Књижевни лик ме опомиње и учи (домаћи задатак)

Многа смо дела читали и размишљали о особинама и поступцима њихових главних јунака. За овај домаћи задатак потребно је да се подсетиш следећих књижевних јунака:

Који год да је јунак међу њима оставио посебан утисак на тебе, потребно је да се сетиш да сваки састав има следеће композиционе целине:

  • УВОД – Овим делом нас уводиш у свет књижевних јунака и издвајаш једног уз образложење својих разлога зашто је то посебан јунак по твом мишљењу.
  • РАЗРАДА – Ова целина је срж састава. У њој треба да покажеш особине одабраног јунака кроз његове поступке и речи. Наравно, аргументоваћеш их на основу самог текста. Већ знаш да велику сигурност при писању састава омогућава осмишљени план. У овом делу размисли о особинама јунака и запиши их, а онда ћеш много лакше образложити издвојене особине.
  • ЗАКЉУЧАК – Закључни пасус заокружује целину свега написаног. У њему ћеш написати све оно чиме те одабрани лик опомиње и учи. Своје мишљење образлажеш бираним речима, а лепо би било да искористиш прилику и поручиш нешто својим слушаоцима Smile

Знам да знаш, али чисто да те подсетим:

  • стил писања
  • правопис
  • читање

И да, овај домаћи задатак је обавезан. Али и то већ знаш Smile


Књижевни лик ме опомиње и учи

Смена власти у Босни унела је велике немире како међу феудалце, аге и бегове, тако и међу кметове. Кмет Симан издвојен је као немоћна и одбачена личност. За Симана би се опет могло тешко казати да је рђав кмет, још мање да је добар. Најтачније би било казати да је он на свој начин и добар и рђав. Други кметови настоје да загорчају аги живот што мањом производњом, отезањем и многим смицалицама код давања трећине од целокупног приноса жита и половине од воћа. Симан није био способан за такве ствари које траже лукавства, истрајности и упорности.

Кмет Симан је усамљен и његова тежња да промени постојеће стање и успротиви се аги је његов једини циљ. Мада, не би се могло рећи да је однос Симана и Ибраге био лош. Штавише, ага је имао добродушну нарав што је условило да се он понаша добро према свом кмету. Симан се одувек држао гордо и презирао тај осећај потчињености. Ипак, до овог кобног догађаја они су живели без већих трзавица.

Први сусрет кмета Симана са Ибрагом у воћњаку само је одраз побуне и горчине, скупљане годинама у срцу малог сељака. Симан у ствари, овде представља лик човека, пркосног и упорног, у борби за своја права. Жеља за слободом дала је Симану храбрости да самоуверено изговара „не” на сваку Ибрагину тежњу да узме оно што му припада. Симан сада жели да види агу како се враћа празних руку и да на тај начин добије дуго очекивано понижење, које заслужује. „Него, ја ћу теби казати нешто, да не дужимо. Ево како је: четири стотине година сте ви јахали нас, сада ћемо четири стотине година ми вас, а после ћемо се разговарати ко ће кога јахати за оних трећих четири стотине година”. Ипак има нечега херојског у томе што Симан слепо верује да аустријска власт не суди по турским законима и да тој власти није до моћи него до правде.

Тако се Симан нашао у троструким ланцима. С једне стране заостали трагови турске власти оличени у лику Ибраге, првом Симановом заклетом непријатељу. С друге стране је аустријска власт, а трећи Симанов непријатељ био је он сâм. Једини је он сам себи наудио. Да се није супротстављао Ибраги, не би пропао и остао без свега. Међутим, он није могао против себе и свог уверења да побуном заиста може нешто променити. Због тога је Симан глув од пркоса и не може да смири узбуркану лавину у себи.

НИКОЛА К. VII1

(шк. 2013/2014.)