Књижевни и историјски лик Марка Краљевића (домаћи задатак)
Књижевни и историјски лик Марка Краљевића
Личност Марка Краљевића заокупља пажњу многих научника и заљубљеника у прошлост. Интересантно је у вези са њим да је у историји и књижевности различито представљен. Без обзира на то, запамћен је као јунак који је несебично помагао угроженима, а то је ипак најверније његово лице.
Судећи по историјским подацима, живео је у четрнаестом веку. Свима је добро знано да је он син краља Вукашина и да је живео у живописном Прилепу. После очеве погибије земља пада под турску власт, а Марко постаје турски вазал. Погинуо је у боју на Ровинама на страни Турака. Гледано из угла историје, он можда није био велики јунак, али је у епској народној поезији имао надљудску снагу. Мрачни векови са свим недаћама које су носили са собом, само су јачали напаћени српски народ. Народ се није препуштао очајању, већ је створио ненадмашног јунака пред чијим би подвизима, снагом и мудрошћу сви занемели. Пред овим јунаком су се и највећи јунаци и турска надмоћ претварали у прах.
Марко Краљевић, горостасни јунак, препознатљив по дугачким црним брковима и чврстој десници којом је ваздан држао тешки буздован, на своме се Шарцу неустрашиво борио за правду. Неодвојиве су од њега и виле. У његовом животу имале су значајну улогу и помагале му у многим мегданима. Његовој личности се не може оспорити снага и пожртвованост. Можда су ове његове особине најистакнутије у његовом односу према побратиму Милошу. Упркос могућем сукобу са вилом Равијојлом, Марко је остао веран пријатељу. Сналажљив и довољно мудар, побеђивао је јаче и боље од себе, али његова осећај за правду долази до изражаја када се због тога каје. Изузетно храбар, готово суров када оштром сабљом одсеца бројне непријатељске главе, крије и нежно срце. Народ није заборавио ову његову особину. Често истиче да Марко, дирнут многим страдањима народа, „рони сузе низ лице јуначко”.
Својом праведношћу и неустрашивошћу постао је мит у народу. Био је ослонац нејаких у општој муци и као такав, заслужио је место које му припада. Немам право да сумњам у историјске чињенице, али за мене је Марко особа којој се дивим и често пожелим да сам храбар као што је био он.
Стефан 6/2
(шк. 2012/2013.)
Kњижевни и историјски лик Марка Краљевића
У историји српског народа запамћени су многи догађаји. Неки од тих догађаја остали су Србима у вечном сећању, мада неки у добром, а неки у лошем. Много догађаја је остало у срцима Срба и поносе се њима, али је, нажалост, много и оних који изазову тугу. Један од тих догађаја био је долазак Турака у Србију. Турци су завладали Србијом. Поразили су је својом силном војском. Млађани краљевић је био принуђен да постане султанов вазал јер је изгубио велики део некадашњег великог српског царства. Није желео да се наставе страдања његовог најрођенијег народа. Тај млади краљ био је Марко Краљевић, познат и као Краљ Марко.
Марко Краљевић је описан на различите начине. Неки мисле да је био велики издајник који је својом вољом постао непријатељ хришћана, неки да је постао издајник зато што је био приморан, а за неке је Марко Краљевић симбол великог јунаштва, храбрости и снаге. Неки мисле да је презиме Краљевић добио да би људи знали да је био краљ, а неки мисле да је то презиме добио зато што је био попут краља: паметан, достојанствен, храбар, пун разумевања и снаге. Марко Краљевић је један од најпознатијих личности у историји те није чудно што га памти и српска народна књижевност кроз бројне народне песме у којима је он главни лик.
У књижевности су његове особине и физички изглед често преувеличани. Очито је за наше претке био оличење снаге. Био је ратник кога су многи сматрали за човека са надљудском снагом и бескрајном мудрошћу, али и физичким изгледом који је уливао страх. Овај опасни ратник је у битке ишао наоружан до зуба и био је ратник који је у сваком тренутку умео да надмудри противника. Увек је био на страни својих сународника. Није подносио неправду, насиље, самољубље. За њега се може слободно рећи да је био частан и поштен јунак.
Много је различитих мишљења. Верујем да за то постоје многи разлози. Ја мислим да је Марко Краљевић био јунак, поштен и правичан. Борио се против насиља, а његово је време бројало и бројало насилне људе. Несебично је помагао свима којима је помоћ била потребна и неопходна. Мислим да је Марко Краљевић био јак, али не толике снаге какву му је приписао народ. Не верујем да је могао да подигне товар блага. Није могао да победи све непријатеље сам. Поред све његове снаге и памети, ваљда му је бар у неким тренуцима био потребан неко коме је могао отворено да каже шта га мучи, неко ко би му био раме за плакање у тешким тренуцима, неко у кога би имао поверења.
Имао је све најлепше особине које су могле да красе јунака. Био је храбар, јак и мудар, али не мислим да је био свемогућ и да се ничега није бојао. Србе је сматрао својим највећим и најбољим пријатељима. Сигурно није волео да убија људе. У народној књижевности био је једна од најважнијих и најхрабријих личности, а његови су поступци били једна од најчешћих тема у народним песмама. Народ га је очито много волео. Зато је стварао стихове о његовој храбрости и снази. Да није био вредан дивљења, давно би га прекрио вео заборава.
Марко Краљевић је име због којег сваки Србин осети топлину у свом срцу. То је име које у сваком Србину пробуди понос и бар на тренутак отклони неки бол. Марково се име памти и велича у Србији вековима, а о овом поштеном јунаку над јунацима и дан-данас читају се дивне песме и легенде.
Мила 6/3
(шк. 2012/2013.)