Путујем... (говорна вежба)

Јесте говорна вежба, али за сваки случај - план састава и/или састав

Јасно ти је да гледаш док путујеш. И уживаш у природним лепотама.

А онда пожелиш да напишеш коју реченицу о њима.

Како?!

Лако!

Опет моја другарица Маја (Српски лако):

Писање пејзажа по моделу „рибља кост”

Детаљније:

Пејзаж - улепшавање текста

Путујем...

Било је прекрасно летње јутро. Баш онакво какво ја највише волим.  Кроз прозор аутомобила, несташни сунчев зрак је дрско шетао по мом лицу, чинећи све да ме пробуди.

Уморна, лења, полако сам отворила сањиве очи. По пределу који се простирао око мене, схватих да смо ушли у земљу митских јунака и хеленских богова. Испред нас је кривудао пут, сребрн и мек, док је неуморно и упорно пресецао моћне планине. Са леве и десне стране низале су се бројне смокве чије је увело лишће некако млитаво висило са грана. У даљини су се готово непокретно простирале столетне плантаже маслина дајући црвенкастој земљи упечатљив  контраст.  Понегде уз пут су се могле видети засађене њиве и вредни људи како их  наводњавају  не би ли сачували усеве од неумољивог сунца.  Куће у насељима су типичне медитеранске,  двоспратне, са ниским крововима и белим фасадама са много тераса. Њихова дворишта красе палме, агаве и разнобојни олеандри. Насеља обавезно имају мноштво продавница и православни храм. Становници су срдачни, пријатни, гостопримљиви.  Због тога се међу њима не осећамо као странци. Дуги сати путовања и умор су нестали када се пред нама указао непрегледни тиркизноплави хоризонт украшен бродовима и прелепим плажама. Убрзо су моја нежна стопала  уронила у божанствену мекоћу песка, а таласи би их брзо брисали, враћајући плажи првобитан изглед.

Лепота природе овог места испунила је сва моја очекивања, а у сећање утиснула незаборавну слику заувек.

 Симонида 5/2

 (шк. 2017/2018.)