Језичке појаве

ЈЕЗИЧКЕ ПОЈАВЕ = ЛЕКСИЧКА ЗНАЧЕЊА

Поред једнозначних (моносемичних) (на пример, пет Smile ) и вишезначних (полисемичних) (на пример, глава Smile) речи, постоје и друге језичке појаве или лексичка значења.

СИНОНИМИЈА

СИНОНИМИ су речи које се различито пишу, а имају исто или слично значење.

  • ПУТ – друм, цеста, џада, улица
  • ГАР – чађ, гареж
  • ВАСИОНА– свемир, космос
  • ГАС – плин
  • БЛАГ – питом
  • БРЗО – хитро

ХОМОНИМИЈА

ХОМОНИМИсу речи које се исто пишу, а различито значе.

  • БАР - речца; угоститељски објекат; град у Црној Гори – Бар
  • ПОЛ – мушки и женски; Северни и Јужни; мушко име – Пол
  • ВИЛА – натприродно биће; прелепа девојка; алатка за сакупљање траве
  • КОСА – власи на глави; алатка за кошење траве; женско име Коса; коса линија (придев)

Посебна група хомонима су ХОМОГРАФИ - речи које се исто пишу, али се различито изговарају.

  • ГРАД је пун лепих девојака.
  • ГРАД је уништио све саднице.
  • ЛУК је здраво јести.
  • ЛУК је најбољи од савитљивог дрвета.
  • ПАС је лајао сву ноћ.
  • ПАС јој је најтањи који сам икад видео.

Друга подгрупа хомонима су ХОМОФОРМИ – речи које различито значе, истог су акцента, али се разликују према врсти речи:

  • ДОБРО (пољопривредно газдинство) > именица;
  • ДОБРО > прилог

У речницима се хомоними обележавају СТЕПЕНОВАЊЕМ:

СУД 1 – установа

СУД 2 – предмет у домаћинству

АНТОНИМИЈА

АНТОНИМИ су речи које су у међусобној вези по супротности; речи супротног значења.

  • ЧВРСТ – МЕК
  • ВЕЛИК – НЕВЕЛИК
  • СЕВЕР – ЈУГ
  • РАДОСТ – ЖАЛОСТ
  • У – (ИЗ)ВАН)
  • ПРОШЛОСТ – САДАШЊОСТ– БУДУЋНОСТ

Антоними показују појмове супротне по:

  • ЗНАЧЕЊУ: победа – пораз
  • МЕРИ: велики – мали
  • КВАЛИТЕТУ: добро – зло
  • ВРЕДНОСТИ: здрав – болестан; јефтин – скуп

ПАРОНИМИЈА

ПАРОНИМИсу речи које слично звуче, а различито значе.

  • ГЕНЕРАЛНИ (уопштени, општи, главни) – ГЕНЕРАЛОВ (припада генералу)
  • ЧИСТОЋА (у материјалном смислу – чистоћа собе, чистоћа учионице, чистоћа улице) – ЧИСТОТА (у духовном смислу – чистота осећања, чистота љубави, чистота душе)
  • ПРЕЛАЗ (место где се прелази) – ПРЕЛАЗАК (прелажење преко нечега; прелазак Л у О Smile )
  • ЛАЖАН (документ који је фалсификован, није издат у складу са законом) – ЛАЖЉИВ (човек који лаже)

ДЕМИНУТИВИ

или УМАЊЕНИЦЕ (ђачић, клупица)

Посебна врста деминутива су ХИПОКОРИСТИЦИ или РЕЧИ ИЗ МИЛОШТЕ (рукица, брацо, мамица)

У песми МАЛИ ЖИВОТ Душка Радовића („Антологија српске поезије за децу”) види се да и глаголи могу имати умањено значење.

Док неко пије, ја пијуцкам.

Док неко гризе, ја само грицкам.

Док неко глође, ја само глоцкам.

Док неко боде, ја само боцкам.

Док неко пева, ја само певуцкам.

Док неко дрема, ја дремуцкам.

Док неко ради, ја радуцкам.

И тако мало, ситно живуцкам.

АУГМЕНТАТИВИ

или УВЕЋАНИЦЕ (јуначина, кућетина )

Посебна врста аугментатива су ПЕЈОРАТИВИ или ПОГРДНЕ РЕЧИ (бабускера, главуџа)

ФРАЗЕОЛОГИЗМИ

или ИДИОМИ, ФРАЗЕМИ, УСТАЉЕНИ ИЗРАЗИ

ПЉУНУТИ ОТАЦ (Момо Капор)

ЛЕКСИЧКА ИЛИ ФРАЗЕОЛОШКА ЈЕДИНИЦА СВОЈСТВЕНА ЈЕДНОМ ЈЕЗИКУ (не може бити буквално преведена на други језик).

ДЕО ЛЕКСИКОЛОГИЈЕ КОЈИ СЕ БАВИ ИДИОМИМА ЈЕ ФРАЗЕОЛОГИЈА (phrasis – израз, на грчком језику;  logos – учење, наука)

  • МРТВО МОРЕ – ништа се не дешава, монотонија, досада
  • ЋОРАВА ПОСЛА – посао без икаквих резултата и ефеката
  • КУПИТИ МАЧКУ У ЏАКУ – не знати особине купљеног док се не купи
  • ЈОВО-НАНОВО – испочетка радити исти посао
  • ТРИЦЕ И КУЧИНЕ – глупости и бесмислице
  • КУКА И МОТИКА – сиротиња, јадни, сиромашни људи, живе од сопственог рада
  • ДЛАКА У ЈАЈЕТУ – ситничарење
  • ИГРАТИ СЕ ВАТРОМ – ризиковати
  • КАО СЛОН У СТАКЛАРСКОЈ РАДЊИ – незграпан, шепртља

КАД НА ВРБИ РОДИ СВИРАЛА / КАД НА ВРБИ РОДИ ГРОЖЂЕ

ЧИТАТИ НЕКОГА КАО ОТВОРЕН БУКВАР / ЧИТАТИ НЕКОГ КАО КЊИГУ

РАВНО ДО КОСОВА / РАВНО ДО МОРА

ИЋИ НИЗ ДЛАКУ / ИЋИ НИЗ ДЛАКУ