Дијалекти српског језика
ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Данас српски језик користе Срби у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској. Међутим, иако је реч о истом језику, постоје и разлике међу говорима у одређеним крајевима. Управо те говоре, карактеристичне по својим особинама, називамо дијалектима. Деле се према:
- изговору некадашњег гласа ЈАТ > ЕКАВСКИ И (И)ЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР
- граматичким особинама (акценти, падежи и друго) > ДИЈАЛЕКТИ ЕКАВСКОГ И (И)ЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА
ЕКАВСКИ И (И)ЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР
(према изговору некадашњег гласа ЈАТ)
Некадашњи глас ЈАТ претрпео је промене:
Како ћеш знати кад је ИЈЕ, а кад ЈЕ? Врло лако
Кратко Е > ЈЕ
Дуго Е > ИЈЕ
Пробај!
Изговори РЕЧНИК. Дуго или кратко Е? Наравно, кратко, па је у (и)јекавском изговору – РЈЕЧНИК.
Или, изговори ВЕНАЦ. Већ ти је јасно да је Е – дуго, па је ВИЈЕНАЦ.
Лако, зар не?
Али шта ћемо са Л и Н? Е, ту долази до јотовања, а оно је познато као ИЈЕКАВСКО ЈОТОВАЊЕ.
Обрати пажњу!
- ЛЕКАР > ЉЕКАР
- НЕЖНА > ЊЕЖНА
И још нешто
Често се уместо Е користи И у (и)јекавском изговору. Можда ти је најлакше да запамтиш да тога има у радним глаголским придевима: ЖЕЛИО и ВОЛИО, али и у речима као што су: ДИО, ЦИО, ВИЈАВИЦА...
ДИЈАЛЕКТИ ЕКАВСКОГ И (И)ЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА
(према граматичким особинама говора)
КОСОВСКО-РЕСАВСКИ (екавски изговор) (старији)
- централни део Србије (од Метохије, преко Крагујевца, Крушевца и Смедерева до Вршца на североистоку Баната);
- Драгослав Михајловић „Петријин венац” (књига и филм)
- АКЦЕНТИ: два акцента на било ком слогу (силазни)
- ПАДЕЖИ: А уместо Г (шољица кафу), изједначени А и Л; И са –ЕМ (репем)
- НАПОМЕНА: без Х; сажимање самогласника (посо, дошо); компаративи придева са наставком -ШИ (новши, црнши)
ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ (екавски изговор) (старији)
- југоисток Србије и делови према Бугарској и Македонији
- Стеван Сремац „Зона Замфирова” и „Ивкова слава” (књига и филм)
- АКЦЕНАТ: један на било ком слогу (краткоулазни);
- ПАДЕЖИ: два падежа (Н и А);
- НАПОМЕНА: без Х (греота); полугласник (дън, тънък); самогласничко Л (слнце); показна заменица ТОЈ; присвојна заменица за треће лице једнине женског рода ЊОЈНО; заменица за свако лице СИ ум. СЕБЕ, СЕ; без инфинитива
ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ (екавски изговор) (у основи језика)
- северозападна Србија и Војводина
- Стеван Сремац „Поп Ћира и поп Спира” (књига и филм)
- АКЦЕНТИ: сва четири
- ПАДЕЖИ: свих седам
- НАПОМЕНА: без Х (ладовина, оћу); сажимање самогласника (посо, дошо)
ЗЕТСКО-ЈУЖНОСАНЏАЧКИ (ијекавски изговор) (старији)
- јужни Санџак
- Марко Миљанов „Примјери чојства и јунаштва” или серија „Будва на пјену од мора”
- АКЦЕНТИ: дугоузлазни и краткосилазни на било ком слогу
- ПАДЕЖИ: изједначени Л и А (Селим се у кућу. / Живим у кућу.)
- НАПОМЕНА: без Х; јекавско јотовање (ђеца, ђевојка); инфинитив на -Т и -Ћ (казат, рећ); употреба имперфекта и аориста (иђаше)
ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ (ијекавски изговор) (у основи језика)
- западни део Санџака и западна Србија
- Вук Караџић „Српска историја нашега времена” или серија „Вук Караџић”
- АКЦЕНТИ: сва четири
- ПАДЕЖИ: свих седам
- НАПОМЕНА: без Х (љеб, рана); јекавско јотовање (ђед, шћети, ђекоји); сажимање самогласника (пјево, дошо); инфинитив на -Т и -Ћ (казат, рећ); Л уместо Н (млоги)