Размишљам о свом језику (домаћи задатак)
Размишљам о свом језику
Језик као човечији орган и језик као средство комуникације. Зашто исти назив? Шта их повезује?
Рађањем, дете прве капи млека извлачи уз помоћ језика. Језиком се игра. Покреће га и уз помоћ гласних жица ствара одређене звуке. Радује се свом умећу. Ти први гласови су основ језика којим ће и у будућности говорити. Имитирајући мајку и њему блиске особе, учи сваког дана све више и више нових речи. Те речи су основ његовог будућег језика. Тај језик служи као средство за споразумевање на било ком месту, а место где се говори једним језиком може бити веће или мање. Размишљам. Зашто се језици разликују!? Сваки народ је сам за себе стварао језик. Језик није никаква справа која се носи са собом, а толико значи. Језик се учи и преноси са покољења на покољење.
Историја једног језика је стара колико и један народ. Срби су се селили са једног места на друго. Остављали су све за собом, али су свој језик чврсто везали за себе. Нису га изгубили. Можда их је он и сачувао. По имену једног народа језик је добио своје име. Тако по Србима настаде српски језик.
Данас реци једног језика преводимо и учимо друге језике. Постајемо богатији. Ипак, свој језик треба чувати и усавршавати. Свој језик се никада не заборавља, јер он је темељ једног народа.
Александра VII1
(шк. 2013/2014.)
Размишљам о свом језику
Од раног детињства смо почели упознавати овај свет, прво само из радозналости, а затим из потребе да пронађемо своје место у њему. Истовремено, почели смо са учењем језика. А језик заузима важно место у животу сваког човека јер од праисторијског времена човек живи у друштву. То је изазвало потребу да човек обавести другог, да искаже своје мисли, жеље, осећања. Дакле, из потребе за комуникацијом међу људима, настао је језик.
Да испитамо било који предмет или феномен, треба прво да га именујемо, а затим га описујемо речима. Немогућност да назовемо неки предмет – то је и незнање њега. Сваки проблем треба да буде, пре свега, формулисан речима. Способност да правилно вербализујумо своју мисао је тешка, али неопходна. Слабо изражена мисао је, не само неспособност да говоримо, већ и немогућност да размишљамо.
Српски језик – језик којим говоримо од детињства сваки дан. И понекад нам буде нејасно зашто га учимо. И уопште, зашто да будемо писмени и да правилно пишемо? Знање српског језика не значи само бити у стању да правилно говоримо и пишемо већ и да знамо своју историју, порекло. Српски језик је врло сложен, али велики и силан. Према томе како човек говори, судимо о томе колико је образован. Али то није ситница. Ако правилно говоримо свој језик, онда нам то омогућава да изразимо сваку своју мисао, да убедимо у исправност свог поступка било ког противника.
У последње време сам приметио да ми, млади, све чешће користимо у говору стране речи, као да нам је наш српски језик постао превише примитиван, непотребан. Међутим, мислим да би људи морали упражњавати све више књижевни говор, сликовит и духовит. Није чудно кад за језик кажемо да је део културе, душа једног народа. Као и свака душа, мора бити у стању да сачува чистоту и лепоту. И он је, као и душа, само један, један за сваку нацију.
НИКОЛА К. VII1
(шк. 2013/2014.)