Ономатопеја
Реч потиче од грчке речи onomatopoia (стварање звучних слика помоћу речи). Ова фигура дикције представља опонашање, имитирање, гласова и звукова из природе. Једна је од најстаријих стилских фигура. Њоме се звуковно дочаравају неке природне појаве.
Ономатопејске речи се користе и у свакодневном говору: кукурикање, хујање, жуборење, цвркутање…)
ПРИМЕР:
Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој.
(„Зимска идила”, Војислав Илић)
ПРИМЕР:
Кличе Стојан танко, гласовито…
(Народна песма „Ропство Јанковић Стојана”)
Бројни су примери ономатопеје који се повезују са правилним писањем, а у томе ће ти помоћи чланак: