Апострофа

Име ове стилске фигуре потиче од грчке речи apostrophé што значи директно обраћање или одвраћање од публике.

Порекло ове стилске фигуре је још у античкој књижевности. Још ју је Хомер користио обраћајући се музама (заштитницама уметности): „Гнев ми, богињо, певај”.

Песник се не обраћа људима, већ боговима, мртвој природи, предметима, покојницима или одсутним лицима. Наравно, апострофа је увек у вокативу. Представља једну врсту персонификације.

ПРИМЕР:

О, душе! О, миле сени!

(„Поноћ”, Ђура Јакшић)

ПРИМЕР:

Винограде, мили рукосаде…

(Народна песма „Женидба Милића барјактара”)

ПРИМЕР:

Ој, Србијо, међу шљивама…

(„Србија”, Оскар Давичо)