Исказивање реченичних чланова
Реченични чланови могу се углавном исказати:
- једном речју;
- синтагмом;
- зависном реченицом.
Али пази!
Сви реченични чланови осим предиката!!!
- Раноранилац две среће граби. – реч (субјекат)
- Сваки прави раноранилац две среће граби. – синтагма (субјекат)
- Ко рано рани, две среће граби. – зависна реченица (субјекат)
- Волим воће. – реч (прави објекат)
- Волим сочно воће. – синтагма (прави објекат)
- Волим када је воће сочно. – зависна реченица (прави објекат)
- Био сам пажљив на часу. – реч (прилошка одредба за време)
- Био сам пажљив за време часа. – синтагма (прилошка одредба за време)
- Био сам пажљив док је трајао час. – зависна реченица (прилошка одредба за време)
- Јури као ветар. – реч (прилошка одредба за начин)
- Јури као разиграни ветар. – синтагма (прилошка одредба за начин)
- Јури као да га ветар носи. – зависна реченица (прилошка одредба за начин)
- Отишао је далеко. – реч (прилошка одредба за место)
- Отишао је неописиво далеко. – синтагма (прилошка одредба за место)
- Отишао је где је бог рекао лаку ноћ. – зависна реченица (прилошка одредба за место)
- Дрвеће је ишчупано због ветра. – реч (прилошка одредба за узрок)
- Дрвеће је ишчупано због јаког ветра. – синтагма (прилошка одредба за узрок)
- Дрвеће је ишчупано јер је дувао јак ветар. – зависна реченица (прилошка одредба за узрок)
- Осећај у авиону је био диван. – реч (именски део предиката / предикатив)
- Осећај у авиону је био врло занимљив. – синтагма (именски део предиката / предикатив)
- Осећај у авиону је био као да летимо изнад снега. – зависна реченица (именски део предиката / предикатив)
- Најслађи је зарађен хлеб. – реч (атрибут)
- Најслађи је самостално зарађен хлеб. – синтагма (атрибут)
- Најслађи је хлеб који самостално зарадиш. – зависна реченица (атрибут)
- Караџић, Вук Стефановић, оснивач новије српске књижевности, прославио се својим радом. - синтагма (апозиција)
- Караџић, Вук Стефановић, који је оснивач новије српске књижевности, прославио се својим радом. - зависна реченица (апозиција)