СВЕТЛИ ГРОБОВИ - Јован Јовановић Змај
Можеш преузети следећи документ: Јован Јовановић Змај – живот и дело
РОМАНТИЗАМ
Књижевни правац који се јавио у Немачкој крајем 18. века. Широки покрет, обухвата филозофију и науку, посебно уметност. Романтичари маштају не само о добром, већ о идеалном животу. Отуда произилази њихова светска туга због тешког живота и њихов култ слободе и поносите личности. Познато је доба „светског бола” и многих самоубистава. Представници овог књижевног правца су Бајрон, Шели, Хофман, Шилер, Виктор Иго…
МИСАОНА или РЕФЛЕКСИВНА ПЕСМА
Настала је у старој Грчкој. Осећање је нераздвојно од мисли, износи се однос песника према животу или стварности уопште, нека мисао о животним појавама, о смислу живота, о пролазности и смрти или о неким људским вредностима. Постављају се питања, износи се сумња, траже се одговори. Делује на читаочева расположења и покреће га на размишљање. На песнички начин, песничким средствима, развија се једна или више мисли које заокупљају песника. Ствараоци ове врсте поезије у свету су Гете, Бајрон, Бодлер, Пушкин, а код нас:
- Јован Јовановић Змај „Светли гробови”
- Стеван Раичковић „Небо”
- Владислав Петковић Дис „Међу својима”
Ову врсту поезије неговали су и: Петар Петровић Његош, Лаза Костић, Јован Дучић, Милан Ракић, Бранко Миљковић…
Песник непосредно казује животна искуства, мисли, размишљања, филозофске ставове кроз фигуративно (пренесено) значење.
∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞
ПЕСМА
∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞ ∞
Занимљивост:
Ова песма је настала за посело које су организовали ученици београдске гимназије 25. јануара 1879. године у корист породице покојног песника Ђуре Јакшића.
Мање познате и непознате речи и изрази:
- ШТИЈУ – читају
- ГРАДИНА – башта, врт
- ТИСУЋ ЛЕЋА – хиљаду година
- ИДЕАЛ – циљ коме тежимо, са вером у успех
- МАЛАКСАЛО – слабо
- ПОГДЕКО – неко, понеко
- ПОВЕСНИЦА – ток развоја природе и људског друштва, историја
- СТАРОСТАВНИ – стародревни, од старине
- ЧИТУЉА – попис мртвих или оглас у новинама о нечијој смрти
- ЕОН – веома дуг временски период
- ДОГЛАСНИЦЕ – оне које доглашују, добављају
- ЗБОРИ – речи
- ЦЕЛИ – циљу
КЊИЖЕВНИ РОД: лирика / лирска поезија
КЊИЖЕВНА ВРСТА: мисаона (рефлексивна) песма са елементима родољубиве песме
ТЕМА ПЕСМЕ су однос и став песника према гробовима предака који светле за све будуће нараштаје.
ИДЕЈА ПЕСМЕ јесте песникова жеља да проникне у тајну коју крију ти пусти гробови.
САДРЖАЈ ПЕСМЕ ПО СТРОФАМА
- ПРВА СТРОФА – Песник пита браћу да ли су били на гробљу и објашњава шта све представљају гробови.
- ДРУГА СТРОФА – Песник говори о симболици гробова и указује да они светле и увек су окренути узвишеној будућности.
- ТРЕЋА СТРОФА – Указује нам на величину жртава наших предака и говори нам шта је аманет дедова наших будућим нараштајима.
ЗНАЧЕЊЕ синтагме „светли гробови”
СВЕТЛИ (будућност)
↓ ↑
ЈА (садашњост)
↑ ↓
ГРОБОВИ (прошлост)
Гробови су прошлост једног народа, а наш народ је многе изгубио за боље сутра. Њихова жртва, смрт и дела светле за будућа покољења. Представљају вечност и истрајност једног народа.
Симболика речи „гробље”
- симбол пролазности, смрти, заборава и потпуног нестајања
- знак памћења и вековне мудрости
- колевка за будуће идеје и нараштаје
- светле духовношћу, вредним и великим у науци и уметности
- извор за напајање нових нараштаја
- везују традицију и колективни дух
- симбол су обичног човека, краљева и царева, великана једног народа истовремено
- гробови нису само тама већ и светлост
- успомена на добре и храбре људе
- подршка новим генерацијама
- савети и мудрости које сами ти људи (гробови) носе са собом
ПОДЕЛА НА ЦЕЛИНЕ
- Све је гробље.
- Знак пролазности, смрти и заборава.
- Историја живота и народа у прошлости.
- Поједини гробови светле у тами заборава – гробови јунака, државника, научника и стваралаца, оних који су задужили свој народ, на пример, Ђура Јакшић.
КЉУЧНЕ РЕЧИ – гробље, колевка, висина, црна тама, свећа, дела, име светло, спона, повесница, памтивек, дуг, идеали, дедови, прошлост, коло…
ВИШЕЗНАЧНИ СМИСАО ГРОБОВА КОЈИ СВЕТЛЕ
- Они дају смер сваком нараштају камо треба ићи;
- Повезују прошлост, садашњост и будућност;
- Преносе дух једног народа, „дух коме нема гроба”;
- Преносници су великих мисли и идеја, узвишених стремљења и свега што спаја „век са веком, човека са човеком”;
- Захваљујући њима, прожимају се старо и ново, на идеале једних надовезују се идеали других, без којих живот и нема смисла, а до ИДЕАЛА се стиже борбом, вером и надом, али и упорношћу која не зна за сумње и клонућа.
