Снага и слабост мог језика (домаћи задатак)

Доста смо говорили о историји нашег језика. Поновиш ли градиво у вези са појмовима који се налазе у сакривеним речима, биће ти и више него довољно за вишу оцену:

ЛНЕВПСАИРОКС ИЗЈЕК

ЛАГОЦЉИГА

ОВШАДУН КОКИЗАН

ОРБЛИУЕКС КЈЕЗИ

ЕКСЛИРПСОВНАС

РОВИЋЕЧАНЈ

ИРЛИЋЦАИ

НЕЂЕЉЕЈАВ

АВАС КМАРЉ

АКЈИВКСЕИ

ЛИДАЈЕТКА

ТОЈИДЕС

ОКИРПАТ

АЗИЈМЕПЉОЦЕН

ГУНАЗИХРИМ

АЊИМНА

Када је градиво о историји нашег језика поновљено, није тешко написати састав. Сада је на тебе ред. Али води рачуна! Не треба да пишеш реферат већ један леп и маштовит састав у коме ћеш уз обиље стилских изражајних средстава изнети своје мишљење о снази и слабостима нашег језика. Води рачуна о садржају свог састава, али и о аргументима који ће употпунити твој задатак, а неће звучати сувопарно и незанимљиво. Наравно, нећу ти ни реч рећи у вези са композицијом задатка.

Скренула бих ти пажњу да има још доста часова до писменог задатка који је пред нама. Трећи по реду у овој школској години. Једна тема ће сигурно бити везана за наш језик, тако да је идеално време да већ сада размислиш и о темама:

Размишљам о свом језику

Са Филипом Вишњићем по устаничкој Србији

Један је Вук Караџић

Све три теме су везане за градиво којим смо се бавили протеклог месеца, а опет и нису везане за градиво. Обрати пажњу!

ПРВА ТЕМА:

Језик је саставни део и појединца и народа, али се често заборави да је он живо биће које расте, развија се и негује. Мада некада то није тако, нажалост. Поента ове теме је да прикажеш своје размишљање о свом језику, о нашем, али и твом односу према њему, јер он има само нас. Још једном те подсећам: ни ова тема нема везе са проверавањем знања из историје језика. Просто, на најзанимљивији и најприкладнији начин представи ову тему и повежи је са сопственим размишљањима.

ДРУГА ТЕМА:

По самом наслову ти је јасно да је реч о епским народним песмама новијих времена. Знаш ко је Филип Вишњић и колико је значио људима оног доба који су се борили за ослобођење од Турака. Уживи се у тему и пропутуј са Филипом Вишњићем ондашњом Србијом. Знам да ти маште не недостаје и да ћу уживати у твом саставу.

ТРЕЋА ТЕМА:

Ако ниси начисто са претходним темама, имаш могућност да напишеш задатак коме је тема нешто „слободнија”. Пиши о Вуку Караџићу јер је његов значај за нас неоспоран. Много тога знаш о њему, али је поента што у овом задатку треба истаћи његов значај за језик и нас. Не заборави да задатак не треба да садржи градиво које смо обрађивали причајући о Вуковој реформи језика, писма и правописа. Вук је био човек од крви и меса, који је сопственим делом обогатио српски језик. У том смислу осмисли састав и представи ову тему на прави начин.


Снага и слабост мог језика

Рођена сам у Србији, не тако малој земљи на Балканском полуострву. Говорим српски, званични језик моје земље, по мом мишљењу, најлепши језик на свету.

Снага језика огледа се у народу који га говори. Што више чувамо, ценимо, поштујемо и негујемо наше писмо и језик, то је он јачи и бољи. Српски језик настао је пре много година. Убраја се међу најстарије језике света и остао је све те године званичан језик у српском народу. Сродан је већини језика у нашем окружењу, али то не умањује његову јединстевену лепоту. Откад постоји, усавршаван је вољом и жељом својих говорника. Иако су у њега унесене многе стране речи, оне само говоре о доброј души српског народа. Многе су речи и нестале, али то не умањује лепоту и милозвучност која га краси и дан-данас. Званично писмо моје земље је ћирилица, једно од најлепших, најстаријих и најједноставнијих светских писама. Мада се одвајкада користила у мом народу, многи покушавају да умање њен значај за мој народ. Многи се варају да су у томе и успели. Нажалост, њиховој уображености допринели су и они који су били у могућности да много више учине за наш језик. А нажалост – нису. Није чудна могућност изумирања нашег језика и писма ако се узму у обзир ове чињенице. Докле нам поглед сеже, виде се латинична слова, рекламе и плакати одштампани овим писмом које јесте лепо, али – није наше. И многи припадници мога народа данас користе стране речи, поштапају се у говору несвесни сиромаштва свога речника. Растужује ме та појава, али се искрено надам да ће неки нови људи искористити своје позиције на прави начин, без обзира што у оваквој акцији неће имати личне користи.

Размишљам о свом језику понекад. Плашим се да ће једнога дана нестати уколико се свест народа не пробуди. Надам се да ће се више обраћати пажња на те мале ствари за појединца, али тако велике за све нас. Не желим да моја деца не говоре српски језик. Плашим се да неће писати ћирилицом. И све то због нечије незаинтересованости. Не желим да дам оно што је наше. Желим да се свест нашег народа пробуди и да они који могу нешто да ураде по овом важном питању, то и ураде.

Милица Дивљак 8/3

(шк. 2012/2013.)