Рефрен

Реч потиче од француске, тачније, провансалске речи refraingre што значи поновљено ударање таласа. Сама реч refrain значи припев.

Ова стилска фигура дикције представља понављање једне речи или више речи или целог стиха на крају сваке строфе или уз сваки стих.

Рефрен повезује све строфе у песми, а притом емоционално обележава целу песму.

ПРИМЕР:

Јурим, бежим ка’ очајник клети

Зборим речи, речи без памети:

„Не сме нам умрети!”

Идем, станем, ка’ очајник клети.

Опет зборим речи без памети:

„Не сме нам умрети!”

Чедо с’ буди, па ме гледа немо

Гледамо се, па се заплачемо;

Па и њему, ка’ очајник клети,

Зборим речи, речи без памети:

„Не сме нам умрети!”

(„Пођем, клецам”, Јован Јовановић Змај)