Књига, мој најбољи друг

Кад је тешко – ту је; ту је кад је песма. Књига је моја рука десна. Желела или не, без књиге не могу. Често ме оне оборе с ногу. Чему разлога више? Без ње се теже дише. Она је мој најбољи друг. Ако си са њом, живот ти је дуг.

Сваком су понекад дани монотони, тмурни. Како свима, тако и мени понекад меланхолија закуца на врата. У помоћ ми пристиже моја пријатељица књига. Захваљујући њеним оштрим, неодољивим страницама побеђујемо све непријатеље. Тако олако посечемо све ружне речи и мали нам буде цели свет. Упустимо се у заједничку авантуру и на њеним корицама летимо и обилазимо недостижна места. Заједно се смејемо. Заједно тугу делимо. Њени описи и начин изражавања остављају утисак на мене и често, морам да вам признам, позајмим их у говору и писању. Док ми пре ноћне дремке и слатких снова прича своје приче, ја јој се дивим. Дивим се њеним пријатељима, главним јунацима, са којима ме радо упозна. Дивим се њеном држању. Похвалила бих и њен смисао за хумор. Одушевљава ме колико, уствари, слично размишљамо, колико тежимо за нечим бољим, неприступачним, идентичним. Баш због тих сличности ми се не раздвајамо и волела бих да јој се захвалим што је увек уз мене. Љубоморна је на школске књиге и на моје бриге, када времена нема да ми буде главна тема. Важно да је ту, у добру и у злу. И када грешим, савете ми даје, увек је ту за ме.

То је пријатељица, то је учитељица. Све што ми треба, она ми даје. Све што тражим, у њу стаје. И тако сањамо. Обилазимо. Путујемо. Маштамо... И сада знам да се љубоморно питате да ли је ваш најбољи друг овакав, садржи ли све компоненте. Могу вам рећи: са њом живот лепше тече, улепша ми свако вече. Са њом је живот као бајка! Она ми је друга мајка!

Јелена М. 8/2

(шк. 2014/2015.)