Подела речи према употреби
↔ ↔ ↔ ↔ ↔
КЊИЖЕВНЕ РЕЧИ
РЕЧИ У ОПШТОЈ УПОТРЕБИ
Све речи које се користе у свакодневној комуникацији.
ТЕРМИНИ
Речи које се користе у наукама:
- ГЕОГРАФИЈА: изохипса, изобаре…
- ГРАМАТИКА: вокатив, деклинација, конјугација…
- ИНФОРМАТИКА: компјутер, хардвер, софтвер…
- МЕДИЦИНА: антибиотик, мускулатура…
- ФИЗИКА: гравитација, енергија, атом…
- ХЕМИЈА: натријум, молекул…
ИСТОРИЗМИ
Речи које се више не користе, јер се ти појмови и предмети више не употребљавају. Некада су биле коришћене и имале су своје значење. Односе се на све оно што данас припада историји: винарина, дахија, нахија, кмет, самарџија…
АРХАИЗМИ
Речи које су застареле, више се не користе, а замењене су другим речима: алас = рибар, видар = лекар, земљопис = географија, књига = писмо, отечество = отаџбина, позорје = сцена, путешествије = напорно путовање, терзија = кројач, чобанин = пастир…
НЕОЛОГИЗМИ
Речи које су нове и често замењују позајмљенице или речи које још нису ушле у општу употребу: велетрговина, испоштовати, крајпуташ (споменик крај пута), минисукња (врло кратка сукња), небодер, облакодер, појаснити, састанчити, сајт, фајл, фонт…
У ову групу спадају и КОВАНИЦЕ. Њих стварају појединци, а најчешће књижевници. По кованицама је најпознатији песник Лаза Костић (плетисанка), а реч глувина (= глува тишина) осмислила је Светлана Велмар Јанковић.
↔ ↔ ↔ ↔ ↔
НЕКЊИЖЕВНЕ РЕЧИ
ДИЈАЛЕКТИЗМИ
Речи које су ограничене на одређени крај и не улазе у књижевни језик: бак (бик), видајница (лекарка), ди (где), иће (јело), сумља (сумња)…
РЕГИОНАЛИЗМИ
Речи које се користе у ширем региону или подручју: шпацирање (бесциљно шетање)…
АРГО или СЛЕНГ или ЖАРГОН
Речи које се користе у одређеним групама. Обично их користе млади и неминовни су део одрастања. Познате су и као ШАТРОВАЧКЕ или УЛИЧАРСКЕ РЕЧИ: бедак, бус, гиље, лова, кева, клопа, народњак, смарач, текма, ћале…
НЕСТАНДАРДНЕ РЕЧИ или КОЛОКВИЈАЛНИ ГОВОР
Жаргон је реч француског порекла и дословно означава покварен или неразумљив говор; нарочит говор неког друштвеног слоја, неке друштвене групе или омладине. Жаргон је говор једне друштвене скупине лишен квалитета књижевног језика. Синоними за реч ЖАРГОН су АРГО и СЛЕНГ.
- Без кинте сам.
- Купили бисмо ми све што треба, али смо остали без лове.
- Водио је рибу код матораца на вечеру. Ћале је одлепио, а кеви се уопште није допала.
- Толико су се уциркали да нису имали појма шта раде.
- Смувала би она њега врло лако, али он толико смара да није ни покушала.
- Рикнуо му је миш па уопште не може да користи машину.
- Љоснуо сам већ на писменом.
- Одрали су га за струју.
- Дигла се велика фрка око тога.
- Трипује се да зна матиш најбоље у разреду, а везе нема, све буба напамет.
- Идемо на Калиш, на Ташу је досадило.
- Не фолирај се, немаш ти херца да се бијеш с том горилом.
ТУЂИЦЕ
Речи које су страног порекла, али се нису уклопиле у српски језик. Наравно, њих треба избегавати. Често их користе мање образовани људи или малограђани. Сети се само Феме из Стеријине „Покондирене тикве” 
ВУЛГАРИЗМИ
Речи које су везане углавном за напетост и страх, али не мења на ствари да су вулгарне и некултурне. Неваспитане су и увредљиве и обично је реч о псовкама. Једно је сигурно: не постоји ниједна ситуација где их је оправдано користити!