Придевске заменице
Заменице упућују на бића, ствари и особине. Могу бити:
- ИМЕНИЧКЕ (мењају именице)
- ПРИДЕВСКЕ (мењају придеве)
ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
Карактеристике придевских заменица:
- несамосталне речи, као и придеви
- функција (служба) атрибута или именског дела предиката у реченици
- слажу се са именицом уз коју стоје у роду, броју и падежу (као и придеви)
ПОДЕЛА ПРИДЕВСКИХ ЗАМЕНИЦА
ПРИСВОЈНЕ (ПОСЕСИВНЕ) ЗАМЕНИЦЕ
- припадање првом, другом или трећем лицу једнине или множине (мој, твој, његов…)
- припадање сваком лицу – СВОЈ – одређује припадност појму који је означен субјектом – ПРИДЕВСКА ПРИСВОЈНА ЗАМЕНИЦА ЗА СВАКО ЛИЦЕ
- Он има СВОЈЕ (никако ЊЕГОВЕ) ципеле.
- Обуо је ЊЕГОВЕ ципеле. (:))
- Ово је МОЈА књига.
- Ја читам СВОЈУ књигу.
ПОКАЗНЕ (ДЕМОНСТРАТИВНЕ) ЗАМЕНИЦЕ
- ЗА БИЋА И ПРЕДМЕТЕ – овај, тај, онај
- ЗА КОЛИЧИНУ – оволики, толики, онолики
- ЗА КВАЛИТЕТ, КАКВОЋУ – овакав, такав, онакав
НАПОМЕНА:
- ГОВОРНИК – овај папир
- САГОВОРНИК – тај папир
- УДАЉЕНО, ОДСУТНО, ТРЕЋЕ ЛИЦЕ – онај папир
УПИТНО-ОДНОСНЕ ЗАМЕНИЦЕ
- ЗА БИЋА И ПРЕДМЕТЕ – који
- ЗА КОЛИЧИНУ – колики
- ЗА КВАЛИТЕТ – какав
- ЗА ПРИПАДНОСТ – чији
- Која ти се књига толико свиђа? (упитно-односна заменица)
- Видела сам књигу која ми се баш свиђа. (упитно-односна заменица)
НЕОДРЕЂЕНЕ ЗАМЕНИЦЕ
Односе се на неодређене појмове:
- ЗА БИЋА И ПРЕДМЕТЕ – неки
- ЗА КОЛИЧИНУ – неколик
- ЗА КВАЛИТЕТ – некакав
- ЗА ПРИПАДНОСТ – нечији
ОДРИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
Односе се на одрицање именичког појма:
- ЗА БИЋА И ПРЕДМЕТЕ – никоји
- ЗА КВАЛИТЕТ – никакав
- ЗА ПРИПАДНОСТ – ничији
ОПШТЕ (ОДРЕЂЕНЕ) ЗАМЕНИЦЕ
Односе се на сва бића или предмете на које се помишља:
- ЗА БИЋА И ПРЕДМЕТЕ – сваки; ма који, било који, који год
- ЗА КВАЛИТЕТ – свакакав; ма какав, било какав, какав год
- ЗА ПРИПАДНОСТ – свачији; ма чији, било чији, чији год
- ЗА КОЛИЧИНУ – ма колики, било колики, колики год
НАПОМЕНА
ПРАВОПИС – као и код именичких 
- Ја не учим НИ ЗА КОГА осим за себе.
- Ја не знам НИ ЗА ЧИЈУ кривицу.