Први школски писмени задатак
Сигурно те занима које ће теме бити на писменом 
Пре него што почнеш да размишљаш о темама, сети се упутстава моје колегинице Данијеле Шакоте:
КАКО НАПИСАТИ ПИСМЕНИ ЗАДАТАК?
Да се вратимо темама…
Избор је приличан, али ако се сетиш домаћих задатака и дела која смо анализирали досад, писмени задатак ти и неће пасти тешко.
Могуће теме:
- ДОГАЂАЈ КОЈИ ЋУ ПАМТИТИ
- И ЈОШ ДАЉЕ ИЗА КРАЈА
- И СТВАРИ ИМАЈУ ДУШУ
- КАДА СУ ИГРАЧКЕ ОЖИВЕЛЕ
- НА КРИЛИМА ПЛАВЕ ЗВЕЗДЕ
- НА НЕБУ СЕ ПОЈАВЉУЈЕ СВЕТЛОСТ МОЈЕ ПЛАВЕ ЗВЕЗДЕ
- ПУТУЈЕМ У БУДУЋНОСТ
- У ДЕЧЈЕМ СВЕТУ МНОГЕ СЕ ТАЈНЕ КРИЈУ
- ЧУДЕСНИ СВИТАЦ МОГ ДЕТИЊСТВА
Јасно ти је да су све ове теме, мање или више, везане за дела која смо анализирали. Чисто да те подсетим о којим је књижевним делима реч:
Надам се да не планираш да обрађујеш све ове теме. Довољно је да размислиш о њима и осмислиш план.
Твоја другарица Нина, ученица 6/2, написала је задатак о коме свакако треба размислити:
У дечјем свету многе се тајне крију
Дечји свет, мали, а тако велики, многе тајне крије. У сопственој кућици из маште живе деца, безбедна и сигурна, у свом свету. Иза сваке бомбоне и чоколаде крије се по једно ново откриће од светске важности, али и једна нова горка тајна.
Нека деца имају све што им душа пожели. Код њих тајни има мало. Нажалост, много је више деце која немају све. Немају ни љубави… Загледате ли се у њих пажљиво, видећете тужни осмех који неуспешно крије сву тугу и бол овога света. Боли их неуклапање у друштво због материјалних ствари. Боли их што им родитељи немају посао из снова. Крију од свих да њихови родитељи нису у могућности да им пруже скупу одећу. Кришом гледају у свој телефон, марке и цене испод сваке прихватљиве. Многи тугују због растављености својих родитеља. Бројна су и деца чији су родитељи алкохоличари и манијаци. Погнуте главе и уплашеног срца трпе њихове сурове одлуке и забране. Нажалост, постоје и деца која немо трпе сва подсмевања и прозивања својих вршњака који имају неки, назови, положај у друштву.
Таје своја осећања и праве се јакима пред другима. Мали јунаци сломљених срца. Мало им је сопствених тајни које крију у дубини своје болне душе него свакодневно по школским ходницима и аутобуским станицама слушају и туђе тајне.
Пате у себи. Воле за себе. И праштају… Стидљиво покушавају да склопе нова пријатељства.
Нису та деца крива. Ни за шта нису крива. Тужно је што су често криви баш њихови родитељи. А једно чудовиште ствара друго. Задивљујуће је када се нека деца из тако разорених породица ипак понашају достојанствено и лепо.
Тужно је што одрасли често заборављају да они сами стварају своју слику и будућност своје деце. Ниједно дете није криво за услове у којима живи нити за прошлост својих родитеља, које се можда стиде…
(шк. 2012/2013.)
Није мање вредан био ни Ф. Филип, ученик 6/1. И о његовом задатку вреди размислити:
На крилима плаве звезде
Будућност… Можда лепа, можда ружна, али у сваком случају неизвесна. Шта ће се десити за десет дана или за десет година? Да ли ће се наше жеље и снови остварити?
Ово су питања која себи често постављам када се нађем у самоћи своје собе и када ми мисли одлутају у неко време које ће тек доћи. Препустим се уживању и помислим како ће будућност бити срећна и блистава. Међутим, да ли ће се моји снови остварити? Да ли ћу успети да пребродим све изазове и донесем праве одлуке? Не налазим још увек одговор на ово питање. Знам само да, када год хоћу да престанем са радом и тренингом, у мом срцу засија нека искра светлости која се шири кроз цело моје тело и даје ми нову снагу и гура ме напред. Понекад моја жеља да у будућности испуним своје снове заспи, ушушкана у неком тамном кутку мог бића, али се увек пробуди и засија пуним сјајем. Тада сам опет пун енергије и спреман да се суочим са свим изазовима.
Сви ми, поред лепих ствари, доживљавамо и неке тешке тренутке, али баш тада не треба одустајати, јер свако у себи има своју плаву звезду, која на својим крилима одводи до неба, а можда и даље.
(шк. 2012/2013.)