Губљење сугласника

Обрати пажњу:

губљење сугласника или упрошћавање сугласничких група

Ова промена ти неће задавати проблеме. Можда ти то звучи невероватно, али – видећеш већ Laughing

Размисли како су настале следеће речи:

ИСИТНИТИ > ИЗ+СИТНИТИ > ИССИТНИТИ > ИСИТНИТИ

Јасно ти је да је због једначења сугласника по звучности дошло до стварања два С. И онда се једно – изгубило Wink

ЗАДАЦИ > ЗАДАТАК+И > ЗАДАТАЦИ > ЗАДАТЦИ > ЗАДАЦИ

Од сибиларизације преко непостојаног А до – губљења сугласника. Видиш да није тешко Smile

ОЦА > ОТАЦ+А > ОТЦА > ОЦА

Ево и примера у генитиву једнине. Непостојано А, па се изгубило Т. Већ знаш да се Т налази у Ц. Зашто бисмо га двапут говорили Surprised

Закључак ти је тачан у потпуности Tongue Out Када се у некој речи нађу два иста сугласника један поред другог, један од њих се губи.

Битно је да знаш да се губљење сугласника врши у сугласничким групама тешким за изговор, али – тек кад исцрпиш све друге могућности. Јасно ти је да се некада пре губљења сугласника јављају и друге гласовне промене.

Занимљив је пример ПЕДЕСЕТ. Некада је био и на пријемном испиту. Срећом, те су се поред ове речи налазиле две линије за уписивање одговора Smile

ПЕДЕСЕТ > ПЕТДЕСЕТ > ПЕДДЕСЕТ > ПЕДЕСЕТ

Видиш, није се изгубило Т него Д Wink

Још неколико примера да се увериш да се не губи само сугласник Т:

БЕЗНАЧАЈАН < БЕЗ+ЗНАЧАЈАН > БЕЗНАЧАЈАН

ОДЕЛИТИ < ОД+ДЕЛИТИ > ОДЕЛИТИ

БЕЖИЧНИ < БЕЗ+ЖИЧНИ > БЕЖЖИЧНИ > БЕЖИЧНИ

РАШИРЕН < РАЗ+ШИРЕН > РАСШИРЕН > РАШШИРЕН > РАШИРЕН

Што се тиче сугласничких група, обрати пажњу на примере: придеви БОЛЕШЉИВ, ПАКОСНА и  ПОЗОРИШНИ, радни глаголски придев у једнини средњег рода РАСЛО и генитив једнине именице листак ЛИСКА.

БОЛЕСТ > БОЛЕСТ-ЉИВ > БОЛЕСЉИВ > БОЛЕШЉИВ

ПАКОСТ > ПАКОСТАН-А > ПАКОСТНА > ПАКОСНА

ПОЗОРИШТЕ > ПОЗОРИШТ-НИ > ПОЗОРИШНИ

РАСТИ > РАСТ(ОХ)-ЛО > РАСТ-ЛО > РАСЛО

ЛИСТАК > ЛИСТАК-А > ЛИСТКА > ЛИСКА

О другим гласовним променама извршеним у наведеним примерима не бих ти ништа говорила. Али се поставља питање шта се десило са сугласником Т. Па – изгубило се. То ти је бар јасно Smile

-СТЉ-

-СТН-

-ШТН-

-СТЛ-

-СТК-

И тако су се, на крају наше приче, сугласничке групе – упростиле.

Зашто уопште настаје ова гласовна промена? Па да бисмо избегли нагомилавање истих или сличних гласова у непосредној близини.

И у овој гласовној промени долази до ОДСТУПАЊА:

  1. суперлатив придева који почињу сонантом Ј: најјачи, најјаснији, најјужнији, најједноставнији, најјефтинији...
  2. неке сложенице: ваннаставни, преддржавни, двадесеттрећина, поддијалекат...
  3. неке речи страног порекла: азбестни, протестни, телефонисткиња, пијанисткиња, контрастни...

Скренула бих ти пажњу на пример БЕЗАКОЊЕ. Никада ми неће бити јасно зашто многи ученици овај пример повезују са коњима. А тако је једноставно Smile

БЕЗАКОЊЕ > БЕЗ+ЗАКОН+ЈЕ > БЕЗ+ЗАКОЊЕ (јотовање) > БЕЗАКОЊЕ (губљење сугласника З)

Зар није једноставно?

Обрати пажњу и на пример ПРИПОВЕЦИ, толико пута помињан...

ПРИПОВЕТКА > ПРИПОВЕТ-КИ > ПРИПОВЕТЦИ > ПРИПОВЕЦИ

Дозвољено је, као што знаш, и ПРИПОВЕТКИ поред објашњеног примера ПРИПОВЕЦИ. И како људи упорно користе ПРИПОВЕТЦИ – не знам Frown

А кад одеш на сокић, немило ћеш се изненадити кад видиш да у бројним кафићима уредно пише – НАПИТЦИ. Грозно Yell

Води рачуна!

Знам да ћеш заволети ову гласовну промену. Изгубиш глас и решиш проблем. Али не заборави: глас се губи само кад смо сигурни да других гласовних промена у датој речи нема.

На крају – учење и вежбање Smile

  1. Анализирај гласовне промене у следећим примерима: безвучни, ишетати, масни, одужити, преци, расањен, раставити, руски.
  2. Напиши придеве од именица КОРИСТ, РАДОСТ и СВЕСТ у женском и средњем роду једнине и одреди гласовне промене у њима.
  3. Напиши присвојне придеве од именица ТРШИЋ и ПЛЕМИЋ и објасни до којих је гласовних промена дошло у њима.
  4. Напиши правилно следеће речи:  гимназискиња, девесто, најачи, оцепити, Раско, сутство, шесто.