Портрет једног косовског јунака (домаћи задатак)

Размисли које су физичке или духовне особине исказане у надимцима следећих личности:

У представљеним надимцима јасно су оцртане особине датих ликова, па није тешко закључити да је описивање некога важан део свакодневног живота.

Подсетиш ли се стилова и начина изражавања, без проблема ћеш уочити да овај домаћи задатак припада књижевно-уметничком стилу, а према начину изражавања реч је о портрету или описивању личности. И то не било које личности, него најупечатљивије личности из песама о Косовском боју.

Њих је много, али би најупечатљивији, бар по мом мишљењу, били:

Мислим да је занимљив и лик слуге Милутина који се својим особинама нашао заувек у народној епској поезији.
Наравно, то је само моје мишљење, а на теби је да се одлучиш о ком ћеш лику из ових песама писати.

Ово су само неке смернице. На теби је да прикажеш одабрани лик на свој начин. Поента је да тежиш следећим циљевима:
- слушаоци и читаоци могу замислити описану особу;
- слушаоци и читаоци богате свој речник захваљујући теби;
- ти се осећаш добро након добијених похвала;
- ти уживаш у својој оцени…

√ √ √

Прочитај Најупечатљивији лик из косовских песама. Написала га је наша вредна Бојана. Сложићеш се да је задатак баш леп и дирљив по свом садржају и дочараним осећањима царице Милице.

Али сети се – овај задатак треба да ти дâ идеју, а не да га препишеш од А до Ш

√ √ √

Портрет једног косовског јунака

Бурна историја српског народа изнедрила је много интересантних личности. Посебно интересантно доба је Косовски бој, доба народних јунака у борби за одбрану части, достојанства и вере, историјски догађај који је заувек уграђен у темеље српске вере и државе. Лик који је оставио на мене најдубљи утисак је лик царице Милице.

Њено име нам говори да је била свима мила и да је око себе несебично ширила милост. Постала је велика госпођа. Тако лепа и млада удала се за Лазара Хребељановића, српског кнеза. Родила је три сина и пет кћери. Била је најбоља мајка, мајка међу мајкама. Желела је само једно: срећу својој деци, своме мужу и целој Србији. Умела је да влада поред свог мужа, а томе је нико није научио. Из верности несебично дарованој Србији, Господу, мужу, срцу и савести потекло је то њено знање. Нажалост, није дуго уживала у својој породичној срећи. Дошао је тај несрећни дан када је храбре Србе испратила у Косовски бој. Срце јој се стегло, а хладноћа увукла у душу. Срце јој се сламало, душа топила под најавом црних догађаја, свет јој се рушио у парампарчад. Милица је ипак остала храбра и постојана. Још један је црни дан освануо. Вратио јој се муж посечено, погинула браћа и беживотни српски јунаци. И опет је Милица остала храбра. Преузела је престо и владала сама неколико година.

Може ли се описати таква жена?! Није то био крај њених мука. Удаје своју мезимицу за турског султана не би ли одржала мир у Србији. Ова непреболна рана крварила је до последњег тренутка њеног живота. И док је корачала према манастиру Љубостињи, мислила је на Србију. Милостиви анђели понели су је на крилима својим, у сусрет мужу, како би гледали до вечности Србију и желели јој свим срцем свако добро.

Не верујем да има икога ко сумња у то да је царица Милица симбол безграничне храбрости и љубави. Њена храброст и достојанство у најболнијим тренуцима само могу бити подстрек свима нама. Она је један од најупечатљивијих ликова тог времена – жена херој. И нико нема право да поклекне пред својим мукама док у срцу чува сећање на ову храбру жену.

Никола VI 1

(шк. 2012/2013.)

