Протекли распуст (говорна вежба)

Пита мама Перицу: „Перице, добио си јединицу на писменом из српског. Па која је била тема?”

Перица одговара: „Како сам се провео на летњем распусту”.

„Па шта си ти написао?”

„Хвала на питању, добро”.

 ПРОТЕКЛИ РАСПУСТ

          Сва деца нестрпљиво ишчекују летњи распуст. То је савршено време да се деца одморе, али и да се спреме за наступајућу школску годину.

          На летњем распусту сам ишао на припреме везане за мој омиљени спорт - карате. Тамо сам упознао много нових пријатеља. Био сам са млађим братом Алексом и било је лепо са њим, али су ми ипак веће интересовање изазвали нови другари. Дани су били веома топли. Ишли смо у шетње кроз букове шуме. Дрвеће је било бујно и зелено. Трава је била висока. Било је много мирисног и разнобојног цвећа. Лепо сам се провео.

          Чим сам се вратио кући, почео сам да се спремам за следеће авантуре. Ишао сам код баке и деке. Тамо сам био са моје две сестре – млађе. Наравно, и млађи брат је био незаобилазно друштво. Помагали смо деки око скупљања сена. И баки смо помагали. Заливали смо њену предивну башту. Брат није пропуштао прилику да нас наљуити. Неколико пута је је црево с водом – леденом – окренуо према нама. Били смо скроз мокри па самим тим и љути на њега. Свима је било забавно код баке и деке, али свакој забави брзо дође крај.

        Нађосмо се у нашој кући. И опет сам се спремао. Предивно хрватско море. Тамо сам склопио много нових пријатељстава. Нека деца су била из Србије, а нека из Словеније. Било је веома топло, али је вода ипак била хладна. Није тешко закључити да ми је тамо било најзанимљивије. Био сам тужан када смо кренули пут Србије.

         Опет пут под ноге. На грчко море кренули смо после пет дана. Тамо сам ишао са целом породицом. Дани су били углавном спарни. У води смо се играли лоптом. Увече смо ишли у шетњу. Када бисмо се вратили у одмаралиште, већ смо увелико били поспани.

        Када смо се враћали, обишли смо  Власинско језеро. Није ми се испунила жеља да се возим педолином, јер је на овом планинском драгуљу било превише хладно. Тако да смо само ручали и наставили даље, у нове авантуре. Преспавали смо на Копаонику код ујака и ујне. После ручка смо кренули кући. Ишли смо код бабе и деде, а маму и тату смо испратили кући. Имали су озбиљан посао: требало да је крече. После само два дана је тата дошао по нас. Били смо тужни, али када смо видели наше собе у новом руху, били смо одушевљени њиховим бојама. Били смо кући два дана, а онда је – почела школа.

      Лепо сам се провео на овом распусту. Упркос томе, једва сам чекао да почне школа. Недостајали су ми моји школски пријатељи. Нови за нове, али је лепо дружити се са старим пријатељима.

Лазар Ј. 6/1

(шк. 2016/2017.)