Читајући, знам много о тим јуначким временима

Кроз богату српску историју, пуну неочекиваних обрта и догађаја, прошли су многи српски јунаци који су били од кључне важности за опстанак и формирање наше историје онакве каква је данас. Били су спремни да дају своје животе зарад своје државе. Племенити, храбри, проницљиви и неустрашиви, пркосили су бездушним Турцима, нашим тадашњим непријатељима, који су крвнички отимали њихова највећа богатства.

Хитно су им били потребни хероји попут Малог Радојице који је претрпео набијање клинаца под нокте и паљење ватре по својим мишићавим грудима. Није само он јуначки поднео страшне муке. Друштво му је правио Иво Сенковић који је један од најмлађих јунака који заузима сопствено место на листи најнеустрашивијих јунака који су победили „већег од себе”. Свесно је кренуо уместо свог оца на мегдан са човеком који није знао шта је граница издржљивости. Војвода Пријезда је свесно дао свој живот у нади да ће допринети ослобођењу нашег народа. Таква јуначина се рађа само једном. Ту је било још много њих, и мушких и женских. Издвојила се својом племенитошћу верна љуба Анђелија, мудра жена Богдана Јакшића, која је својом памећу, лепотом и смелошћу спречила братоубиство.

Сви су они звезде на небу које се никад неће угасити. Доста су допринели свима нама само што нису довољно поживели да то сазнају. Њихови подвизи су се памтили и памтиће се још дуги низ векова. Све док нас буде било. Живели су кратко и скромно, али њихова слава живеће дуго. Никада их нећемо заборавити!

Угљеша 7/1

(шк. 2012/2013.)