Једначење сугласника по месту творбе

Једначење сугласника по месту творбе или по месту изговора јесте промена, алтернација, зубних С и З испред предњонепчаних („кукичавих”) гласова Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ у Ж, Ш:

Погледај примере:

До ове промене долази и када се Н нађе испред Б и П. Тада се Н замењује усненим М:

Погледај примере који се везују за прелазак Н у М:

ЗАНИМЉИВОСТ: Ове промене има и у речима страног порекла: ИМПОРТ, СИМПОЗИЈУМ, СИМБОЛ.

Још једна ЗАНИМЉИВОСТ: Ову гласовну промену везујемо и за Х, али је таквих примера најмање:

ДРХТАТИ > ДРШЋЕ

МЕХ > МЕШЧИЋ

ОДСТУПАЊА

И код ове гласовне промене долази до одступања и то у сложеницама. Између две речи који чине сложеницу осећа се граница:

РАЗЉУТИТИ СЕ, СЉУШТИТИ, ИЗЉУБИТИ, РАЗЊИХАТИ…

ЈЕДАНПУТ, СТРАНПУТИЦА, ЦРВЕНПЕРКА…

На сву срећу, постоји Правопис (школско издање) кад нисмо сигурни како неку реч треба написати.

ПАЖЊА, ПАЖЊА!!!

Постоје речи у којима долази до оба једначења, и до једначења сугласника по звучности и до једначења сугласника по месту изговора:

З А Д А Т А К