Писмо

Некада су се писма као облик комуникације више писала, али ипак треба знати како се пише писмо.

Јасно је да пишемо писма онима који су физички далеко од нас.

Или онима које много, много волимо

Треба разликовати:

• приватно писмо
• пословно писмо

ПРИВАТНО ПИСМО

• Место, датум (горњи десни угао) (запета између места и датума )
• На пример, Драга моја другарице… Иако је запета после ословљавања, нови ред почиње великим словом.
• Увод, разрада, закључак 
• На крају – поздрави и жеље
• Баш на крају – потпис (без тачке)

Занимљивости

Поштанска марка није баш тема о којој већина људи размишља. Међутим, широм света постоје људи којима је ова тема и те како важна. Била је важна и „Политикином забавнику” па је у броју 3184. на 24. страни објављен чланак – „ПОШТАНСКЕ ПРИЧЕ: Ко је окренуо Џени?” Овај диван чланак написао је Бата Деспотовић. Поделила бих са тобом неколико занимљивости из њега:

• Прва поштанска марка на свету појавила се 8. маја 1840. године. Реч је о данас чувеном ‘црном пенију’, марки номиналне вредности један пени, на којој је био приказан лик краљице Викторије.

• Номинална вредност наше прве поштанске марке, која се појавила 1. маја 1866. године, износила је једну пару.

• Израз ‘номинална вредност’ означава званично изражену цену марке, односно цену коштања поштанске услуге која се плаћа лепљењем марке за писмо. Јер, марке управо за то и служе – за наплату поштарине, односно услуге преноса писма с једне на другу адресу. Убрзо после појаве првих поштанских марака почело је и њихово сакупљање. Родила се ФИЛАТЕЛИЈА – хоби, страст, па, зашто да не, и уносан посао. Реч филателија потиче од грчких речи Philos – пријатељ и Ateleia – франкирање. (глагол ФРАНКИРАТИ, од италијанског глагола francare, а значи платити поштарину, прилепити поштанску марку на писмо)
• И најскупља марка на свету, шведска марка од три скилинга штампана 1855. године, постала је најскупља захваљујући штампарској грешци. Овога пута у питању је хартија на којој је марка одштампана. Уместо да буде одштампана на хартији зелене боје, ова марка од три скилинга штампана је на оној жуте боје. Сачувана је у једном једином примерку, захваљујући 14-годишњем дечаку који ју је 1885. године нашао у кући своје баке. Он ју је продао за само седам круна, а за нешто више од сто година њена вредност порасла је до неслућених 2,3 милиона долара, за колико је 1996. године продата непознатом купцу на једној аукцији. Недавно је поново променила власника који, не само што је желео да остане непознат, већ није желео ни да се објави цена коју је платио за ову марку. Ипак, у круговима познавалаца верује се да је цена готово извесно премашила три милиона долара.
• Има и оних познатих који нису крили страст према овом шареном комадићу папира. Међу њима су британски краљ Џорџ V, краљица Елизабета II, краљ Египта Фарук I, принц Реније од Монака, некадашњи амерички председник Френклин Делано Рузвелт, који је чак учествовао и у изради ликовних решења за неке поштанске марке штампане у САД.
• У круговима наших филателиста одавно колају гласине о колекцији покојног председника Југославије Јосипа Броза Тита, која је, наводно, била једна од највреднијих филателистичких збирки на свету. Нажалост, у овом тренутку то не може поуздано да се утврди, јер је Титова колекција марака нетрагом нестала из његове заоставштине.

Кад смо већ код „Политикиног забавника” и писама, у броју 3186 овог часописа, у рубрици „Рекли су…”, налазе се занимљиве изреке о писмима.