Казивање стихова

Много је тога важно за изражајно казивање стихова, али и за читање. За почетак обрати пажњу на следеће:

ДИКЦИЈА

Неопходно је да правилно и потпуно изговараш сваки глас и сваку реч. Наравно, битно је да твоје казивање звучи природно и да речи буду правилно акцентована (наглашене). Важно је да твоје казивање звучи природно. Речи не треба певушити нити их делити на слогове.

ИНТОНАЦИЈА

За изражајно казивање је неопходно подесити висину и јачину гласа што, наравно, зависи од врсте текста. Интонација прати осећања која се изражавају текстом, па се зато интонација може мењати и прилагођавати. Сигурно нећеш нежност, радост, љубав, бунтовност, усхићеност… дочаравати речима на исти начин Smile Води рачуна: не смеш глумити и звучати лажно и извештачено. Што би се рекло, патетично Smile

ТЕМПО

Да бисмо речи претворили у конкретне слике, потребно је време. И није важно да ли казујемо, читамо или слушамо. Зато – не смеш журити! Темпо је веома битан, а зависи од – врсте текста. Размисли о успорености и брзини читања следећих текстова:

  • описи > успорено
  • приповетке и слично > брзином обичног говора
  • драматична места > брже и живље

Логично, зар не?

ПАУЗЕ

Мораш водити рачуна о правилном и природном дисању. Зашто? Па да би твоје читање и казивање звучало природно и убедљиво. А како се то постиже? Па управо – паузама. Дужим и краћим. Наравно, колике ће бити, зависи од тога шта истичеш. А могу се истаћи важније речи, слике и поруке текста који се чита или казује. Чисто подсећања ради: у писаном говору дуже паузе се обележавају тачком, а краће запетом. Зато је важно поштовати интерпункцију у тексту. И не заборави: нису све паузе приказане у тексту. Неке се јављају при читању и казивању. Како знаш када се јављају? Пратиш своја осећања у вези са текстом. Води рачуна: ако не правиш природне паузе или, недајбоже, немаш их уопште, твоје читање или казивање биће монотоно и досадно.

РЕЧЕНИЧНИ АКЦЕНАТ

Свака реченица или већи скуп речи има једну главну реч. Њу треба посебно нагласити. Она је управо носилац реченичног акцента. Најчешће се те речи наглашавају осећајним и успореним казивањем и краћом паузом пре њих. Али води рачуна: ако их казујеш појачаним гласом, немој ићи у крајност па да слушаоци чују вику и осете извештаченост.

ПРИРОДАН СТАВ

Вечита ђачка бољка: цупкање, кршење прстију и слично. Нема тога када се изражајно чита и казује! Нема гестова и мимике! И теби се не допада када слушаш некога, а тај маше рукама, поскакује, прави гримасе… Шта се сме радити? Дозвољени су само природни покрети, дискретни, једва приметни. А до њих се стиже само стварним и искреним удубљивањем у текст. Гледај у публику и увери их у истинитост онога што читаш и казујеш. Додуше, не гледај баш некога у очи Smile