Персонификација

Стилска фигура којом се неживим и измишљеним бићима,  стварима и појавама, апстрактним појавама, биљном и животињском свету  дају особине живих бића. То је једна од најчешћих и најлепших стилских фигура.

Име ове стилске фигуре речи потиче од латинских речи: именице persona што значи особа, личност и глагола facere што значи чинити. У споју ове две речи јасно је значење: начинити нешто људским бићем. На свој начин персонификација представља врсту метафоре јер се предметима, природним појавама, апстрактним појмовима, биљкама и животињама приписују особине људи.

ПРИМЕР:

Ливада крај реке сања.

(„Покошена ливада”, Десанка Максимовић)

ПРИМЕР:

Месец пође уз Мораву, завири у топољаке, и све до зоре брчка у реци беле руке.

(„Далеко је сунце”, Добрица Ћосић)

ЗАДАТАК:

Издвој примере у којима глагол уз дату именицу чини персонификацију.

СУНЦЕ: излази, залази, жури, пече, осмехује се, греје, нагиње се, жени се

РЕКА: тече, скакуће, извире, пресушила, шапуће, тугује, мирује, воли

ПЕСМА: ори се, хита, подврискује, ућутала, разлеже се, тугује, чује се

Ој, Месече, обични лажове!

(Политикин забавник)

У наслову овог текста препознајеш персонификацију, али ти је вероватно било непознато да је Месец лажов 

И да, јасно ти је да се у наслову крије и апострофа