Очима Малог Принца (домаћи задатак)
Прво бих те подсетила да је ово обавезан домаћи задатак. Теме су подељене према оцени коју желиш. Сигурно знаш коју оцену желиш, а онда одабери једну од понуђене три теме:
Оцене 5 и 4
- Мали Принц – роман о човековој усамљености
- Мали Принц – роман о пријатељству и љубави
- Мали Принц – критика савременог човека
Оцена 3
- Очима Малог Принца
- Дружење лисице и Малог Принца
- Лутао сам међу звездама (опис)
Оцена 2
- У посети код Малог Принца
- И ја имам своју ружу
- Било ми је тешко јер ме нико није разумео
Мали Принц – роман о човековој усамљености
Читајући овај роман-бајку, схватила сам да је Мали Принц веома усамљен. Посебно ме је дирнуло што без своје црвене руже није могао живети. Брине се о њој и поверава јој све своје проблеме.
Посматрање изласка сунца четрдесет три пута дневно на сликовит начин представља његову усамљеност. Много је ствари које се свакодневно раде. Немају много смисла, тако да је и то вид усамљености у савременом свету. Део о заласку сунца објашњава зашто је Мали Принц напустио своју планету и кренуо у потрагу за пријатељством. Слетео је у пустињу и на тај начин се истиче да на планети има много људи, али да је појединац ипак сам, без људи. У овом роману на ту усамљеност указује змија. Она представља мудрост. Једна од великих животних мудрости јесте да свако може бити усамљен и међу људима. Сама пустиња исијава осећај усамљености. У савременом свету се стално неко осећа усамљено, изгубљено међу многима. Насупрот усамљености у сопственом окружењу, истакнуто је да се човек само код куће може осећати ушушкано и сигурно.
Мали Принц је упознао становнике многих планета. Њему су они незанимљиви. Зачуђен је њиховим бескорисним и бесмисленим радом. Не допада му се њихова уображеност и умишљеност. Ни са ким од њих није успео да се спријатељи. Они представљају различите типове људи. Сваки од њих је изолован и усамљен. Заокупљени су сопственим мислима и самим собом. Мали Принц их не разуме, али схвата да је и он део њих. За разлику од њих, он има ружу. Дечак и цвет су корисни једно другом. Тиме нам Мали Принц поручује да усамљеност може да се излечи само љубављу према људима који чине нечији мали свет.
У овом савременом, модерном времену људи су доста удаљени једни од других. Значајне су им материјалне ствари, лична корист… Гледају само себе и не мисле на друге људе. Тужно је што се они чак и не труде да сазнају како је другима. Туђе мисли их не занимају. Заинтересовани су само за оно што има везе са њима лично. Још кад би од тога било и користи…
Новина модерног доба је што људи, захваљујући напретку технологије, имају могућност да комуницирају на безброј начина. Модерни уређаји за комуникацију допринели су да људи немају стварни контакт. Још више су удаљени једни од других. Последица напретка се огледа у томе да је усамљеност још израженија, а под плаштом друштвености. Сада се живи усамљеним животом. Већина нема прилику да се нађе с неким, седне и разговара. Блискост, поверење и право пријатељство побеђују усамљеност. Пилот и Мали Принц су схватили да се решење многих проблема крије управо у томе. Човек је створен као друштвено биће. Потребни су му други људи. Самоћа никоме не доноси добро…
Сара VII 1
(шк. 2012/2013.)
Мали Принц – роман о пријатељству и љубави
„Мали Принц” је једна од најлепших књига које су икада написане, барем по мом скромном мишљењу. Не зато што је то књига за све од 7 до 77 година ни зато што је писана пре толико година, а као да описује данашње време, већ зато што показује да пријатељство значи љубав.
Постоје различите врсте љубави. Једна од њих је љубав између пријатеља. Једни људи не верују у право пријатељство, већ да ће ти свако кад-тад забити нож у леђа. Други верују да постоји, а Мали Принц и ружа су то доказали. Ниједно од њих није рекло: Буди ми пријатељ, већ – Бићу ти пријатељ. Неко никада, укључујући и мене, не би урадио оно што су они, у већини Мали Принц. Прешао је преко свих ружиних лоших поступака без речи, несебично, искрено, из срца. Зато што је њихово пријатељство љубав и зато што се не прелази преко свега свима, већ само онима које волиш: пријатељима. Иако је Мали Принц прешао преко ружиног става и зановетања, почињала је да му смета њена дрскост и отишао је како би је научио памети, може се чак рећи, њој из ината. У животу постоје ствари које не можемо сами урадити. Тако ни Мали Принц није могао да издржи пут сâм. Стекао је новог пријатеља – лисицу. Са њом није било љубави на први поглед, али у овом случају пријатељство, као што је било са ружом. За пријатеља се везујемо временом. Он постаје део нас, знамо како размишља и шта осећа. Иако је отишао од руже, Мали Принц је лисици стално причао о њој. Недостајала му је. Истина је да се ствари не цене док се не изгубе. Лисица је заволела Малог Принца, колико је и он волео ружу и са каменом на срцу му је указала да мора да се врати ружи, јер је више воли него њу, да ће њу некако проћи њена осећања, јер она није ипак везана за њега онолико колико је он везан за ружу. Понеакд, ако неког волиш, мораш га пустити да оде од тебе, јер ако волиш, теби је стало да тај неко буде срећан. Па макар и на твој рачун, јер шта ти вреди да буде поред тебе, а несрећан.
