким питањима из живота, науке, уметности… Крајње је субјективно дело. Написано је књижевно-уметничким или литерарним стилом, али уз познавање чињеница и позивањем на њих. Састоји се из три дела:

• увод (изражен је став аутора),
• средишњи део (наведени су примери у прилог ауторовог става),
• завршни део (изведен је закључак и потврђена је почетна теза).

Прве есеје о прочитаним књигама написао је француски филозоф Мишел де Монтењ. Есеј је у српску књижевност увео Доситеј Обрадовић, а есеје су писали бројни српски књижевници. Исидора Секулић, Лаза Костић и Јован Дучић предњаче међу њима.

МИ И СТВАРНОСТ

Овај есеј је настао 1911. године. Било је то време када је наш народ пролазио кроз убрзани развој у многим областима, а целокупно стање у друштву подстакло је ауторку да искаже своја размишљања и запажања.

Да би ти садржина овог есеја била јаснија, за почетак протумачи на кога се односи МИ у самом наслову. Мислим да ти је јасно да је реч и о нама у Србији, али и о свим Србима, гдегод да су. Већ знаш да есеј има дубину о којој ваља детаљно размислити. Размисли о овом есеју редом, према пасусима:

Први пасус

• Објасни како разумеш да смо ми народ који не верује у стварности и не воли је.
• Слажеш ли се са Исидором Секулић да у сваком раду и задатку видимо сензацију, личну амбицију и снове? Образложи своје размишљање.
• Занимљиво је ауторкино размишљање да код нас нема јединства између онога што треба и што се мора и оног што се ради. Ако се слажеш са њеним мишљењем, поткрепи аргументима то. Ако се сне слажеш са њим, образложи своје неслагање.
• Да ли реченица „Силу мисли трпимо на расправљање неспоразума и несугласица” заиста осликава српски народ? Размисли о овој реченици и образложи своје размишљање уз одговарајуће аргументе.
• Може ли последња реченица овог пасуса бити једна од порука овог есеја? Пронађи још неку изреку која би била у сагласности са овом реченицом.
• Насликај свој доживљај овог пасуса како би свако ко види твој рад могао закључити какав смо ми народ.

Други пасус

• Шта ти мислиш о раду за опште народно добро?
• Мислиш ли и ти да наши људи раде за опште добро само из дужности?
• Покушај да објаснише узбрдице и низбрдице о којима Исидора Секулић пише.
• Наброј неколико од сто послова који нас чекају око одржања националног и културног опстанка.
• Упореди неки народ по избору са нама у односу на послове који су завршени или нису завршени.

Трећи пасус

• Шта ти мислиш о томе да Срби тешко живе гдегод да су? Образложи своје размишљање.
• Зашто смо ми „лонац” према ауторкином есеју?
• Јасно ти је да смо растурени и сиромашни. Да ли мислиш да смо немарни? У чему се огледа та наша немарност?
• Објасни своје размишљање о љубави према свему човечанству. Слажеш ли се са ауторкиним размишљањем или мислиш да је то можда важило у оно време?

Четврти пасус

• Објасни значење ауторкиног исказа „сви ми живимо у кући која гори”.
• Образложи своје размишљање у вези са многим злим истинама које се о нама не могу порећи.
• Наведи врлине и мане које одликују наш народ.

Пети пасус

• Објасни значење израза „преметати се као зрна на решету”. Покушај да повежеш овај израз са још неким изразима сличног значења.
• Колико је у људској природи да испита оно место на коме је клизнуо и пао? Које особине имају људи који то чине?
• Објасни шта за тебе представљају морал и дужност.
• Иако је овај есеј написан давно, сложићеш се да су неке његове поруке свевремене, универзалне. Наведи неке од њих.

Шести пасус

• Зашто ауторка мисли да немамо времена да чекамо?
• О каквој одбрани и грађењу Исидора Секулић говори?
• Слажеш ли се са ауторкиним мишљењем да свесна и поштена интелигенција заиста заузима тако високо место у проповедању тог новог морала?
• Како схваташ ауторкин исказ „за народ радити, то је друмове орати”? Или мислиш да је само реч о метафоричном и хиперболисаном изразу?

Седми пасус

• Шта ти подразумеваш под српском неслогом?
• Мислиш ли да би нам метод заједничког рада заиста донео суштинског добра?
• Исидора Секулић сматра да немамо таленат за систематски рад, паметну сређеност и политичку и друштвену дисциплину. Аргументуј ове њене тврдње.
• Мислиш ли да још нешто немамо као народ у целини, а што би нам помогло да кренемо напред?

Осми и девети пасус

• Објасни своје виђење морала и вере у односу на националне дужности.
• Протумачи разлику између уверења и вере.
• У чему се огледа лоша страна братске и племенске везе, према ауторкином мишљењу?
• На основу овог есеја, направи табелу са добрим и лошим особинама српског народа.
• Прикажи своје виђење решења које би решило проблеме о којима Исидора Секулић размишља у овом есеју.

После овако детаљног тумачења прочитаног есеја мислим да ти неће бити тешко да разумеш неке од реченица:

• У стварност не верујемо и не волимо је.
• Силу мисли трошимо на расправљање, неспоразуме и несугласице.
• У мислима умемо бити стварни, у делима не.
• Гдегод нас је, свугде тешко живимо.
• Или се бранили, или се не бранили, зло пролазимо.
• Нама је потребан један нарочити морал и нарочити принципи и појмови о раду и љубави појединаца према народној ствари. Тај морал би требало да је директна последица љубави према свему човечанству.
• И човек и магаре су мудрији него човек сâм; нико није на одмет кад је реч о раду за сав народ.
• Замора и колебања, наравно, мора бити, у путевима и правцима морамо грешити. Сабран мора човек бити и испитати мора оно место на коме је клизнуо и пао.
• Љубав према раду за опште добро треба да постане код нас не уверење него вера.
• Али ми треба једаред да почнемо сневати сан који ће се и остварити.

Последњи задатак за тебе

Повежи данашње стање у Србији са садржајем овог есеја. Можда ћеш издвојити и најупечатљивију мисао из есеја коју би била у најтешњој вези са данашњицом