Од Вука до данас

Уз свесрдну помоћ сарадника, Вук се за народни језик, реформу азбуке и увођење фонетског правописа, борио пола века. Посебно се истицао Ђура Даничић. Обрачунавао се с противницима Вука критикама и полемикама. Најзначајнија дела су му:

  • „Рат за српски језик и правопис” (расправа)
  • превод „Старог завјета”

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Бечки књижевни договор – 1850. године

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Српски књижевни језик се брзо развија, посебно у другој половини 19. века и почетком 20. века.

Vuk 4

Стварају се нове речи, а уводе се и ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ, те се лексика српског језика богати.

У другој половини 19. века узимају се многе руске речи (русизми) због утицаја руске књижевности на нашу.

Крајем 19. века и почетком 20. века многи одлазе у Француску и Немачку, те се јављају и романизми и германизми.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Почетком 20. века развијају се у Србији новинарство, наука, писање есеја и књижевна критика, а тај стил је познат као БЕОГРАДСКИ. Зачетници овог стила су књижевни критичари Богдан Поповић, Љубомир Недић и Јован Скерлић. Одлике овог стила су:

  • богатство значења
  • богатство речи
  • концизност
  • отменост
  • прецизност
  • природност
  • убедљивост
  • упрошћеност

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Године 1918. ствара се заједнички језик Срба и Хрвата – српскохрватски. Код Хрвата је велику заслугу имао Људевит Гај, попут Вука код нас.

НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ДОГОВОР – 1954. године

Договорено је стварање граматике и правописа, што се и обистињује:

  • Правопис српскохрватског (хрватскосрпског) језика (1960) (важио код нас до 1997. године, до новог Правописа)
  • Граматика српскохрватског (хрватскосрпског) језика (у шест томова)

Српскохрватски језик је био једини словенски језик са два писма (ћирилица и латиница) и два изговора према изговору гласа ЈАТ:

  • екавски (млеко)
  • (и)јекавски (млијеко)

* Икавски изговор овог гласа није усвојен (млико).

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Роми потичу из Индије. За време великих сеоба азијских народа, које су трајале стотинама година, настало је кретање међу племенима северне Индије. Отцепили су се од своје заједнице, напустили постојбину и разасули се по свету. Порекло имена Циганин, које преовлађује код Словена у средњој Европи и на Балканском полуострву, није потпуно расветљено. Између осталог, претпоставља се да долази од облика Чангар, а то је име једног индијског народа у Кашмиру чији се говор и данас до извесне мере подудара са циганским. Године 1979. после конгреса Рома, који је одржан у Швајцарској, прихваћен је назив Ром, за припаднике овог напаћеног народа.

Роми имају развијену усмену књижевност (баладе, лирику, кратке прозне облике). У том стваралаштву изражена је истинитост, отвореност, несталност животног тока, јака социјална нота, али и горко хуморно прихватање недаћа.

„Циганска поезија”, Раде Ухлик и Бранко В. Радичевић

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Због историјских прилика на простору некадашње Југославије, долази и до одвајања језика, али је једно сигурно са лингвистичког становишта: реч је о једном језику, ма како се он звао (српски, хрватски, босански, црногорски).

♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Данас се у Србији говори српским језиком у чијој је основи ШТОКАВСКО НАРЕЧЈЕ, ЕКАВСКИ и (И)ЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР, а службено је писмо ЋИРИЛИЦА.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