Слобода је... (домаћи задатак)

Слобода је моја реч

Када чујем реч слобода, помислим на огромно пространство без граница, помислим на срећне и задовољне људе. Често у говору чујемо реч слобода. Слобода, то није попустљивост, воља „без кочница”. Слобода, то је једна од највреднијих категорија људског живота, која захтева најпажљивији однос. Слобода је, пре свега, посао ума, срца и воље човека.

У људском друштву нису сви људи исти. Постојање злих људи ускраћује многима право на слободу. Угњетани налазе начин да остваре право на слободу на разне начине. Неки имају нешто да  покажу и испричају кроз науку или уметност. Ана Франк, иако је била изолована од спољашњег света, без слободе и нормалног живота, није клонула духом. Њене мисли су путовале далеко, а њена маштања и руком исписане странице дневника су јој помагале да преброди све препреке и животне тешкоће. На жалост, слобода је за њу остао недосањани сан. Кмет Симан је симбол народа који трпи непријатељске зулумћарске чизме на свом врату. Он одлучује стати томе на крај, збацити пијавице са себе и тако наговештава борбу за ослобођење. Жеља за слободом дала је Симану храбрости да самоуверено изговара „не” на сваку Ибрагину тежњу да узме оно што му припада. А Кањош Мацедоновић, у жељи за слободом, користи снагу духа и вером у себе, побеђује много јачег непријатеља.

Слобода је дакле, свима потребна. Од времена када је човек почео да размишља, почео је да се одупире претњи и да тражи своју слободу. Из потребе за слободом мисли, речи и духа, људи су створили велика дела, супротно претњама и цензури. Слобода није нека јавна идеја већ леп осећај. Она доноси радост и буквално даје крила. Тада се чини да је слободан човек у стању да котрља планине. Можебити да је ово осећање само илузија, али је ипак осмишљена изрека: „Богатство је лепо, али слобода је још лепша”.

НИКОЛА К. VII₁

(шк. 2013/2014.)