√ √ √

Портрет једног косовског јунака

Косовски бој. Славни пораз, најславнији. Тада када су Срби смело стали пред Османлијама. На Косову равном, тамо где је Милош Обилић потврдио вечну храброст свога народа. На Газиместану, вечном сведоку тих храбрих дана, када су мајке узалуд дозивале синове и мужеве. На сваком кораку наилазиле су на још једног палог ратника. Крици бола чули су се на све стране и проносили храброст малог народа надојеном храброшћу и љубављу према домовини. Храбри момци неустрашиво су напуштали тек засноване породице. Нерођену децу. Збогом мајко, сестро и невесто. Збогом, ружо; збогом, рузмарине; збогом, лето, јесени и зимо. Одлазимо да се не вратимо.

И све се завршило у једном трену. Невесте, мајке и сестре држале су нему стражу у ишчекивању својих јунака. Невеста је у своје ткање уткала и своје небројене сузе. А знала је да га њен одабраник никада неће видети.

У историји су запамћени само племићи који су умирали. И слуга Милутин. А нису само они мучени и нису само они гинули. Гинули су и обични људи. Сасвим обични. И знали су за шта то чине. Можда су у дубини душе предосећали пораз, можда су знали да је њихова смрт неизбежна… А ипак су се храбро борили и дали свој живот за спас своје вољене земље. И својих вољених, представљених у храбрости Косовке девојке. Плачући, покушавала је спасти оне што су се спасити могли. А њих је било мало… Последњом капи воде напајала је повређене, непознате. Није јој било важно што су били на самрти. Није их оставила и продужила даље. Није их заборавила. Ту посмртну тишину прекидало је само невино жуборење бистрог потока. Текле су воде прошаране јуначком крвљу.

И теку до данашњег дана. Не застају. Уче нас нашој славној прошлости. Не дају нам да заборавимо те минуле дане када су људи гинули знајући за шта дају свој живот.

Нина VI 2

(шк. 2012/2013.)

√ √ √

Портрет једног косовског јунака

У историји српског народа одиграла су се многи догађаји. Један од најважнијих догађаја који се одиграо у историји мога народа био је Косовски бој.

У Косовском боју учествовали су многи ратници. Многи од тих ратника су одавно заборављени, а о некима се певају песме и причају најразличитије приче и легенде и дан-данас. Како су се сви косовски јунаци разликовали, постојала је жеља која која их је све спајала, чинила их је члановима једне велике, храбре породице. Та жеља која их је међусобно спајала била је јака. Жеља свих јунака који су учествовали у боју на Косову била је да отерају Турке из своје земље како би српски народ био спокојан, слободан, пун самопоуздања и ведрине...

Међу косовским јунацима који су остали запамћени у српској историји били су: кнез Лазар Хребељановић, царица Милица, стари Југ-Богдан, његових девет синова, Вук Бранковић...

Неки од тих ратника остали су упамћени по својој брижности, доброти и храбрости, попут кнеза Лазара; неки су остали упамћени по својој великој снази без обзира на терет који су носили на срцу, попут царице Милице; неки по својој жељи да остану уз свој народ до краја без обзира на године, попут старог Југ-Богдана; неки по својој оданости и верности попут девет Југовића, а неки су остали упамћени по својој издаји, попут Вука Бранковића.

Косовски јунаци су најразличитијих особина, али бих посебно истакла Милоша Обилића.

Милош Обилић је био велики косовски јунак. Красиле су га најлепше особине које су могле красити једног јунака. Храброст, оданост, поштење и мудрост само су неке од многих особина које је поседовао овај јунак. Имао је крупне браон очи и кратку црну косу. Носио је златни оклоп и сребрну кацигу на глави. Држао је сабљу у десној руци, а штит у левој. Имао је коња који је био брз и црн, који му је правио друштво на сваком путовању, у свакој бици. У историји је запамћено да је био зет кнеза Лазара Хребељановића. Умео је препозна неверну и лажљиву особу. Често је био на мети злих језика. Био је поштен и правичан, а то су особине за које данас многи не знају. Не само да је био храбар, одан, веран и  мудар, већ је био и искрен. Најлепше је то што је био Србин.

Он је један јунак кога многи људи памте и многи ће га памтити. Он је јунак на кога је Србија поносна и увек ће бити.

Мила  6/3

(шк. 2012/2013.)

√ √ √