Анафора

Реч потиче из грчког језика, од речи anaphorá што значи наношење или понављање.

Ова фигура дикције представља понављање истих речи или скупова речи на почетку узастопних стихова песме.

ПРИМЕР:

Та ти ли си, дијете Милошу!

Та ти ли си, мој мили нећаче!

(Народна песма „Женидба Душанова”)

ПРИМЕР:

Гробље ј’ земља ком се ходи,

гробље ј’ вода ком се броди,

гробље – врти и долине,

гробље – брда и долине…

(„Светли гробови”, Јован Јовановић Змај)

Помоћу ове стилске фигуре постиже се складно звучање стихова (милозвучност), али служи и за постизање психолошких ефеката.