Пролећна слика мог града (домаћи задатак)
За почетак, реши једну асоцијацију:
Јасно ти је да је решење ове асоцијације у директној вези са насловом овог текста, али и са часом који је пред нама. Не заборави да сваком квалитетном домаћем задатку претходи осмишљавање плана излагања који садржи три дела: увод, разраду и закључак.
Лако је после писати састав 
НЕКОЛИКО ВЕЖБАЊА
1. Препусти се машти и замисли следећу сцену: један човек (?) туче пса у парку. Ако је сцена замишљена са свим детаљима, следи прави задатак. Осмисли речи гледалаца ове немиле сцене. Шта су рекли:
2. Знам да знаш шта су придеви, а сети се шта су антоними. Сети се да смо скоро причали о синонимима и антонимима. Ако нису завршена вежбања на тој страни… Онда пажљиво прочитај реченице које следе, па у њима замени придеве њиховим антонимним облицима:
Млада, очувана кућа извиривала је иза ретких, ниских крошњи дрвећа. Слабе, уске гране нежно су ударале о њено глатко лице.
3. И можда најважнији задатак!
Ако читаш овај део, на правом си месту да добијеш петицу
Шта је потребно урадити за ту дивну оцену?! Пошаљи свој рад на моју електронску пошту. Твој задатак ће се наћи на нашим странама, а једна петица под твојим именом.
Једно дете, а три састава. Већ погађате да је највреднија била Љубица
САСТАВ БРОЈ ЈЕДАН
Као и сваки град, и мој град је баш у пролеће најлепши. Свеж ваздух, хладна јутра, цвркут птица. Пролазећи кроз мој дивни град, сваки дан гледам дрвеће и уживам у бујним зеленим крошњама. Само да знате, шетање улицама мог града и гледати ту његову пролећну красоту – неописиво је.
Мој град, Београд, најлепши је током пролећа када расте цвеће, буди се природа и приказује нам свој максимални сјај и лепоту. Сваки становник Београда, возећи се трамвајем, ужива у погледу на прелепи Калемегдан. Наравно, шетање његовим стазама и удисање пролећа пуним плућима још је узбудљивије. Жубор поточића и опојан мирис траве и цвећа привлачи и младе и старе. Уђе ли се дубље у калемегдански парк, осећа се примамљив мирис кокица и слаткиша из сваког ћошка. Свашта мој град открива у пролеће. Паркови, украшена дворишта из којих маме мириси цветова трешње, брескве или кајсије.
Више нема оног сивила, тмурног неба и белог покривача. Сада су на сцену ступиле живахне, зелене, плаве и љубичасте боје. Знам да је сваки град најлепши у пролеће када расте цвеће и када се чује цвркут птичица. Предивне паркове додатно украшавају вртешке и пењалице офарбане јарком црвеном бојом. Заједно остављају прелепи утисак на још једно дивно место за одмарање и уживање. Деси се да падне и која киша, али те капљице нису оне сиве, прљаве и грозне. Углавном је топло. Деца не могу да дочекају још један леп и топао дан. Прилазећи школи, уживају у погледу на бујно дрвеће које је обукло своје јаркозелене кошуље. Мирис борова опија сваког ученика и уверава га да су стигли лепши дани.
Пролеће, то дивно годишње доба, посебно волим због буђења природе из великог тмурног сна, али пре свега због буђења радости и весеља. Пролеће је, само по себи, чудо!
САСТАВ БРОЈ ДВА
Као и сваки град, и мој град је у пролеће најлепши. Свеж ваздух, хладна јутра, цвркут птица… Дрвеће поносно приказује своје бујне зелене крошње. Свако дете једва чека да изађе и оде у неки оближњи парк. Више нема оног сивила, тмурног неба и белог покривача. Сада су једино живахне зелене, плаве и љубичасте боје. Ретко кад падају кише, оне сиве, првљаве и грозне кише. Сада је углавном топло.
Јутарње капи росе падају са дрвећа. Пролазимо кроз влажну траву хладним јутрима и осећамо да ће цео дан бити лош. Али нас време изненади. Пролеће је чудо. Деца једва чекају да осване леп и топао дан како би отишла до најближе продавнице и уживала у првим сладоледима.
Сваки град је најлепши у пролеће када расте цвеће, када се чује цвркут птичица. Све је то лепо. Лепа је и јесен, лепа је и зима, лепо је и лето, али ништа, ништа се не може упоредити са пролећем у мом граду.
САСТАВ БРОЈ ТРИ
Пролеће. Једном речју оцртавамо прелепе зелене, дивне нијансе цветова и њихове мирисе. У ушима нам одзвањају милозвучне песмице птица, а пред очима нам се буде животиња из дугог, предугог, зимског сна.
Мој град, Београд, најлепши је током пролећа. Када расте цвеће, буди се природа и пушта свој максимални сјај и лепоту. Шетајући се улицама мога града и гледајући његову лепоту, схватам да је немогуће описати пролеће. Пролеће је неописиво.