ПОРУКЕ ПЕСМЕ
- Млад човек може поћи, продужити, доћи до циља и постићи све оно чему се тежило вековима само ако уме на време да ослушкује гласове претходника и ако тежи високом циљу као што су тежили они чији гробови не престају да светле.
- Велике идеје и идеали на прво место стављају људско добро, племенитост, слободу, понос, достојанство и самопрегор, пожртвовање.
- Мора се бити борбен, истрајан, са вером у оно што се жели.
- Треба желети, хтети и веровати у себе и своје идеале. У супротном, ако се појединац поколеба и посумња у изабрани пут, до циља никада неће стићи.
- И гробови имају своју вредност.
- Стихови „Где ја…”
- „Пут који води слави никада није посут цвећем”. (Данте Алигијери)
- „Славно мрите кад мријет морате”. (Петар Петровић Његош)
- „Ако презреш смрт, савладаћеш сваки страх”. (Публијус Сурус)
- „Народ је овај умирати свико у смрти својој да нађе лијека”. (Алекса Шантић)
- „Имати заједничку славу у прошлости, заједничку вољу у садашњости, створити велике ствари заједнички – то су битни услови за опстанак једног народа”. (Јозеф Ернест Ренан)
- „Ти гробови нису раке, већ колевке нових снага”.
Версификација песме
Песма има три строфе. Прва има 19 стихова, друга има 35, а трећа има 55 стихова = 109 стихова. Рима се може пронаћи, мада је мешовита, час укрштена, час обгрљена. Стихови су од шестераца, чак и четверци, а преовлађују осмерци и десетерци.
Језичко-стилска анализа песме према строфама
ПРВА СТРОФА
- ЕПИТЕТИ – млада, виших
- АНАФОРА (почетак више стихова једном речју) – ОВДЕ: седам стихова почиње речју „гробље” (6 + 1 – гроб)
- АНТИТЕЗА (КОНТРАСТ) – гробље и колевка, брда и долине, светлост и тама, цар и краљ, избраник и мученик
- ПОИМЕНИЧАВАЊЕ – на голему (мисли се на велико гробље)
- ГРАДАЦИЈА – од општег ка појединачном: ГРОБЉЕ је земља, вода, врт и градине, брда и долине, стопа, гроб до гроба
- МЕТАФОРА – светли гробови
- ИМПЕРФЕКАТ – бејасте ли (указивање на прошлост)
- СИНОНИМИЈА – врти и градине
- СКРАЋЕНА МНОЖИНА – врти < вртови
- ВОКАТИВ – браћо моја млада
- ИНВЕРЗИЈА – браћо моја, доба свију
- ОДСУСТВО ГЛАСА Е – (ј’) – апостроф
ДРУГА СТРОФА
- ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – „милионе прогутала ј’ тама”
- НЕПРАВИЛНА МНОЖИНА – млази, трази
- ОНОМАТОПЕЈА – буј
- ЕПИТЕТИ – недогледног, клете, даљних, узвишеној
- МЕТАФОРА – прошлост као тамнина; „кад се умље у прошлост удуби”, гробови сјају сваком нараштају
- АНТИТЕЗА (КОНТРАСТ) – висина звезда и земљица, стари и нови гробови, даљњих еона и узвишена будућност, непосећени гробови и неки увек са свећом
ТРЕЋА СТРОФА
- ПОРЕЂЕЊЕ – „Баш ка’ горе око звезда”
- КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – „Где ја стадох – ти ћеш поћи! / Што не могох – ти ћеш моћи!”; „Живот празан – младост пуста”; „нове клице, стара нада”, „ново цвеће, стабла стара”; „без њих би се малаксало / без њих би се брзо пало”
- МЕТАФОРА – „кроз векове, кроз маглину”, гласови продиру кроз свет мрачни; „свет би био гроб без цвета”
- СИНОНИМИЈА – збори и гласи
- СКРАЋЕНА МНОЖИНА – гласи < гласови
- АПОСТРОФ – с’, ј’, ал’, довикив’о, ка’, л’, зрачни’, пош’о, звездам’, л’, ил’, досветљујућ’, мис’о, пружајућ’, тежећ’, кој’
- ЕПИТЕТИ – бистрим, мрачни, зрачни’, громким, божанском, светлог…
- ВОКАТИВ – брате драги, децо
- ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – „повесница прича ово”, „ту се слег’о живот млади / да се с гробом разговара”.
- ПОСЛОВИЧНОСТ у неким стиховима
- ГРАДАЦИЈА – „који су те напред звали / који су те ојачали / који су ти крила дали”; „без њих би се малаксало / без њих би се брзо пало”
АПОСТРОФА – обраћање, може бити и неживим бићима, одсутним лицима или апстрактним појавама. Увек је у вокативу и одваја се у писању зарезима, а у говору паузама.
Сличности и разлике ове песме са песмом „Отаџбина” Ђуре Јакшића:
СЛИЧНОСТИ
- Говоре о родољубивим осећањима.
- Указују на однос дедова и унука, предака и потомака.
- „Светли гробови” су настали у част Ђуре Јакшића.
- Говори се о славној смрти предака.
- У обе песме има обраћања.
- Обе песме исказују снажна осећања.
- Односе се на садашња, прошла и будућа покољења.
- Припадају романтизму.
- Универзалност значења и порука.
- Поштовање према прецима и прошлости.
- Три строфе.
- Доста мање познатих и непознатих речи и израза.
РАЗЛИКЕ
ЗАНИМЉИВОСТ: Змај је написао прву песму у шеснаестој години (1849) у Иригу. Није је одмах уништио
Ако те занима…
Кад зарате песници: СЛАВУЈ ПРОТИВ ЗМАЈА
(Политикин забавник)