СТАЛНЕ ИМЕНИЦЕ

Реч је о именицама за које постоје синоними, али се ти синоними не употребљавају.

Увек се користе именице: бабо, љуба, двор, господар (никад синоними: отац, жена, кућа, муж).

И уместо придева: десна, лепа, витешки, бела… употребљавају се сталне именице: десница рука, љепота ђевојка, коњ витез, пшеница бјелица. Наравно, ове именице су епитети када стоје уместо придева.

СТАЛНИ ПРИДЕВИ (СТАЛНИ ЕПИТЕТИ)

Реч је о придевима који увек стоје уз одређене именице: вино румено, грло бело, кошуља танана, копље убојито, бритка сабља…

СТАЛНИ БРОЈЕВИ

3, 7, 9, 12, 30, 100, 300, 1000

У питању су увек исти бројеви који се појављују у народној књижевности:

• три пламена мача,
• тамнује се три године дана,
• седам синова,
• девет Југовића,
• хиљаду сватова…

СТАЛНИ (УСТАЉЕНИ) ПОЧЕЦИ

Народне песме често почињу стиховима:

• „Вино пије…”
• „Књигу пише…”
• „Боже мили, чуда великога…”

Сталног почетка често има и у народним бајкама: „Био једном један…”

СТАЛНИ (УСТАЉЕНИ) ЗАВРШЕЦИ

Како постоје устаљени почеци, тако постоје и устаљени завршеци у народној (усменој књижевности):

• „Давно било, сад се спомињало”.
• „То изусти, па душу испусти”.
• „Како таде, тако и данаске”.