Сибиларизација

У моје време се ова гласовна промена звала друга пала-тализација, али се сада зове сибиларизација према преласку гласова К, Г и Х у сибиланте, зубне гласове Ц, З и С.

Сети се како гласи номинатив множине именица мушког рода ЈУНАК, БУБРЕГ и ОРАХ. Наравно да знаш: јунаци, бубрези и ораси. И наравно да уочаваш да је дошло до промене К, Г и Х у Ц, З и С испред И.

Исто ће се десити и са именицама РУКА, НОГА и СВРХА када их ставиш у датив једнине именица женског рода. (руци, нози, сврси)

Ове гласовне промене има и у неким глаголским облицима:

- императив глагола ПЕЋИ – ПЕЦИ

- имперфекат истог глагола: ПЕЦИЈАХ

Сећаш се инфинитивне основе? Од глагола ПЕЋИ > пек-

 º   º   º

Дакле, СИБИЛАРИЗАЦИЈА је гласовна промена у којој задњонепчани (веларни) К, Г и Х прелазе у зубне (сибиланте) Ц, З и С испред И.

  º   º   º

ОДСТУПАЊА (ИЗУЗЕЦИ)

- Лична имена у дативу – АНКИ, ОЛГИ, МИХИ

- Групе: ЦК, ЗГ, СХ, ТК, ЋК и ЧК: коцки, мазги, Пасхи, тетки, праћки или тачки / мачки.

Sibilarizacija 1

- Речи са нејасним значењем: СЕКИ, БАКИ или ЛИГИ.

- Имена становница у дативу и локативу: БАНАЋАНКИ, БУГАРКИ. Занимљив пример: Београђанки: женска особа из Београда – Београђанци: једна од највиших зграда у Београду.

- Код неких речи дозвољени су ДУБЛЕТИ:

  • приповеци и приповетки; НИКАКО: приповетци
  • бици и битки; НИКАКО: битци
  • загонетки и загонеци; НИКАКО: загонетци
  • епохи и епоси;
  • фрески и фресци;
  • маски и масци;
  • кћерки / кћерци;
  • ЧЕСТИТКА: ЧЕСТИТКИ, али је и ЧЕСТИЦИ (правилан облик, али га за сваки случај избегавај Smile ).
  • неки географски појмови: Пожеги или Пожези; Лики или Лици.

 º   º   º

Када не знаш како је правилно рећи или написати, користи школско издање Правописа Wink