Дијалекти српског језика

ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Данас српски језик користе Срби у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској. Међутим, иако је реч о истом језику, постоје и разлике међу говорима у одређеним крајевима. Управо те говоре, карактеристичне по својим особинама, називамо дијалектима. Деле се према:

  • изговору некадашњег гласа ЈАТ > ЕКАВСКИ И (И)ЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР
  • граматичким особинама (акценти, падежи и друго) > ДИЈАЛЕКТИ ЕКАВСКОГ И (И)ЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА

ЕКАВСКИ И (И)ЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР

(према изговору некадашњег гласа ЈАТ)

Некадашњи глас ЈАТ претрпео је промене:


Како ћеш знати кад је ИЈЕ, а кад ЈЕ? Врло лако Wink

Кратко Е > ЈЕ

Дуго Е > ИЈЕ

Пробај!

Изговори РЕЧНИК. Дуго или кратко Е? Наравно, кратко, па је у (и)јекавском изговору – РЈЕЧНИК.

Или, изговори ВЕНАЦ. Већ ти је јасно да је Е – дуго, па је ВИЈЕНАЦ.

Лако, зар не?

Али шта ћемо са Л и Н? Е, ту долази до јотовања, а оно је познато као ИЈЕКАВСКО ЈОТОВАЊЕ.

Обрати пажњу!

  • ЛЕКАР > ЉЕКАР
  • НЕЖНА > ЊЕЖНА

И још нешто Smile

Често се уместо Е користи И у (и)јекавском изговору. Можда ти је најлакше да запамтиш да тога има у радним глаголским придевима: ЖЕЛИО и ВОЛИО, али и у речима као што су: ДИО, ЦИО, ВИЈАВИЦА...

ДИЈАЛЕКТИ ЕКАВСКОГ И (И)ЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА

(према граматичким особинама говора)

КОСОВСКО-РЕСАВСКИ (екавски изговор) (старији)


- централни део Србије (од Метохије, преко Крагујевца, Крушевца и Смедерева до Вршца на североистоку Баната);

- Драгослав Михајловић „Петријин венац” (књига и филм)

- АКЦЕНТИ: два акцента на било ком слогу (силазни)

- ПАДЕЖИ: А уместо Г (шољица кафу), изједначени А и Л; И са –ЕМ (репем)

- НАПОМЕНА: без Х; сажимање самогласника (посо, дошо); компаративи придева са наставком -ШИ (новши, црнши)


ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ (екавски изговор) (старији)


- југоисток Србије и делови према Бугарској и Македонији

- Стеван Сремац „Зона Замфирова” и „Ивкова слава” (књига и филм)

- АКЦЕНАТ: један на било ком слогу (краткоулазни);

- ПАДЕЖИ:  два падежа (Н и А);

- НАПОМЕНА: без Х (греота); полугласник (дън, тънък); самогласничко Л (слнце); показна заменица ТОЈ; присвојна заменица за треће лице једнине женског рода ЊОЈНО; заменица за свако лице СИ ум. СЕБЕ, СЕ; без инфинитива


ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ (екавски изговор) (у основи језика)


- северозападна Србија и Војводина

- Стеван Сремац „Поп Ћира и поп Спира” (књига и филм)

- АКЦЕНТИ: сва четири

- ПАДЕЖИ: свих седам

- НАПОМЕНА: без Х (ладовина, оћу);  сажимање самогласника (посо, дошо)

 

ЗЕТСКО-ЈУЖНОСАНЏАЧКИ (ијекавски изговор) (старији)


- јужни Санџак

- Марко Миљанов „Примјери чојства и јунаштва” или серија „Будва на пјену од мора”

- АКЦЕНТИ: дугоузлазни и краткосилазни на било ком слогу

- ПАДЕЖИ: изједначени Л и А (Селим се у кућу. / Живим у кућу.)

- НАПОМЕНА: без Х; јекавско јотовање (ђеца, ђевојка); инфинитив на -Т и -Ћ (казат, рећ); употреба имперфекта и аориста (иђаше)

 

ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ (ијекавски изговор) (у основи језика)


- западни део Санџака и западна Србија

- Вук Караџић „Српска историја нашега времена” или серија „Вук Караџић”

- АКЦЕНТИ: сва четири

- ПАДЕЖИ: свих седам

- НАПОМЕНА: без Х (љеб, рана); јекавско јотовање (ђед, шћети, ђекоји); сажимање самогласника (пјево, дошо); инфинитив на -Т и -Ћ (казат, рећ);  Л уместо Н (млоги)