Хронолошки подаци
863. године
Византијски мисионар КОНСТАНТИН (ЋИРИЛО) саставља прво словенско писмо – глагољицу и преводи са грчког на језик Македонских Словена (из околине Солуна) прве црквене књиге.
9. и 10. век
Настаје и одомаћује се друго словенско писмо – ћирилица. Охридска школа – први организован књижевно-културни покрет код Јужних Словена.
10. век
Настаје Самуилова плоча – најстарији македонски и јужнословенски споменик писан ћирилицом.
12. век
Летопис попа Дукљанина – написао га непознати свештеник из Бара.
Око 1100. године
Башчанска плоча – најстарији хрватски споменик писан глагољицом.
12. век
Мирослављево јеванђеље – најстарији и најлепши споменик српске средњовековне уметности, писан ћирилицом.
12. век
Стеван Немања и Сава Немањић подижу у Светој Гори манастир Хиландар.
12. и 13. век
НЕМАЊИЋ, Сава – први српски архиепископ, родоначелник српске биографске књижевности („Живот Светог Симеона”)
12. и 13. век
ПРВОВЕНЧАНИ, Стеван – брат Саве Немањића, описао живот свога оца Стевана Немање („Живот Светог Симеона”)
1208. године
Стеван Првовенчани подиже манастир Жичу.
1217. године
Србија постаје феудална краљевина.
13. век
ДОМЕНТИЈАН – хиландарски калуђер, ученик Саве Немањића. Написао биографије „Живот Светог Саве” и „Живот Светог Симеона”.
од 13. до 15. века
ТЕОДОСИЈЕ – монах у манастиру Хиландару, Доментијанов ученик, написао биографију „Живот Светог Саве”.
од 13. до 15. века
ДАНИЛО, архиепископ – писац биографског зборника (са настављачима) – „Живот краљева и архиепископа српских”.
1346. године
Србија постаје феудална краљевина.
1349. године
Душанов законик
1389. године
Пораз српске војске на Косову.
14. и 15. век
ЦАМБЛАК, Григорије – од дела писаних српском рецензијом најпознатија му је биографија „Живот Стевана Дечанског”.
14. и 15. век
ФИЛОЗОФ, Константин – оснивач Ресавске школе у манастиру Манасији и писац биографије „Живот Стевана Лазаревића”.
1423. године
Основана Ресавска школа у манастиру Манасији.
1459. године
Пад Смедерева под Турке и пропаст српске феудалне државе.