То је прича о љубави и пријатељству. Мали Принц који се спријатељио са ружом и њеним манама показује нам да неког можемо волети без обзира на све и да тај неко може да нас нервира, а да му све дозвољавамо. Па чак и када одемо од њега, увек му се враћамо и колико год да тражимо таквог друга, не можемо да га нађемо јер остали се или смеју превише или премало, или се премало глупирају или више него што смо навикли... Таквог друга никада нигде ни у коме нећемо наћи јер само њега волимо.
Бојана П. 7/1
(шк. 2012/2013.)
Мали Принц – роман о пријатељству и љубави
Радозналост и жеља за непознатим одлике су сваког човека. У тим новим откровењима човек увек тражи неког мање-више сличног себи.
Мали Принц је дечак из свемира који је напустио своју планету и јединог пријатеља, црвену ружу. Ружа му је значила све у животу, али му њено пријатељство и лепота нису били довољно. Мали Принц је дечак отвореног срца, искрен и пун љубави и зато се разочарао када је схватио да у животима људи које је срео влада духовна пустиња и да они не могу бити његови пријатељи. Једини искрени пријатељ на његовом путовању била је лисица која га је уверила да човек само срцем добро види, да његова ружа није као остале, да је онаква каквом је он сматрао: прелепа, јединствена и незаменљива.
На свом путовању од планете до планете срео је много усамљених људи заокупираних собом. Тада је схватио да су рад, искрено пријатељство, искреност и љубав вредности без којих човек не може да живи што је уједно овом делу дало печат и начинило га непоновљивим и вечним.
Тамара 7/1
(шк. 2012/2013.)
ОЧИМА МАЛОГ ПРИНЦА
Да, ја сам Мали Принц. Страшно сам желео да упознам свет. За мене је то био изазов ком нисам могао да одолим.
Био сам јако изненађен људима које сам сретао на њиховим планетама. Мислим да нисам био спреман на толико беспослених и досадних људи. Били су сујетни, уображени, гомилали су богатство које ничему није служило, стидели се својих порока уместо да их се ослободе, радили по туђем наређењу, иако им је посао сасвим непотребан. Чак је и књиге писао човек који никад није видео то о чему пише.
Земља је била последња планета на којој сам био. Тамо живе неки чудни људи. Свашта сам видео на тој планети, али сам био сасвим збуњен када сам видео пет хиљада ружа које личе на ону моју. Мислио сам, заиста, да је она једина на свету. Тако ми је рекла и нисам сигуран да ли је желела да ме слаже или је стварно у то веровала. Лисица ме је научила да моја ружа и јесте једина и јединствена, зато што је моја. Лисица је била чудна, као и све друго, али била је тако мудра. Она ме је научила да препознам пријатељство. Од тада свет гледам другачијим очима. Пилот авиона који се покварио у пустињи показао ми је да нису сви људи зли, само су необични. Цртао ми је овце које су биле смешне и понекад нису личиле на себе, али се трудио. Зато ми је постао драг. Ни други његови цртежи нису били бољи, али он је једини који је схватао када сам му објаснио да треба гледати очима, а не срцем. Носио ме је до извора и заједно смо пили воду. Тада сам схватио како тај човек лако учи и да није он крив што је био као и други одрасли. Погрешно су га научили. Змија ми је обећала да ће ми помоћи да се вратим тамо одакле сам дошао. Због њеног обећања сам се осећао мање несрећан, мада ми је било жао да се вратим и оставим пилота. Али, помисао на моју ружу и на све оно што ћу јој испричати када се сретнемо, будила ми је жељу да се вратим. Надам се да ме лисица неће изневерити и да њен отров заиста делује.
Вратићу се својим баобабима и вулканима. Не смем дозволити да предуго будем одсутан. Баобаби ће нарасти, а они су као сумња. Када се она увуче у срце човека, он постаје све ружнији изнутра. Ја то нећу дозволити. Искоренићу их док су мали и нећу им дозволити да запоседну моју планету у којој се гледа срцем.
Филип Р. 7/1
(шк. 2013/2014.)