Репортажа

Репортажа је посебан облик изражавања у новинарству. И на часовима српског језика А често је везан и за географију, или бар за путовања. Уживај у репортажама на овој страни (енглески) или на овој (српски). Да се вратимо теорији

Основни елементи репортаже су:

истинитост (чињенице)
неактуелност догађаја
занимљива тема, помало необична
блискост са причом
занимљиви детаљи
топло и уверљиво представљање
жив језик
могућ дијалог
утицај књижевноуметничког стила (стилске фигуре)
ауторов став

Може бити:

новинска
телевизијска
радио-репортажа

Сети се:

актуелно > вест
сутра или прекосутра > извештај
неактуелно > репортажа

Сличност између ова три облика новинарског изражавања су што морају имати наслов, који може имати и наднаслов и поднаслов.

Композиција репортаже

заплет
кулминација
расплет
поента

И не заборави, репортажа не мора бити везана само за путовања Везује се и за свакодневне појаве, природне катастрофе, ратне страхоте, посебне личности, необичне пределе…

Репортажа

Стигли смо у Жегар у цик зоре. Природа је заиста прелепа, а распоред кућа подсећа на право село. Кућа у којој одседамо је у одличном стању, с обзиром на њене године. Ваздух је чист, пријатнији него у граду, небо је плаво као море, а време је помало хладњикаво. Већ одатле могла сам да чујем благо жуборење Зрмање, весели цвркут птица и бројне животиње на оближњим имањима.

У подне смо најближим путем отишли до Зрмање. Успут смо на разрушеним, напуштеним кућама видели последице рата. Стигли смо до Бундалског вира до којег се долази спуштањем кроз кањон дубине 300 метара. Река је толико хладна да је готово немогуће купати се у њој после заласка сунца, али то никога не зауставља. Вода је бистра, толико да се види сваки каменчић свих могућих боја, као и сви подводни становници. Велике стене које окружују Бундалски вир не дозвољавају сунцу да га огреје, већ пусте тек понеки зрак, само увећавајући лепоту овог места. Стене као да су распоређене по нивоима, па може да се бира са које висине ће да се скаче у бескрајне дубине ове реке. Дубина је различита и све је некако чудно постављено. Уз саме стене налазе се два-три водопада висока по два метра – ништа специјално, али опет божанствено за око. Сви смо се сложили да је на реци много пријатније него на мору. При повратку наишли смо на жбунове дивљих купина и напуштене плантаже смокви и јабука, па смо се њима засладили. Нисмо наишли на много људи из чега смо закључили да је место мало запуштено. Људи из комшилука су углавном старије особе, али су енергични, интересантни и веома су добре комшије. Просто ти не дозвољавају да се осећаш као да ниси код куће.

Веома ми је драго што смо посетили ово место јер смо имали привилегију да уживамо у свим лепотама које оно пружа и препоручила бих га свакоме ко је жељан мало авантуре, али и одмора уколико је уморан од урбаних градских улица.

М. Комазец 8/1

(шк. 2014/2015.)