Сваки становник града Београда, пролазећи трамвајем, може видети прелепи парк Калемегдан, а шетање њиме је још узбудљивије. Жуборење малих потока, опојан мирис траве и цвећа привлачи сваког становника. Док се мало дубље уђе у Калемегдан, може се и осетити примамљив мирис кокица и неких слаткиша које нуде неуморни продавци на сваком ћошку. Полако улазим у своје насеље, а тек ме ту чека свашта, домаће, познато. Паркови које познајем одмалена, украшена дворишта у којима расту трешње, брескве и кајсије, док сви нестрпљиво чекамо њихове прве плодове. Право је уживање шетати се предивним парковима у мом насељу. Вртешке и пењалице су офарбане јарком црвеном бојом и подстичу сећање на прошле године, али још више маме својим будућим догодовштинама. Пролазим поред школе и гледам бујно зелено дрвеће које је обукло своје кошуље у свим нијансама зелене боје. Мирис борова ме опија, а цветићи који опадају полако са дрвећа, стварају ми у души прелепа и посебна осећања.
Пролеће, најдивније годишње доба. Посебно га волим због буђења природе из великог тмурног сна. Осећам како се и ја будим…
Вредан је био и Никола К. из 5/1. Предивно је осликао пролеће у нашем граду
Када дође пролеће, чудна се осећања јаве у мени. Сама помисао на то годишње доба у мени ствара нову слику о природи око мене. Једна од најлепших ствари која се може доживети у пролеће јесте да шетајући градом осетите мирис буђења живота и топле зраке Сунца како нежно милују тек пробуђену природу.
Природа је озеленела. Ливаде и пољане полако облаче своје шарене хаљинице. Чује се цвркут птица; радују се Сунцу. Птице селице се враћају из топлих крајева и ужурбано спремају своја гнезда. Врапци су се обрадовали њиховом доласку и поздрављају их својом веселом песмом. Чују се пчелице и цврчци, а њихова песма одзвања од раног јутра. Дрвеће је олистало, украсило се мајушним цветовима и шепури се поносно, попут свих лепотица. Свуда се шири опојан мирис тек процветалог цвећа, а зелена боја шири се свуда и нико и ништа је не може зауставити. Сунце се весело шета небом, неуморно иде од истока ка западу, а за сваки случај, још мало се инати понеком облачићу и све нам несебичније дели своје топле зраке. Вредне женске руке уређују дворишта и терасе, журно их украшавајући бокорима разнобојног цвећа. И улице су оживеле одзвањајући од веселог жамора насмејаних пролазника. Зимска одећа је већ замењена лаганијом, а чизме тугују због изгубљене битке са пролећним победницима: патикама и ципелама. На радост деце, оживели су паркићи и нестрпљиво чекају своје другаре, старије за једну зиму. У нове походе крећу све бицикле, ролери и лопте, подстакнути радосним смехом, циком и виком веселе деце.
И зато се, када стигне пролеће, све из корена у природи промени. Постаје ведрија и лепша. Све је поново лепо: трава, цвеће, дрвеће… Природа се покренула из зимског сна и полако све уклапа у унапред осмишљени ред.
Право је уживање живети у мом граду када дође пролеће и када, попут неуморних пчелица, кренемо у поновно освајање градских лепота.
Не знам да ли су дечаци ипак вреднији, али је за сваку похвалу и задатак Р. Павла, још једног дечака из 5/1:
Једно од најлепших годишњих доба, по мом мишљењу, јесте пролеће. Немам ја толико богат речник да дочарам све лепоте које нам пролеће са собом доноси, али знам да мојој радости нема краја.
Коначно се, после онако дуге и сурове зиме, природа преоденула у своје шарене боје. Свака боја за себе прича неку само њој знану истину. Људи жељно упијају то обиље разних боја. Цвеће је спремно за дивљење и несебично доприноси пролећној чаролији. Ни животиње не заостају у својој захвалности упућеној природи од срца. Протежу своје шапе, буди се меда из дугачког сна, а хорови птица непрекидно увежбавају своје арије. Њихову чудесну песму нарушавају звуци мотора и аутомобила. Ваљда се и они радују пролећу, па негде раздрагано јуре. Не зна се ко је срећнији: заљубљени парови или баке и деке на својим прошлогодишњим клупицама или весела деца. Можда се ипак највише радују деца. Свуда се налазе, крију, играју, вичу и скачу. Лопте, рекети и бицикле су им главно оружје којим терају заостале трагове лошег времена. Надају се највећој награди – дугим сунчаним данима који најављују још дуже очекивани распуст.
Много је тога што се дешава баш у пролеће. За мене је свакако један од најлепших: рођендан моје добре секе. Шетам се са њом улицама нашег града, који весело шири руке задовољан што нас опет види. И не можемо, а да се не сетимо Чика-Јовиних речи: „Пролеће је, пролеће, радује се цео свет”.