Знак дужине / Генитивни знак
Често се знак дужине и генитивни знак користе као синоними, али за тим нема потребе. Видећеш зашто 
ЗНАК ДУЖИНЕ ( ¯ )
Овај знак је везан за акценте. Као што знаш, у српском језику постоје четири акцента и постакценатска дужина. Тако да се овај знак, поред уобичајене употребе у вези са акцентима, користи када се пише самогласник који се изговара као дуг како би се нагласила та дужина.
Овим знаком се обележава дуги самогласник који је настао сажимањем двају самогласника. Везује се, пре свега, за поезију и говорни језик, а онда се ретко користи јер није обавезна његова употреба у тим случајевима. Погледај следеће примере:
Обрати пажњу!
Не мора се користити само у поезији и говорном језику! У осталим случајевима се користи. Сети се радног глаголског придева и писања мушког рода једнине 
Занимљиви су и примери када је самогласник постао дуг јер је суседно Р изгубило слоговност. Тако се може написати грôце. Знаш ли шта значи ова реч? Наравно, деминутив и хипокористик од ГРЛО. Онда реч грôце има два слога (гро-це), а не три слога као што је у речи гр-о-це. Сети се да се овај пример и слични њему користе због броја слогова у песмама.
Знак дужине користи се и у другим облицима када треба отклонити недоумицу због истог облика у писању, а различитог према изговору. Већ погађаш, како би се разликовали дуги од кратких самогласника.
1. Треба разликовати исте облике речи према врсти када се налазе једни уз друге:
-
Сâм сам. – Први пример је придев по врсти речи, а други је краћи облик помоћног глагола ЈЕСАМ.
- Он треба да дâ књигу. – Прво ДА је везник, а друго је 3. лице једнине презента глагола ДАТИ.
-
Нешто у гуши гушӣ. – Већ ти је јасно да је први облик именица гуша у локативу једнине, а други облик је презент глагола ГУШИТИ (3. лице једнине). Знаш ли шта значи реч ГУША?
2. Треба разликовати неке глаголске облике који имају исти словни склоп, али у себи имају самогласнике различите дужине:
- имперфекат и аорист (разлика је у самогласнику А)
ГЕНИТИВНИ ЗНАК ( ˆ )
Овим знаком се обележава наставак генитива множине када је реч о истом наставку као у генитиву једнине, а из контекста се не види јасно о ком је облику реч. Погледај следеће примере:
